Sigurno ste mnogo puta čuli kako neko od vaših poznanika za nekog kaže „ma to je metuzalem“, misleći na stariju osobu, ali sigurno niste imali podatak zašto se baš taj termin koristi i – ko ili šta je bio „metuzalem“?
Postoje reči koje, kada ih izgovorite na svom maternjem jeziku, odjeknu prepoznatljivo gotovo u svakom kraju sveta. Jedna od njih je Metuzalem. U svim zemljama i narodima gde je Biblija utkala svoj pečat u kulturu, ovo ime je postalo sinonim za dugovečnost, a u prenesenom značenju — oznaka za nekoga ko je izuzetno star. I oni koji nikada nisu pažljivo čitali Sveto pismo razumeju tu sliku, jer ime Metuzalem već vekovima nosi miris vremena koje prevazilazi ljudske granice i dodiruje večnost.
U Svetom pismu, Metuzalem se opisuje kao čovek koji je živeo neverovatnih 969 godina, najduže od svih ljudi pomenutih u Bibliji. Njegova starost tumačena je doslovno, kao solarne godine, ali su se kroz vekove javila i druga tumačenja — da je reč o simbolici, pogrešnom prevođenju (lunarni meseci ili desetine godina) ili pak o načinu da se naglasi ogromna vremenska provalija koja je stajala između Adama i Noja.
Prema Knjizi postanja, Metuzalem je bio praunuk Seta, sina praroditelja Adama i Eve, sin pravednog Enoha, otac Lameha i deda pravednog Noja. Poticao je iz loze onih koji su živeli neuobičajeno dugo — njegovi preci doživljavali su od 895 do 962 godine, osim Enoha koji je, po Božijoj volji, živeo 365 godina pre nego što je bio „uzeo ga Bog“.
Dok se ime Metuzalem u Bibliji vezuje za gotovo milenijum dug život, savremeni čovek danas retko nadživi osmu deceniju. Prema istraživanju koje je objavio "Ceoworld" magazin, prosečan životni vek u Srbiji značajno zaostaje za evropskim standardima.
Projekcije pokazuju da će do 2030. godine prosečan životni vek kod nas dostići 78,4 godine, što je tek 2,5 godine više nego 2018. godine. Takav rast svrstava Srbiju na 84. mesto među 195 analiziranih zemalja. Ove brojke, iako skromne, podsećaju nas koliko se poimanje dugovečnosti promenilo od biblijskih vremena do današnjeg čoveka, kojem su dani merljivi u decenijama, a ne u stolećima.
Metuzalem se u Bibliji pominje isključivo u rodoslovima — u Knjizi postanja, u Prvoj knjizi Dnevnika (1,3) i u Jevanđelju po Luki (3,23–38), gde se rodoslov Gospoda Isusa Hrista, vođen preko pravednog Josifa, vraća sve do Adama, a među slavnim precima stoji i ime Metuzalem.
BONUS VIDEO: Ovde je smešteno neprocenjivo blago SPC: Ljudi kidali komade haljine cara Lazara - evo šta je ostalo
Nakon stravičnih požara u Šumadiji, unesrećenim porodicama stigla je uteha i pomoć iz Eparhije, uz blagoslov vladike Jovana i poruku da nikada nisu sami.
Kako javljaju naši novinari, koji se nalaze u porti svetinje, veliki broj Srba je došao iz različitih krajeva i sve vrvi od srpskog roda, još od ranih jutarnjih sati.
Iz Podgorice je organizovan polazak ispred Srpske kuće.
U molitvenoj tišini Svete Sofije, dok traje obnova njenih temelja, čovek s prekrivenim licem i upaljačem u ruci oskrnavio je Sveto pismo, pokušavajući da podmetne požar. Da li je reč o nasumičnom incidentu – ili o znaku vremena u kojem živimo?
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svete mučenike Trofima, Savatija i Dorimedonta po starom kalendaru, dok po novom obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kiprijana. Katolička crkva proslavlja Svete anđele čuvare. Jevreji obeležavaju Hošana Raba, dok muslimani danas nemaju veliki praznik.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 10. mesec 2026. godine, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
U besedi za petak 18. sedmice po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako se u tim rečima otkriva istinita ljudska priroda Gospoda Isusa Hrista i zašto je, uprkos strahu od smrti, prihvatio put Golgote.
Razbojnik sa krsta i Hristov apostol našli su se na potpuno različitim stranama večnosti, a mitropolit objašnjava šta njihov primer govori o pokajanju, očajanju i našoj sklonosti da drugome prerano presudimo.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
