Uprkos diplomatskim obećanjima i molbama crkvene zajednice, odluka egipatskih vlasti da ugase Manastir Svete Katarine na Sinaju pokrenula je pitanje odgovornosti pravoslavnih patrijaršija, dok međunarodna zajednica ostaje gotovo nema.
Manastir Svete Katarine na Sinaju – najstariji hrišćanski manastir na svetu koji i dalje funkcioniše – polako, ali sigurno odumire, budući da je Egipat doneo odluku o njegovoj transformaciji u muzej i o progonu monaha. Problem u manastiru na Sinaju nije nastao juče. Godinama unazad postojala je jasna slika o nedostatku monaha, sve većem pritisku egipatske države i pokušajima da se to sveto mesto obesveti.
Uprkos obećanjima predsednika Egipta, Al Sisija, datim grčkom premijeru Kirijakosu Micotakisu – kako navodi Ministarstvo spoljnih poslova Grčke, a prenosi portal vimaorthodoxias.gr – egipatske vlasti su očigledno već dugo planirale uklanjanje pravoslavnog prisustva. Manastir se našao na udaru još u vreme Muslimanske braće. Sudska odluka od 28. maja bila je samo poslednji čin unapred napisane tragedije.
Wikipedia/Pres služba
Patrijarh Vartolomej
Izostanak reakcije Carigradske i Jerusalimske patrijaršije
Carigradska patrijaršija snosi veliku odgovornost. Ne samo zato što nije preduzela nikakve korake u cilju jačanja monaške zajednice i njenog prisustva na Sinaju, već i zato što je godinama vodila politiku ćutanja i nezainteresovanosti prema razvoju situacije. Patrijarh Vartolomej nikada nije javno izneo ovaj problem pred međunarodne institucije. Ovakav stav Kairo je protumačio kao prećutnu saglasnost.
S druge strane, iznenađujući je i izostanak reakcije Jerusalimske patrijaršije. Naime, Manastir Svete Katarine na Sinaju nalazi se pod jedinstvenim kanonskim statusom unutar Pravoslavne crkve. On pripada Crkvi Sinaja, koja je autonomna pravoslavna crkva sa sopstvenom upravom, ali sa istorijskim i duhovnim vezama sa Jerusalimskom patrijaršijom.
Crkvena jurisdikcija i status
Crkva Sinaja, koja obuhvata Manastir Svete Katarine, ima poseban status unutar istočnog pravoslavlja. Iako je bila pod jurisdikcijom Jerusalimske patrijaršije, njena autonomija priznata je od strane Carigradske patrijaršije u Carigradu 1575. godine, a ponovo potvrđena 1782. godine.
Prema ovom autonomnom statusu, Crkva Sinaja ima sopstvenu upravu, ali arhiepiskop Sinaja, koji je ujedno i iguman manastira, tradicionalno se hirotoniše od strane patrijarha Jerusalimskog.
Stefan_Sutka/Shutterstock
Manastir Svete Katarine na Sinaju
Diplomatska uspavanost
Reakcija grčkog premijera stigla je prekasno – kada je Egipat već aktivirao svoj pravosudni aparat i pripremio otimačinu imovine manastira. Iako je tema bila pomenuta na nedavnom sastanku Micotakis–Sisi, niko nije obezbedio pisane garancije ili međudržavni sporazum o zaštiti. Činjenica da je Vlada Grčke o odluci saznala iz medija, a ne institucionalnim kanalima, pokazuje razmere amaterizma.
Glas Grčke pravoslavne crkve stigao prekasno
Grčki arhiepiskop Jeronimo snažnom je izjavom zatvaranje manastira nazvao „novim osvajanje“. Međutim, nameće se pitanje zašto prethodnih godina nije bilo nijednog javnog istupa? Zašto nijedna pomesna pravoslavna crkva nije iznela ovaj problem na kongresima, u ekumenskim dijalozima ili pred Svetskim savetom crkava? Zašto je bratstvo ostavljeno na milost i nemilost vremena i geopolitičke nezainteresovanosti?
Rečenica grčkog arhiepiskopa: „Ne mogu da poverujem da danas doživljavamo još jedno istorijsko osvajanje“, danas zvuči kao priznanje krivice crkvenog rukovodstva koje je trebalo – i moglo – da reaguje ranije, piše grčki pravoslavni portal vimaorthodoxias.gr.
