Uryupina Nadezhda/Shutterstock,Instagram/visnja_u_svetuProtinica Višnja sa suprugom, protom Milanom
I ove godine pred Vaskrs društvene mreže i mediji preplavljeni su oprečnim savetima, a mnogi vernici prave istu grešku - vaskršnja jaja farbaju baš na dan kada to nije primereno. Protinica Višnja Kostić objašnjava šta nalažu tradicija i crkveni poredak.
Svakog proleća, kako se bliži najveći hrišćanski praznik - Vaskrsenje Gospoda našeg Isusa Hrista, među pravoslavnim vernicima ponovo oživi ista dilema: kog dana je pravo vreme da se farbaju vaskršnja jaja? Iako je reč o običaju koji se prenosi s kolena na koleno, u danima pred praznik čini se da su i oni najrevnosniji često u nedoumici. Medijski prostor tada preplave brojne, često oprečne i nepouzdane informacije, koje više unose zabunu nego što osvetljavaju istinu.
Najveća greška, koju mnogi vernici čine iz neznanja ili iz navike, jeste farbanje jaja na Veliki petak - dan kada Crkva poziva na potpunu duhovnu tišinu, molitvu i post, sećajući se Hristovog stradanja, raspeća i smrti na Krstu.
Instagram/visnja_u_svetu
Protinica Višnja sa suprugom, protom Milanom
U potrazi za pravim odgovorom, dragoceno svedočenje donosi protinica Višnja Kostić, profesorka srpskog jezika, koja otkriva duboko lični, ali i bogoslovski utemeljen stav:
– Ja farbam jaja delimično na Veliki četvrtak, jer farbam veću količinu za crkvu, i na Veliku subotu. Generalno je u našem narodu tradicija da se jaja farbaju na Veliki petak, ali ja sam od svoje svekrve, koja je takođe popadija, naučila da u Žiči monahinje farbaju na Veliku subotu jer se na Veliki petak prosto ništa ne radi. To je najtužniji praznik, sećamo se Isusovog stradanja, ali mi hrišćani danas znamo da je Hristos vaskrsao. Mi ga obeležavamo, ali se radujemo onome što posle tog praznika dolazi, i na tome mora da bude akcenat – rekla je protinica Višnja u razgovoru za „Blic žena studio“.
U ovom svedočanstvu spojeni su tradicija, lično iskustvo i duh crkvene predaje. Veliki petak je dan kada se Crkva oblači u crno. U hramovima se ne služi Liturgija, zvona ćute, a vernici u tišini i skrušenosti dolaze da se poklone Hristovom Grobu. Taj dan nije namenjen veselju, radu niti bilo kakvom ukrašavanju doma, pa ni simboličnom, poput farbanja jaja.
Veliki četvrtak i Velika subota se izdvajaju kao dostojanstveni i liturgijski smisleni dani za pripremu vaskršnjih jaja. Na Veliki četvrtak Hristos je ustanovio Evharistiju i oprao noge svojim učenicima, pokazujući put smirenja i služenja. Na Veliku subotu, dok Hristos telom leži u grobu, a dušom silazi u ad da razori vlast tame, verni se u miru pripremaju za Svetlo Vaskrsenje — a taj mir uključuje i tihu pripremu doma.
Shutterstock
Vaskršnja jaja
Zato je važno podsetiti: vaskršnja jaja nisu ukras, već svedočanstvo Vaskrsenja. Prvo jaje, koje se farba u crveno, simbol je prolivene Hristove krvi, ali i trijumfa nad smrću. Tim jajetom se krsti čelo deteta, ono se čuva iza ikone, nosi na groblje – jer ima duboku duhovnu vrednost.
Zato i sama priprema treba da bude prožeta molitvom, mirom i poštovanjem dana koje Crkva posvećuje tihovanju, a ne samo običaju. Farbanje vaskršnjih jaja nije „zanat“, već molitvena radost, predokus Vaskrsa.
U vremenu kada se običaji sve češće pretvaraju u formu bez sadržaja, podsećanje na duh i smisao tih dela postaje ne samo važno — već spasonosno.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
U atmosferi globalne nesigurnosti i smanjenog broja poklonika, Jerusalim ostaje svetionik vere – tišina ulica kroz koje je Bog hodao ponovo će biti osvećena molitvom i svetlom.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Dok ga kritičari optužuju za preveliki uticaj i "moć iz senke", pristalice ističu njegovu ulogu u očuvanju crkvenog jedinstva i stabilnosti, a autorski tekst Spasoja Tomića, koji prenosimo u celosti, dodatno osvetljava ove podele i tumačenja.
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Sveštenik Ruske pravoslavne crkve ukazuje na pogrešna verovanja, otkriva simboliku najvažnijih nijansi i objašnjava zašto pojedine tonove ipak treba zaobići
Praznični ručak Narodne kuhinje okupio korisnike u porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Klisi u Novom Sadu, uz podršku volontera i dobrotvora koji delima svedoče hrišćansku ljubav.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
Dok ga kritičari optužuju za preveliki uticaj i "moć iz senke", pristalice ističu njegovu ulogu u očuvanju crkvenog jedinstva i stabilnosti, a autorski tekst Spasoja Tomića, koji prenosimo u celosti, dodatno osvetljava ove podele i tumačenja.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Stari recept od nekoliko sastojaka, sa tragom koji vodi od Mediterana do vojvođanskih kuhinja, ponovo budi toplinu doma i pretvara svako okupljanje u trenutak koji se pamti.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
