Nakon što ga je stari sveštenik saslušao poručio mu je šta treba da radi.
Život je nepredvidiv, a čovek ima potrebu da se obraća Bogu i za pomoć moli samo u trenucima kada ne ide sve glatko.
Međutim, čovek ne treba da zaboravi da se moli Bogu i zahvaljuje se svakodnevno - pogotovo onda kada sve ide dobrim tokom.
Otac Gojko Perović je jednom prilikom okupljenim vernicima poručio da na umu treba da imaju prolaznost problema i blagodeti - ali to ne treba da obeshrabri.
- Ima jedna anegdota - kada se vernik žalio svešteniku, govoreći da su ljudi bolesnii, da posla nema, kao i da je situacija u kući loša... Taj je čovek bio očajan i od svešteniak je tražio savet kako da prevaziđe tu etapu svog života.
Nakon što ga je stari sveštenik saslušao poručio mu je šta treba da radi - dajući mu savet.
- Mudri sveštenik ga je pogledao i zamolio da uradi sledeće - naložio mu je da uzme jedan papir i na njemu krupnim slovima napiše "PROĆI ĆE". Potom mu je rekao da taj isti papir zakači na vrata stana. Kako bi svaki dan - kada ustane, mogao da vidi taj papir i tu poruku - kao podsetnik da će to stanje proći.
Kako dalje objašnjava otac Gojko, situacija se posle godinu dana promenila.
- Posle godinu dana čovek je došao kod sveštenika i rekao mu da su se stvari promenile - posao je krenuo, a sve druge okolnosti su se poboljšale. Mudri sveštenik mu je rekao da su to odlične vesti, ali ga je zamolio da i dalje ne skida onaj papir sa vrata - jer sve prolazi, kako dobro, tako i loše.
Otac Ljuba na početku naglašava kako je ovo pitanja našeg narodnog pada i na koja je teško dati odgovor objašnjavajući da se radi o jednom apsurdu hrišćanskog morala koji se traži gde ga prosto nema, a njegov odgovor vam prenosimo u celosti.
Sveštenik Ruske pravoslavne crkve ukazuje na pogrešna verovanja, otkriva simboliku najvažnijih nijansi i objašnjava zašto pojedine tonove ipak treba zaobići
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
U besedi za četvrtak Strasne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički naglašava da svako odbijanje Spasiteljeve ruke vodi u duhovnu tamu, dok prihvatanje donosi svetlost, čistotu i besmrtnost.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki četvrtak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svete Marije Kleofine, dok Jevreji slave poslednji dan Pashe, a muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Kada se desi da niti povezanosti oslabe i jedna po jedna krenu da pucaju, štetu nije nemoguće popraviti, a savet sveštenika Aleksandara Praščevića može pomoći kao prvi korak u obnovi zajednice - braka.
Sveti Alfonsus Liguori - biskup i crkveni učitelj, govorio je: "Ako prihvatimo volju Božiju u svemu, bićemo među najsrećnijim ljudima na zemlji i već ovde ćemo imati predznanje o nebeskom miru.
Razlika u računanju vremena dovodi do toga da se datum Vaskrsa često ne poklapa, iako je suština praznika ista - proslava Hristovog vaskrsenja i pobede života nad smrću.
Od uskršnjeg trodnevlja i noćnog bdenja do pisanica, blagoslova hrane i porodične trpeze – evo kako vernici obeležavaju ovaj veliki dan i šta svaki od tih običaja znači.
Gardijan podseća da je obalsko područje Džebel Alija nekoliko puta pogođeno raketama i dronovima koje je ispalio Iran, nakon što je njegova luka označena kao "legitimna meta" zbog navodnog američkog vojnog prisustva.
Nastojateljica Manastira Vratna govori kako lavanda, pčelinji vosak i prirodna eterična ulja iz ove svetinje pomažu vernicima da povrate ravnotežu tela i duha.
Od jutarnje liturgije do prazničnog okupljanja uz rukotvorine i manastirske proizvode, dan je protekao u znaku molitve, sećanja na čudesno izbavljenje i živog susreta ljudi koji svoju veru potvrđuju i kroz rad i darivanje.
Kolone vernika iz Golupca i Kučeva slile su se u manastir, gde je jutro počelo Liturgijom, a potom nastavljeno krsnim hodom i molitvom pred moštima svetitelja.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Razgovor o regionu, stabilnosti i saradnji otvorio je i pitanje uloge Crkve u savremenim odnosima među državama - može li njen glas da utiče tamo gde politika često nailazi na granice.
