Youtube/WORLD OF ADVENTURES, Stefan_Sutka/Shutterstock, Matthias Lüdecke / akg-images / Profimedia
Manastir posvećen Svetoj Katarini, na mestu gde se po Svetom pismu Gospod javio Mojsiju, suočava se s pravnim i političkim pritiscima — dok se svet pita da li će sveta vatra vere opstati pred izazovima modernog sveta.
Na mestu gde se, po Svetom pismu, Bog javio Mojsiju u ognjenom grmu koji ne sagoreva, pod svetom senkom planine Sinaj, više od petnaest vekova neprekidnog postojanja čuva tišinu i plamen vere — Manastir Svete Katarine. Najstariji neprekidno naseljeni hrišćanski manastir na svetu, uklesan u stenu i vekove, danas stoji na vetrometini velikog iskušenja.
Vest o mogućem „gašenju“ ovog svetilišta odjeknula je poput groma u duši pravoslavnog sveta. Iako egipatske vlasti tvrde da sudska presuda ne ugrožava status manastira, odluka sinajskog suda — da zemljište pripada državi kao javna svojina, dok manastir „ima pravo da ga koristi“ — probudila je duboku zabrinutost u srcima verujućih, naročito u Grčkoj i u krugovima Pravoslavne Crkve.
Jer, kada se zakon stavi iznad svetinje, kada su granice vere podložne administrativnim tumačenjima, kako da ne zadrhti savest hrišćanskog sveta?
Stefan_Sutka/Shutterstock
Manastir Svete Katarine na Sinaju, najstarija je hrišćanska svetinja na svetu, u kojoj još žive monasi
MESTO GDE GORI, ALI NE SAGOREVA
Još od 6. veka, ovaj monaški dragulj čuva uspomenu na Božje prisustvo, podignut na mestu „grma koji gori“, gde je Mojsije izuo obuću pred svetinjom. Sveti manastir Svete Katarine nije samo mesto molitve, već i riznica duha i civilizacije — čuvar jedne od najstarijih biblioteka na svetu, svetilište koje su vekovima poštovali i hrišćani i muslimani.
Danas, međutim, dok Egipat uverava da presuda „konsoliduje status“ svetinje, arhiepiskop atinski Jeronimos upozorava da „najstariji pravoslavni hrišćanski spomenik na svetu ulazi u veliko iskušenje koje podseća na druga mračna doba“. Njegove reči odzvanjaju poput jecaja istorije.
SENKE NAD SINAJEM
Region Svete Katarine danas je obuhvaćen planom modernizacije — kontroverznim egipatskim megaprojektom koji ima za cilj masovni turizam. U svetoj pustinji, gde se vekovima čula samo molitva, niču putevi, hoteli, infrastruktura. Posmatrači već upozoravaju na oštećenja ekosistema prirodnog rezervata i narušavanje duhovnog mira monaške zajednice.
I dok egipatski predsednik El Sisi u razgovoru sa grčkim premijerom Kirijakosom Micotakisom tvrdi da će „učiniti sve da zaštiti verski karakter manastira“, grčke vlasti ne kriju zabrinutost. Strah da bi manastir mogao biti „zaplenjen i konfiskovan“ tinja, uprkos diplomatskim izjavama o bratstvu i poštovanju sporazuma.
YT/You Asked For It
Manastir Svete Katarine na Sinaju
KUDA IDEMO AKO ZABORAVIMO SINAJ?
U vremenu kada svetinje postaju taoci birokratije i tržišta, kada se istorijska svetla gase pred reflektorima modernizacije, Manastir Svete Katarine postaje simbol otpora — svedočanstvo o tome da su neke vrednosti iznad vlasništva, granica i presuda.
Sinaj gori. Ali ne sagoreva.
I kao nekada Mojsije, i današnji vernici pozvani su da izuju obuću svojih svakodnevnih briga i da stanu, sa strahopoštovanjem, pred ovu svetinju. Jer, ako izgubimo Sinaj, izgubili smo mnogo više od kamenja i peska. Izgubili smo podsećanje da je Bog hodao među ljudima.