Gde je reakcija međunarodne zajednice?
Nije bilo nikakve strategije pritiska na UNESCO, Savet za ljudska prava ili organizacije za verske slobode. Nije bilo ozbiljnog informisanja UN ili drugih pravoslavnih crkava, osim retkih izuzetaka.
Manastir Svete Katarine nije bio samo religijski, već i svetski kulturni simbol. U njemu se čuvaju rukopisi, ikone i svedočanstva dostojna UNESCO-ve zaštite. Ako ne usledi hitna i koordinisana reakcija međunarodne zajednice, sinajski manastir neće biti samo prvi hrišćanski manastir pretvoren u muzej, već i najtragičniji simbol duhovnog poraza pravoslavlja u 21. veku.
Obraćajući se rimokatoličkim i anglikanskim hodočasnicima, patrijarh Vartolomej govorio je o neostvarenim snovima ekumenskog dijaloga, nadajući se da će novi papa nastaviti putem jedinstva – iako većina pravoslavnih to ne vidi kao put koji vodi u pravcu istine.
Samo nekoliko meseci nakon što su obnovile liturgijsko jedinstvo, dve drevne patrijaršije, jerusalimska i antiohijska, ponovo su u sukobu zbog jurisdikcije u Kataru.
Najmlađi episkop Kiparske pravoslavne crkve razrešen je dužnosti jer je, po oceni Sinoda, remetio crkveno jedinstvo svojim beskompromisnim stavovima o Vatikanu.
U doba buke i zaborava, postoje ljudi koji biraju potpuni nestanak – ne iz očaja, već iz ljubavi prema Hristu. Njihov put vodi ka Velikoj shimi, monaškom zavetu koji menja sve – telo, duh, pa čak i glas, jer od tog trenutka govori samo tišina.
Odluka Svetog Sinoda da razreši najmlađeg episkopa Kiparske crkve izazvala je talas protesta vernika i brojna pitanja o političkom uticaju, tišini Sinoda i istinskoj prirodi duhovnog jedinstva
Spor između dva klirika pravoslavne crkve, jednog arhijereja i jednog monaha, oko vernosti patrijarhu i upotrebe interneta dodatno raspiruje tenzije koje prete da dovedu do ozbiljnijih podela u eparhiji Sidirikastriji i šire.
Nežna tekstura, bogat ukus i nekoliko jednostavnih sastojaka dovoljni su za specijalitet koji se odlično slaže uz doručak, večeru ili kao dodatak ručku.
U besedi za sredu 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o odgovornosti, roditeljstvu i dubokom smislu zajednice koju naziva velikom tajnom Božjom.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog prepodobnog Nikitu Ispovednika po starom kalendaru, dok po novom kalendaru obeležavaju Svetog Timoteja. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Josipa, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Oci manastira Svete Katarine na Sinaju tvrde da su nasilno izbačeni iz svete obitelji, da su im polomljeni vrata i prozori, dok je arhiepiskop Damjan i njegovi saradnici sve to posmatrao sa podsmehom.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
U besedi za sredu 2. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o odgovornosti, roditeljstvu i dubokom smislu zajednice koju naziva velikom tajnom Božjom.
Umesto uobičajenog unutrašnjeg otpora, svetitelj opisuje neočekivan pristup i ukazuje da se izlaz ne nalazi u pojačanoj borbi, već u smirenju koje prekida napad i menja njegov pravac.
U manastiru Vatoped vekovima se čuvaju brojna svedočanstva bračnih parova koji su, posle dugogodišnje borbe za potomstvo, dobili decu moleći se pred ovom svetinjom.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Posle više od milion poklonika, brojnih tumačenja i optužbi u javnosti, Srpska pravoslavna crkva iznela je tri ključne činjenice o dolasku svetinje, ulozi manastira Vatopeda i prilozima vernika.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Protojerej-stavrofor Vojislav Bilbija opisuje susret sa starcem na Svetoj gori, u kojem su bol, upozorenja i neobični događaji oblikovali jedno od najintenzivnijih sećanja u njegovom životu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
