Sveštenik Ruske pravoslavne crkve ukazuje na pogrešna verovanja, otkriva simboliku najvažnijih nijansi i objašnjava zašto pojedine tonove ipak treba zaobići
Svake godine pred Vaskrs pravoslavni vernici suočavaju se s istim pitanjima. Iako se crkvena pravila nisu promenila, dileme ni izdaleka ne nestaju. Koji dan se jaja "šaraju", koliko je crveno dovoljno crveno, da li sme plava i u kojoj meri ukrasi iz narodne tradicije "pripadaju" najvećem hrišćanskom prazniku - sve to stvara konfuziju, koja često udaljava od suštine i duhovnog značenja Vaskrsa.
Na ove zabune dodatno utiču narodni običaji, koji su u velikoj meri nastali iz sujeverja, a ne iz vere. I dok tradicija ima svoje mesto, pojedinci bez teološkog znanja često šire dezinformacije koje nemaju uporište u crkvenim učenjima, stvarajući još više nedoumica.
Sveštenik Nikolaj Savčenko objašnjava da izbor boja nije stvar estetike.
- Glavna boja uskršnjih jaja je crvena i sve njene nijanse - ističe otac Nikolaj, prenosi portal Gazeta.ru. On podseća da crvena simbolizuje radost i slavu vaskršnjeg jutra, ali se u drevna vremena uz nju vezivala i bela, simbol svetlosti koja je izronila iz Groba Gospodnjeg, svetlosti koja prožima sve stvari.
Iako Pravoslavna crkva ne zabranjuje izričito farbanje jaja u druge boje, sveštenik preporučuje poštovanje drevne tradicije.
- Ne postoji stroga zabrana korišćenja drugih boja ili ukrašavanja jaja, ali je bolje odati počast tradiciji - dodaje on.
Pri izboru boja važno je izbegavati previše tamne tonove.
- Treba izostaviti tamne boje: crnu, tamnosmeđu i tamnoplavu. Takav "mrak" ne odgovara radosti Vaskrsa - ističe otac Nikolaj. Tamne nijanse, kako napominje, prikladnije su za Veliki post i Strasnu (Stradalnu) sedmicu, dok svetlost i radost Vaskrsa zahtevaju živost i toplinu boja.
Dilema u vezi sa bojama vaskršnjih jaja pokazuje širi izazov: vernici žele da sačuvaju duhovni smisao praznika, a istovremeno se susreću sa slojem narodnih običaja i dezinformacija koje zbunjuju i najiskusnije domaćice. U toj igri boja i tradicije, osnovna poruka ostaje jasna - Vaskrs je vreme svetlosti, radosti i obnove vere, a boje jaja treba da odražavaju upravo tu poruku.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno. Farbanje i ukrašavanje vaskršnjih jaja predstavlja jedan od najstarijih i najlepših hrišćanskih običaja. Na atinskom trgu Sintagma aktivisti poručili da slavlje ne sme da podrazumeva stradanje životinja, dok se pravoslavni vernici pripremaju za prazničnu trpezu koja označava kraj posta i povratak mrsnoj hrani. Od Studenice i Žiče do Ostroga i Dečana, hodočasnici širom Srbije i regiona biraju da najveći hrišćanski praznik obeleže kroz liturgiju, boravak u konacima i duhovno sabranje, spajajući vekovne običaje sa ličnim doživljajem vere.
shutterstock.com/Melinda Nagy
Crvena - boja vaskršnje radosti
Tamne nijanse nisu za Vaskrs
Duhovna riznica
10:07 | 31.03.2026
KAKO SE U RAZLIČITIM ZEMLJAMA PROSLAVLJA VASKRS: Od polivanja vodom po ulicama do spaljivanja lutke Jude pred crkvama
Duhovna riznica
11:43 | 08.04.2026
SVE JE KRENULO OD MARIJE MAGDALENE: Zašto farbamo jaja za Vaskrs i zašto prvo obavezno mora biti crvene boje!
Duhovna riznica
14:55 | 06.04.2026
PROTESTI PRED VASKRS: Vegani ustali protiv tradicionalne praznične trpeze
Crkve i manastiri
20:53 | 06.04.2026
VASKRS 2026. U SRBIJI: Vodič kroz najposećenije svetinje - oaze mira idealne za porodične praznične dane
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika.
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
Kombinacija voća, indijskih oraha i kakaa donosi laganu letnju poslasticu kojoj se rado vraćaju i oni koji ne poste.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Dok traje rasprava kada farbati jaja, stručnjaci upozoravaju da je izbor boje presudan, a Crkva podseća da je smisao praznika iznad običaja
I ove godine pred Vaskrs društvene mreže i mediji preplavljeni su oprečnim savetima, a mnogi vernici prave istu grešku - vaskršnja jaja farbaju baš na dan kada to nije primereno. Protinica Višnja Kostić objašnjava šta nalažu tradicija i crkveni poredak.
Praznični ručak Narodne kuhinje okupio korisnike u porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Klisi u Novom Sadu, uz podršku volontera i dobrotvora koji delima svedoče hrišćansku ljubav.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
U autorskom tekstu, koji prenosimo u celosti, pozivajući se na Jevanđelje i crkveno predanje, đakon Igor Cukanov iznosi svedočenja o životima, veri, propovedi i stradanju Isusovih srodnika.
Što se čovek više oslobađa svoje gordosti i svoje volje, to u njegovoj duši ostaje više mesta za Božju blagodat.
Sveto pismo nas iznova podseća da je Gospod onaj koji upravlja istorijom, narodima i životom svakog čoveka.
Od dvora Marine Mnišek do reformi Petra Velikog, put jednog malog predmeta pokazuje kako su vera, tradicija i strah od novina oblikovali svakodnevni život ruskog naroda.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Iverska ikona na severu Rusije neprekidno mirotoči već četvrt veka, ali je to ostalo skriveno sve do upokojenja monahinje koja je čuvala ovu tajnu.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Pripovetka o prazniku koji nas uči da se prava vera vidi kroz ljubav, dobrotu i dela učinjena za druge
Probajte tavče sa orasima po receptu iz „Pravoslavnog posnog kuvara“, pročitajte Molitvu Presvetoj Bogorodici za četvrtak i duhovno se nadahnite poukom Svetog Jovana Kronštatskog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnog Davida Solunskog po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Pankratije Tavromenijski. Katolička crkva obeležava spomendan Blažene Marije Petković, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
