Uprkos diplomatskim obećanjima i molbama crkvene zajednice, odluka egipatskih vlasti da ugase Manastir Svete Katarine na Sinaju pokrenula je pitanje odgovornosti pravoslavnih patrijaršija, dok međunarodna zajednica ostaje gotovo nema.
Manastir Svete Katarine na Sinaju – najstariji hrišćanski manastir na svetu koji i dalje funkcioniše – polako, ali sigurno odumire, budući da je Egipat doneo odluku o njegovoj transformaciji u muzej i o progonu monaha. Problem u manastiru na Sinaju nije nastao juče. Godinama unazad postojala je jasna slika o nedostatku monaha, sve većem pritisku egipatske države i pokušajima da se to sveto mesto obesveti.
Uprkos obećanjima predsednika Egipta, Al Sisija, datim grčkom premijeru Kirijakosu Micotakisu – kako navodi Ministarstvo spoljnih poslova Grčke, a prenosi portal vimaorthodoxias.gr – egipatske vlasti su očigledno već dugo planirale uklanjanje pravoslavnog prisustva. Manastir se našao na udaru još u vreme Muslimanske braće. Sudska odluka od 28. maja bila je samo poslednji čin unapred napisane tragedije.
Wikipedia/Pres služba
Patrijarh Vartolomej
Izostanak reakcije Carigradske i Jerusalimske patrijaršije
Carigradska patrijaršija snosi veliku odgovornost. Ne samo zato što nije preduzela nikakve korake u cilju jačanja monaške zajednice i njenog prisustva na Sinaju, već i zato što je godinama vodila politiku ćutanja i nezainteresovanosti prema razvoju situacije. Patrijarh Vartolomej nikada nije javno izneo ovaj problem pred međunarodne institucije. Ovakav stav Kairo je protumačio kao prećutnu saglasnost.
S druge strane, iznenađujući je i izostanak reakcije Jerusalimske patrijaršije. Naime, Manastir Svete Katarine na Sinaju nalazi se pod jedinstvenim kanonskim statusom unutar Pravoslavne crkve. On pripada Crkvi Sinaja, koja je autonomna pravoslavna crkva sa sopstvenom upravom, ali sa istorijskim i duhovnim vezama sa Jerusalimskom patrijaršijom.
Crkvena jurisdikcija i status
Crkva Sinaja, koja obuhvata Manastir Svete Katarine, ima poseban status unutar istočnog pravoslavlja. Iako je bila pod jurisdikcijom Jerusalimske patrijaršije, njena autonomija priznata je od strane Carigradske patrijaršije u Carigradu 1575. godine, a ponovo potvrđena 1782. godine.
Prema ovom autonomnom statusu, Crkva Sinaja ima sopstvenu upravu, ali arhiepiskop Sinaja, koji je ujedno i iguman manastira, tradicionalno se hirotoniše od strane patrijarha Jerusalimskog.
Stefan_Sutka/Shutterstock
Manastir Svete Katarine na Sinaju
Diplomatska uspavanost
Reakcija grčkog premijera stigla je prekasno – kada je Egipat već aktivirao svoj pravosudni aparat i pripremio otimačinu imovine manastira. Iako je tema bila pomenuta na nedavnom sastanku Micotakis–Sisi, niko nije obezbedio pisane garancije ili međudržavni sporazum o zaštiti. Činjenica da je Vlada Grčke o odluci saznala iz medija, a ne institucionalnim kanalima, pokazuje razmere amaterizma.
Glas Grčke pravoslavne crkve stigao prekasno
Grčki arhiepiskop Jeronimo snažnom je izjavom zatvaranje manastira nazvao „novim osvajanje“. Međutim, nameće se pitanje zašto prethodnih godina nije bilo nijednog javnog istupa? Zašto nijedna pomesna pravoslavna crkva nije iznela ovaj problem na kongresima, u ekumenskim dijalozima ili pred Svetskim savetom crkava? Zašto je bratstvo ostavljeno na milost i nemilost vremena i geopolitičke nezainteresovanosti?
Rečenica grčkog arhiepiskopa: „Ne mogu da poverujem da danas doživljavamo još jedno istorijsko osvajanje“, danas zvuči kao priznanje krivice crkvenog rukovodstva koje je trebalo – i moglo – da reaguje ranije, piše grčki pravoslavni portal vimaorthodoxias.gr.
Gde je reakcija međunarodne zajednice?
Nije bilo nikakve strategije pritiska na UNESCO, Savet za ljudska prava ili organizacije za verske slobode. Nije bilo ozbiljnog informisanja UN ili drugih pravoslavnih crkava, osim retkih izuzetaka.
Manastir Svete Katarine nije bio samo religijski, već i svetski kulturni simbol. U njemu se čuvaju rukopisi, ikone i svedočanstva dostojna UNESCO-ve zaštite. Ako ne usledi hitna i koordinisana reakcija međunarodne zajednice, sinajski manastir neće biti samo prvi hrišćanski manastir pretvoren u muzej, već i najtragičniji simbol duhovnog poraza pravoslavlja u 21. veku.