I zato neka se uzdignu glasovi sa svih meridijana pravoslavlja, neka se zapale kandila molitve za očuvanje ove svetinje. Jer, dokle god gori oganj iz grma koji ne sagoreva — dotle živi i vera.
U vremenu kada turizam potiskuje duhovnost, jedan pravoslavni monah postao je stub zajednice – simbol nade i utehe za meštane, turiste i hodočasnike koji svakodnevno dolaze do ove bele svetinje između neba i mora.
Premijer Grčke razgovarao je sa trojicom predstavnika Svetogorskog bratstva o svakodnevnim izazovima i budućoj saradnji, najavivši pritom svoju prvu zvaničnu posetu Atosu – događaj koji bi mogao imati duboke duhovne i geopolitičke posledice
U doba buke i zaborava, postoje ljudi koji biraju potpuni nestanak – ne iz očaja, već iz ljubavi prema Hristu. Njihov put vodi ka Velikoj shimi, monaškom zavetu koji menja sve – telo, duh, pa čak i glas, jer od tog trenutka govori samo tišina.
Uprkos diplomatskim obećanjima i molbama crkvene zajednice, odluka egipatskih vlasti da ugase Manastir Svete Katarine na Sinaju pokrenula je pitanje odgovornosti pravoslavnih patrijaršija, dok međunarodna zajednica ostaje gotovo nema.
Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u prisustvu vernika i predstavnika vlasti, soveštani su temelji hrama Hrista Spasitelja koji će, kako je poručeno, svedočiti veru, ljubav i identitet srpskog naroda u ovom delu Republike Srpske.
Jerej Kiril Markovski, zatvorski duhovnik u najstrožim ruskim kaznenim ustanovama, otkriva potresna iskustva i nevidljivu bol ljudi kojima društvo okreće leđa, ali koje Bog ne ostavlja samo u tami ćelija.
Dva moderna preduzetnika ruše mit da vera i napredak ne idu zajedno — pokazujući kako molitva, poštenje i porodične vrednosti mogu biti temelji i duhovnog i poslovnog uspeha.
Kada čovek stavi želje u centar svog postojanja, on ulazi u začarani krug u kome se nikada ne može sasvim zasititi – svaka ispunjena želja rađa novu, još veću, i tako u beskraj.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
Manastir je podignut između 548. i 565. godine, a pod upravom autonomne Sinajske crkve, koja je sastavni deo šire Grčke pravoslavne crkve. Nalazi se na listi Svetske baštine Uneska od 2002. godine.
U samom manastiru posebno je zanimljiva kapela Svetog Trifuna, manastirska kosturnica u kojoj se mogu videtu stotine lobanja i kostiju u kriptama iza rešetaka.
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
Uglovi fasade su dilatirani po visini, tako da se segmenti određene visine oslanjaju na specijalno konstruisane „papuče” od nerđajućeg čelika koje su ankerisane u betonski zid.
Kada se uzmu u obzir prilično oskudni podaci o ovoj srednjevekovnoj građevini, nekako je i očekivano da postoje legende i predanja koja se vezuju za Araču.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
U prisustvu arhijereja i vernog naroda, srpski patrijarh je danas u manastiru Tumane blagoslovio novoizgrađeni konak sa bibliotekom od 50.000 knjiga. Sutra se očekuje svečano presvlačenje moštiju svetitelja i celodnevno poklonjenje u isposnici.
Jedan od četvorice, koji su neumorno radili na obnovi "duhovne banje - Tumane" je i monah Teofil, on je za portal religija.rs opisao kako je tekao njegov put spoznaje vere, a potom i odlazak u manastir.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
Jednostavan i ukusan, ovaj jeftin dezert od nekoliko sastojaka donosi radost i miris detinjstva na svaki sto, savršen za svaku priliku i celu porodicu.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
