Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Postoje reči koje, kada ih izgovorite na svom maternjem jeziku, odjeknu prepoznatljivo gotovo u svakom kraju sveta. Jedna od njih je Metuzalem. U svim zemljama i narodima gde je Biblija utkala svoj pečat u kulturu, ovo ime je postalo sinonim za dugovečnost, a u prenesenom značenju — oznaka za nekoga ko je izuzetno star. I oni koji nikada nisu pažljivo čitali Sveto pismo razumeju tu sliku, jer ime Metuzalem već vekovima nosi miris vremena koje prevazilazi ljudske granice i dodiruje večnost.
U Svetom pismu, Metuzalem se opisuje kao čovek koji je živeo neverovatnih 969 godina, najduže od svih ljudi pomenutih u Bibliji. Njegova starost tumačena je doslovno, kao solarne godine, ali su se kroz vekove javila i druga tumačenja — da je reč o simbolici, pogrešnom prevođenju (lunarni meseci ili desetine godina) ili pak o načinu da se naglasi ogromna vremenska provalija koja je stajala između Adama i Noja.
Prema Knjizi postanja, Metuzalem je bio praunuk Seta, sina praroditelja Adama i Eve, sin pravednog Enoha, otac Lameha i deda pravednog Noja. Poticao je iz loze onih koji su živeli neuobičajeno dugo — njegovi preci doživljavali su od 895 do 962 godine, osim Enoha koji je, po Božijoj volji, živeo 365 godina pre nego što je bio „uzeo ga Bog“.
Dok se ime Metuzalem u Bibliji vezuje za gotovo milenijum dug život, savremeni čovek danas retko nadživi osmu deceniju. Prema istraživanju koje je objavio "Ceoworld" magazin, prosečan životni vek u Srbiji značajno zaostaje za evropskim standardima.
Projekcije pokazuju da će do 2030. godine prosečan životni vek kod nas dostići 78,4 godine, što je tek 2,5 godine više nego 2018. godine. Takav rast svrstava Srbiju na 84. mesto među 195 analiziranih zemalja. Ove brojke, iako skromne, podsećaju nas koliko se poimanje dugovečnosti promenilo od biblijskih vremena do današnjeg čoveka, kojem su dani merljivi u decenijama, a ne u stolećima.
Metuzalem se u Bibliji pominje isključivo u rodoslovima — u Knjizi postanja, u Prvoj knjizi Dnevnika (1,3) i u Jevanđelju po Luki (3,23–38), gde se rodoslov Gospoda Isusa Hrista, vođen preko pravednog Josifa, vraća sve do Adama, a među slavnim precima stoji i ime Metuzalem.
BONUS VIDEO: Ovde je smešteno neprocenjivo blago SPC: Ljudi kidali komade haljine cara Lazara - evo šta je ostalo
Nakon stravičnih požara u Šumadiji, unesrećenim porodicama stigla je uteha i pomoć iz Eparhije, uz blagoslov vladike Jovana i poruku da nikada nisu sami.
Kako javljaju naši novinari, koji se nalaze u porti svetinje, veliki broj Srba je došao iz različitih krajeva i sve vrvi od srpskog roda, još od ranih jutarnjih sati.
Iz Podgorice je organizovan polazak ispred Srpske kuće.
U molitvenoj tišini Svete Sofije, dok traje obnova njenih temelja, čovek s prekrivenim licem i upaljačem u ruci oskrnavio je Sveto pismo, pokušavajući da podmetne požar. Da li je reč o nasumičnom incidentu – ili o znaku vremena u kojem živimo?
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Poštanska marka na kojoj je ikona Prvog vaseljenskog sabora u Nikeji, kao most između istorije, umetnosti i savremenog života.
U mladosti je bio vojnik, a pošto je bio veoma obrazovan i hrabar, veoma se dopao caru Dioklecijanu, koji ga je postavio za načalnika svoje dvorske garde.
Beseda mitropolita šumadijskog u Ralji otvorila je pitanja bez lakih odgovora: gde počinje prava ljubav, zašto bez Boga nema istinskog odnosa među ljudima i kako se vera proverava tek onda kada naiđe na greh drugoga.
Desert koji se podjednako rado iznosi pred goste i ostavlja za miran ili svečani porodični ručak u danima posta na ulju.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Posle obraćenja u hrišćanstvo, Sarsenov Baha postao je Bogdan, izgubio porodicu i slobodu – a u Beograd stigao sa 150 dolara u džepu i pronašao mir.
Dok Srbija prolazi kroz društvene podele i talas protesta, profesor Bogoslovskog fakulteta i šef Grupe za biblistiku upozorava na opasnost zloupotrebe Biblije za dnevnopolitičke borbe i pozive na neposlušnost Crkvi.
Brak zahteva zrelost, spremnost na žrtvu, odgovornost i sposobnost da se voli drugi više od sebe.
Sveti oci nas podsećaju da nema istinske vere bez dela, niti prave ljubavi bez žrtve.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Na konferenciji „Hrišćansko-socijalna inicijativa“ istaknuto kako lični odnos s Bogom i delatna ljubav mogu menjati svet i osnažiti zajednicu.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
U vreme kada je vera bila progonjena, a javno ispovedanje Hrista smatrano prestupom, dogodilo se čudo koje je stotine, pa i hiljade ljudi vratilo Bogu.
Džuman Al-Kavasmi prvi put javno govori o životu u okruženju gde je mržnja bila obaveza, o sumnjama koje su je razdirale i iskustvu koje ju je odvelo na put potpuno suprotan onome na koji je bila usmeravana.
Freska „Dobar pastir“ iz 3. veka prikazuje mladog Isusa, simbol božanske zaštite i ranog hrišćanskog života u Anadoliji.
Sam čin rađanja deteta nije samo biološki događaj, već duboko duhovni podvig, jer se kroz njega žena udostojava da postane saradnik Božiji u delu stvaranja.
Dok se pred doček 2026. godine figurice po istočnom kalendaru nude kao amajlije za sreću, njihovo biblijsko značenje otvara neprijatna, ali važna pitanja o granici između dekoracije, sujeverja i hrišćanske savesti.
Episkop valjevski upozorio je da i blagoslovene životne stvari mogu postati prepreka ako potisnu Boga, te podsetio da se smisao rada, braka i svakodnevice otkriva tek kada su postavljeni u pravu hijerarhiju vrednosti.
