Youtube/WORLD OF ADVENTURES, Stefan_Sutka/Shutterstock, Matthias Lüdecke / akg-images / Profimedia
Manastir posvećen Svetoj Katarini, na mestu gde se po Svetom pismu Gospod javio Mojsiju, suočava se s pravnim i političkim pritiscima — dok se svet pita da li će sveta vatra vere opstati pred izazovima modernog sveta.
Na mestu gde se, po Svetom pismu, Bog javio Mojsiju u ognjenom grmu koji ne sagoreva, pod svetom senkom planine Sinaj, više od petnaest vekova neprekidnog postojanja čuva tišinu i plamen vere — Manastir Svete Katarine. Najstariji neprekidno naseljeni hrišćanski manastir na svetu, uklesan u stenu i vekove, danas stoji na vetrometini velikog iskušenja.
Vest o mogućem „gašenju“ ovog svetilišta odjeknula je poput groma u duši pravoslavnog sveta. Iako egipatske vlasti tvrde da sudska presuda ne ugrožava status manastira, odluka sinajskog suda — da zemljište pripada državi kao javna svojina, dok manastir „ima pravo da ga koristi“ — probudila je duboku zabrinutost u srcima verujućih, naročito u Grčkoj i u krugovima Pravoslavne Crkve.
Jer, kada se zakon stavi iznad svetinje, kada su granice vere podložne administrativnim tumačenjima, kako da ne zadrhti savest hrišćanskog sveta?
Stefan_Sutka/Shutterstock
Manastir Svete Katarine na Sinaju, najstarija je hrišćanska svetinja na svetu, u kojoj još žive monasi
MESTO GDE GORI, ALI NE SAGOREVA
Još od 6. veka, ovaj monaški dragulj čuva uspomenu na Božje prisustvo, podignut na mestu „grma koji gori“, gde je Mojsije izuo obuću pred svetinjom. Sveti manastir Svete Katarine nije samo mesto molitve, već i riznica duha i civilizacije — čuvar jedne od najstarijih biblioteka na svetu, svetilište koje su vekovima poštovali i hrišćani i muslimani.
Danas, međutim, dok Egipat uverava da presuda „konsoliduje status“ svetinje, arhiepiskop atinski Jeronimos upozorava da „najstariji pravoslavni hrišćanski spomenik na svetu ulazi u veliko iskušenje koje podseća na druga mračna doba“. Njegove reči odzvanjaju poput jecaja istorije.
SENKE NAD SINAJEM
Region Svete Katarine danas je obuhvaćen planom modernizacije — kontroverznim egipatskim megaprojektom koji ima za cilj masovni turizam. U svetoj pustinji, gde se vekovima čula samo molitva, niču putevi, hoteli, infrastruktura. Posmatrači već upozoravaju na oštećenja ekosistema prirodnog rezervata i narušavanje duhovnog mira monaške zajednice.
I dok egipatski predsednik El Sisi u razgovoru sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom tvrdi da će „učiniti sve da zaštiti verski karakter manastira“, grčke vlasti ne kriju zabrinutost. Strah da bi manastir mogao biti „zaplenjen i konfiskovan“ tinja, uprkos diplomatskim izjavama o bratstvu i poštovanju sporazuma.
YT/You Asked For It
Manastir Svete Katarine na Sinaju
KUDA IDEMO AKO ZABORAVIMO SINAJ?
U vremenu kada svetinje postaju taoci birokratije i tržišta, kada se istorijska svetla gase pred reflektorima modernizacije, Manastir Svete Katarine postaje simbol otpora — svedočanstvo o tome da su neke vrednosti iznad vlasništva, granica i presuda.
Sinaj gori. Ali ne sagoreva.
I kao nekada Mojsije, i današnji vernici pozvani su da izuju obuću svojih svakodnevnih briga i da stanu, sa strahopoštovanjem, pred ovu svetinju. Jer, ako izgubimo Sinaj, izgubili smo mnogo više od kamenja i peska. Izgubili smo podsećanje da je Bog hodao među ljudima.
I zato neka se uzdignu glasovi sa svih meridijana pravoslavlja, neka se zapale kandila molitve za očuvanje ove svetinje. Jer, dokle god gori oganj iz grma koji ne sagoreva — dotle živi i vera.
U vremenu kada turizam potiskuje duhovnost, jedan pravoslavni monah postao je stub zajednice – simbol nade i utehe za meštane, turiste i hodočasnike koji svakodnevno dolaze do ove bele svetinje između neba i mora.
Premijer Grčke razgovarao je sa trojicom predstavnika Svetogorskog bratstva o svakodnevnim izazovima i budućoj saradnji, najavivši pritom svoju prvu zvaničnu posetu Atosu – događaj koji bi mogao imati duboke duhovne i geopolitičke posledice
U doba buke i zaborava, postoje ljudi koji biraju potpuni nestanak – ne iz očaja, već iz ljubavi prema Hristu. Njihov put vodi ka Velikoj shimi, monaškom zavetu koji menja sve – telo, duh, pa čak i glas, jer od tog trenutka govori samo tišina.
Uprkos diplomatskim obećanjima i molbama crkvene zajednice, odluka egipatskih vlasti da ugase Manastir Svete Katarine na Sinaju pokrenula je pitanje odgovornosti pravoslavnih patrijaršija, dok međunarodna zajednica ostaje gotovo nema.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Evdokima po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Ipolit. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Poncijana, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle decenija progona i zabrane vere, pravoslavni narod Đirokastre dočekao je patrijaršijskog egzarha Anastasa Janulatosa, a već sutradan u gradu je prvi put posle 25 godina služena arhijerejska liturgija.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Oci manastira Svete Katarine na Sinaju tvrde da su nasilno izbačeni iz svete obitelji, da su im polomljeni vrata i prozori, dok je arhiepiskop Damjan i njegovi saradnici sve to posmatrao sa podsmehom.
Ukoliko se optužbe za blokadu potvrde, pitanje prevazilazi unutrašnje sukobe bratstva i postaje problem međunarodne zaštite jednog od najstarijih i najznačajnijih manastira u hrišćanskoj istoriji.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Zbog izgradnje Hidroelektrane „Mratinje“ svetinja iz 16. veka morala je da bude rastavljena i preneta na novu lokaciju, zajedno sa dragocenim freskama, riznicom i svedočanstvima o srpskoj duhovnoj baštini.
Samozvani „arhiepiskop“ Nikola Džufka pokušava da prisvoji crkvu u Rakitnici, dok stručnjaci upozoravaju da istorijski tragovi potvrđuju njenu vezu sa vremenom kneza Lazara i srpskim nasleđem.
Sagrađen tamo gde se planinska reka gubi pod zemljom, a stena postaje zid crkve, manastir Crna Reka čuva mošti Svetog Petra Koriškog i jedinstveno nasleđe srpskog pećinskog monaštva.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