Obraćajući se rimokatoličkim i anglikanskim hodočasnicima, patrijarh Vartolomej govorio je o neostvarenim snovima ekumenskog dijaloga, nadajući se da će novi papa nastaviti putem jedinstva – iako većina pravoslavnih to ne vidi kao put koji vodi u pravcu istine.
Samo nekoliko meseci nakon što su obnovile liturgijsko jedinstvo, dve drevne patrijaršije, jerusalimska i antiohijska, ponovo su u sukobu zbog jurisdikcije u Kataru.
Najmlađi episkop Kiparske pravoslavne crkve razrešen je dužnosti jer je, po oceni Sinoda, remetio crkveno jedinstvo svojim beskompromisnim stavovima o Vatikanu.
U doba buke i zaborava, postoje ljudi koji biraju potpuni nestanak – ne iz očaja, već iz ljubavi prema Hristu. Njihov put vodi ka Velikoj shimi, monaškom zavetu koji menja sve – telo, duh, pa čak i glas, jer od tog trenutka govori samo tišina.
Odluka Svetog Sinoda da razreši najmlađeg episkopa Kiparske crkve izazvala je talas protesta vernika i brojna pitanja o političkom uticaju, tišini Sinoda i istinskoj prirodi duhovnog jedinstva
Spor između dva klirika pravoslavne crkve, jednog arhijereja i jednog monaha, oko vernosti patrijarhu i upotrebe interneta dodatno raspiruje tenzije koje prete da dovedu do ozbiljnijih podela u eparhiji Sidirikastriji i šire.
Ovaj praznik podseća nas na moć molitve i neiscrpnu duhovnu snagu koja se prenosi generacijama kroz vekove i prostore, od drevnog Carigrada do današnje Srbije.
Na obeležavanju hramovne slave Petropavlovskog hrama Podvorja Srpske pravoslavne crkve u Moskvi služena je liturgija uz prisustvo srpskih ministara i ruskih mitropolita, dok je episkop Stefan upozorio na stradanje hrišćana u Damasku, Ukrajini i na Kosovu.
Turski izvori Privinu Glavu pominju sredinom 16. veka i to pod imenom "Pribiglava", a navedeno je i da je u pitanju bogat manastir sa vinogradima, njivama i velikim zemljišnim posedom.
Poznati moskovski sveštenik govori zašto ljudi mešaju zaljubljenost i ljubav, zbog čega čednost nije prevaziđena vrednost i kako prepoznati osobu sa kojom možete osnovati porodicu zauvek.
U Galičniku se svake godine oko Petrovdan odigrava jedinstvena pravoslavna svadba, sa drevnim ritualima, pesmama i jahanjem, kakvi se retko gde mogu videti.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Najveća odgovornost, kako se navodi, leži na grčkom Ministarstvu prosvete i veroispovesti, ali i na Generalnom sekretarijatu za verska pitanja.Manastir Svete Katarine.
Pravoslavna svetinja koja već petnaest vekova čuva mošti Svete Katarine suočava se s ozbiljnom pravnom nepravdom u Egiptu, dok glasovi iz pravoslavnog sveta, UNESCO i Ujedinjenih nacija pozivaju na hitnu međunarodnu zaštitu ovog duhovnog svetionika.
Jedno od najstarijih hrišćanskih svetih mesta našlo se na udaru pravne bitke i verskog ekstremizma, a pravoslavni svet apeluje na sabornost, međunarodnu zaštitu i ozbiljan institucionalni odgovor.
Manastir posvećen Svetoj Katarini, na mestu gde se po Svetom pismu Gospod javio Mojsiju, suočava se s pravnim i političkim pritiscima — dok se svet pita da li će sveta vatra vere opstati pred izazovima modernog sveta.
Poznati moskovski sveštenik govori zašto ljudi mešaju zaljubljenost i ljubav, zbog čega čednost nije prevaziđena vrednost i kako prepoznati osobu sa kojom možete osnovati porodicu zauvek.
U Galičniku se svake godine oko Petrovdan odigrava jedinstvena pravoslavna svadba, sa drevnim ritualima, pesmama i jahanjem, kakvi se retko gde mogu videti.
U smrtonosnom napadu tokom nedeljne službe u baptističkom hramu u Leksingtonu ubijene su dve žene, dok je napadač, koji je ranije pucao na policajca i oteo vozilo, likvidiran na licu mesta – motiv još ostaje misterija, a arhiepiskop Amerike uputio je potresnu poruku utehe.
Turski izvori Privinu Glavu pominju sredinom 16. veka i to pod imenom "Pribiglava", a navedeno je i da je u pitanju bogat manastir sa vinogradima, njivama i velikim zemljišnim posedom.
Upozorio je da se ponovo dešava da se pastirske besede iz hramova moraju objašnjavati pred policijom i tužilaštvom, što, po njegovim rečima, uvodi klimu cenzure i autocenzure i duboko je suprotno Ustavu i demokratskom društvu.
Ovo tradicionalno jelo iz srca zapadne Srbije, pripremljeno po starinskom receptu, krije miris ognjišta, utehu majčinih ruku i letnje uspomene koje greju dušu.
