Youtube/WORLD OF ADVENTURES, Stefan_Sutka/Shutterstock, Matthias Lüdecke / akg-images / Profimedia
Manastir posvećen Svetoj Katarini, na mestu gde se po Svetom pismu Gospod javio Mojsiju, suočava se s pravnim i političkim pritiscima — dok se svet pita da li će sveta vatra vere opstati pred izazovima modernog sveta.
Na mestu gde se, po Svetom pismu, Bog javio Mojsiju u ognjenom grmu koji ne sagoreva, pod svetom senkom planine Sinaj, više od petnaest vekova neprekidnog postojanja čuva tišinu i plamen vere — Manastir Svete Katarine. Najstariji neprekidno naseljeni hrišćanski manastir na svetu, uklesan u stenu i vekove, danas stoji na vetrometini velikog iskušenja.
Vest o mogućem „gašenju“ ovog svetilišta odjeknula je poput groma u duši pravoslavnog sveta. Iako egipatske vlasti tvrde da sudska presuda ne ugrožava status manastira, odluka sinajskog suda — da zemljište pripada državi kao javna svojina, dok manastir „ima pravo da ga koristi“ — probudila je duboku zabrinutost u srcima verujućih, naročito u Grčkoj i u krugovima Pravoslavne Crkve.
Jer, kada se zakon stavi iznad svetinje, kada su granice vere podložne administrativnim tumačenjima, kako da ne zadrhti savest hrišćanskog sveta?
Stefan_Sutka/Shutterstock
Manastir Svete Katarine na Sinaju, najstarija je hrišćanska svetinja na svetu, u kojoj još žive monasi
MESTO GDE GORI, ALI NE SAGOREVA
Još od 6. veka, ovaj monaški dragulj čuva uspomenu na Božje prisustvo, podignut na mestu „grma koji gori“, gde je Mojsije izuo obuću pred svetinjom. Sveti manastir Svete Katarine nije samo mesto molitve, već i riznica duha i civilizacije — čuvar jedne od najstarijih biblioteka na svetu, svetilište koje su vekovima poštovali i hrišćani i muslimani.
Danas, međutim, dok Egipat uverava da presuda „konsoliduje status“ svetinje, arhiepiskop atinski Jeronimos upozorava da „najstariji pravoslavni hrišćanski spomenik na svetu ulazi u veliko iskušenje koje podseća na druga mračna doba“. Njegove reči odzvanjaju poput jecaja istorije.
SENKE NAD SINAJEM
Region Svete Katarine danas je obuhvaćen planom modernizacije — kontroverznim egipatskim megaprojektom koji ima za cilj masovni turizam. U svetoj pustinji, gde se vekovima čula samo molitva, niču putevi, hoteli, infrastruktura. Posmatrači već upozoravaju na oštećenja ekosistema prirodnog rezervata i narušavanje duhovnog mira monaške zajednice.
I dok egipatski predsednik El Sisi u razgovoru sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom tvrdi da će „učiniti sve da zaštiti verski karakter manastira“, grčke vlasti ne kriju zabrinutost. Strah da bi manastir mogao biti „zaplenjen i konfiskovan“ tinja, uprkos diplomatskim izjavama o bratstvu i poštovanju sporazuma.
YT/You Asked For It
Manastir Svete Katarine na Sinaju
KUDA IDEMO AKO ZABORAVIMO SINAJ?
U vremenu kada svetinje postaju taoci birokratije i tržišta, kada se istorijska svetla gase pred reflektorima modernizacije, Manastir Svete Katarine postaje simbol otpora — svedočanstvo o tome da su neke vrednosti iznad vlasništva, granica i presuda.
Sinaj gori. Ali ne sagoreva.
I kao nekada Mojsije, i današnji vernici pozvani su da izuju obuću svojih svakodnevnih briga i da stanu, sa strahopoštovanjem, pred ovu svetinju. Jer, ako izgubimo Sinaj, izgubili smo mnogo više od kamenja i peska. Izgubili smo podsećanje da je Bog hodao među ljudima.
I zato neka se uzdignu glasovi sa svih meridijana pravoslavlja, neka se zapale kandila molitve za očuvanje ove svetinje. Jer, dokle god gori oganj iz grma koji ne sagoreva — dotle živi i vera.
U vremenu kada turizam potiskuje duhovnost, jedan pravoslavni monah postao je stub zajednice – simbol nade i utehe za meštane, turiste i hodočasnike koji svakodnevno dolaze do ove bele svetinje između neba i mora.
Premijer Grčke razgovarao je sa trojicom predstavnika Svetogorskog bratstva o svakodnevnim izazovima i budućoj saradnji, najavivši pritom svoju prvu zvaničnu posetu Atosu – događaj koji bi mogao imati duboke duhovne i geopolitičke posledice
U doba buke i zaborava, postoje ljudi koji biraju potpuni nestanak – ne iz očaja, već iz ljubavi prema Hristu. Njihov put vodi ka Velikoj shimi, monaškom zavetu koji menja sve – telo, duh, pa čak i glas, jer od tog trenutka govori samo tišina.
Uprkos diplomatskim obećanjima i molbama crkvene zajednice, odluka egipatskih vlasti da ugase Manastir Svete Katarine na Sinaju pokrenula je pitanje odgovornosti pravoslavnih patrijaršija, dok međunarodna zajednica ostaje gotovo nema.
Obraćajući se učesnicima samita AI for Good, poglavar Katoličke crkve upozorio je da, uprkos tehnološkom napretku koji menja sve sfere života, ljudske vrednosti, moralni sud i sposobnost savesti ostaju nezamenjivi.
Da li svojim rečima i postupcima isceljujemo ili ranjavamo druge? Zlatoust poručuje da na Sudu Božjem neće biti važno koliko smo puta izgovorili molitvu, već koliko smo srca iscelili, a koliko povredili.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
Manastir je podignut između 548. i 565. godine, a pod upravom autonomne Sinajske crkve, koja je sastavni deo šire Grčke pravoslavne crkve. Nalazi se na listi Svetske baštine Uneska od 2002. godine.
Turski izvori Privinu Glavu pominju sredinom 16. veka i to pod imenom "Pribiglava", a navedeno je i da je u pitanju bogat manastir sa vinogradima, njivama i velikim zemljišnim posedom.
Za razliku od većine fruškogorskih svetinja, koje već vekovima postoje i žive u skladu sa prirodom i u neodvojivom spoju sa njom, manastir Vavedenja Presvete Bogorodice nalazi se u centru grada! Ipak, ova neobična okolnost nikako nije umanjila njegovu vrednost. Naprotiv!
Miroslav Hadži Vasić, naslednik travarske i kostolomačke tradicije, više od 50 puta boravio je na Hilandaru, pomažući bratiji uz blagoslov patrijarha Pavla.
Svetitelj koji je rođen nem, a progovorio je tek kada su ga pričestili, kasnije je postao jedan od najvećih branilaca pravoslavne vere i tvorac Velikog kanona Bogorodici.
Prema svetom predanju, Juda Tadaj je dobio posebnu blagodat da njegove molitve budu uslišane – vernici tvrde da ova molitva donosi utehu, snagu i pomoć čak i kada je svaka nada izgubljena.
