Uryupina Nadezhda/Shutterstock,Instagram/visnja_u_svetuProtinica Višnja sa suprugom, protom Milanom
I ove godine pred Vaskrs društvene mreže i mediji preplavljeni su oprečnim savetima, a mnogi vernici prave istu grešku - vaskršnja jaja farbaju baš na dan kada to nije primereno. Protinica Višnja Kostić objašnjava šta nalažu tradicija i crkveni poredak.
Svakog proleća, kako se bliži najveći hrišćanski praznik - Vaskrsenje Gospoda našeg Isusa Hrista, među pravoslavnim vernicima ponovo oživi ista dilema: kog dana je pravo vreme da se farbaju vaskršnja jaja? Iako je reč o običaju koji se prenosi s kolena na koleno, u danima pred praznik čini se da su i oni najrevnosniji često u nedoumici. Medijski prostor tada preplave brojne, često oprečne i nepouzdane informacije, koje više unose zabunu nego što osvetljavaju istinu.
Najveća greška, koju mnogi vernici čine iz neznanja ili iz navike, jeste farbanje jaja na Veliki petak - dan kada Crkva poziva na potpunu duhovnu tišinu, molitvu i post, sećajući se Hristovog stradanja, raspeća i smrti na Krstu.
Instagram/visnja_u_svetu
Protinica Višnja sa suprugom, protom Milanom
U potrazi za pravim odgovorom, dragoceno svedočenje donosi protinica Višnja Kostić, profesorka srpskog jezika, koja otkriva duboko lični, ali i bogoslovski utemeljen stav:
– Ja farbam jaja delimično na Veliki četvrtak, jer farbam veću količinu za crkvu, i na Veliku subotu. Generalno je u našem narodu tradicija da se jaja farbaju na Veliki petak, ali ja sam od svoje svekrve, koja je takođe popadija, naučila da u Žiči monahinje farbaju na Veliku subotu jer se na Veliki petak prosto ništa ne radi. To je najtužniji praznik, sećamo se Isusovog stradanja, ali mi hrišćani danas znamo da je Hristos vaskrsao. Mi ga obeležavamo, ali se radujemo onome što posle tog praznika dolazi, i na tome mora da bude akcenat – rekla je protinica Višnja u razgovoru za „Blic žena studio“.
U ovom svedočanstvu spojeni su tradicija, lično iskustvo i duh crkvene predaje. Veliki petak je dan kada se Crkva oblači u crno. U hramovima se ne služi Liturgija, zvona ćute, a vernici u tišini i skrušenosti dolaze da se poklone Hristovom Grobu. Taj dan nije namenjen veselju, radu niti bilo kakvom ukrašavanju doma, pa ni simboličnom, poput farbanja jaja.
Veliki četvrtak i Velika subota se izdvajaju kao dostojanstveni i liturgijski smisleni dani za pripremu vaskršnjih jaja. Na Veliki četvrtak Hristos je ustanovio Evharistiju i oprao noge svojim učenicima, pokazujući put smirenja i služenja. Na Veliku subotu, dok Hristos telom leži u grobu, a dušom silazi u ad da razori vlast tame, verni se u miru pripremaju za Svetlo Vaskrsenje — a taj mir uključuje i tihu pripremu doma.
Shutterstock
Vaskršnja jaja
Zato je važno podsetiti: vaskršnja jaja nisu ukras, već svedočanstvo Vaskrsenja. Prvo jaje, koje se farba u crveno, simbol je prolivene Hristove krvi, ali i trijumfa nad smrću. Tim jajetom se krsti čelo deteta, ono se čuva iza ikone, nosi na groblje – jer ima duboku duhovnu vrednost.
Zato i sama priprema treba da bude prožeta molitvom, mirom i poštovanjem dana koje Crkva posvećuje tihovanju, a ne samo običaju. Farbanje vaskršnjih jaja nije „zanat“, već molitvena radost, predokus Vaskrsa.
U vremenu kada se običaji sve češće pretvaraju u formu bez sadržaja, podsećanje na duh i smisao tih dela postaje ne samo važno — već spasonosno.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
U atmosferi globalne nesigurnosti i smanjenog broja poklonika, Jerusalim ostaje svetionik vere – tišina ulica kroz koje je Bog hodao ponovo će biti osvećena molitvom i svetlom.
Priča o ovom Hristovom učeniku, jednom od Sedamdesetorice odabranih, podseća nas na krštenje kneza Avgara, posle kojeg je potpuno ozdravio, i na grad Edesu koji je postao prvi hrišćanski centar.
Delo arhimandrita Dimitrija „Ona nikada ne spava – Tumanska krasnica“, nastalo u čast 90 godina čudotvorne ikone Tumanske Bogorodice, deo je humanitarne akcije „Jedna knjiga – jedan obrok“
Na obali između Herceg Novog i Prevlake verni su se okupili u jedinstvenom molitvenom pohodu, prisećajući se mučenika i istorije svetinje, ali i svedočili da se Božije ime proslavlja i sa mora i sa gora.
Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, među svetlim zidovima manastira Mileševa, nastao je prizor koji je postao duhovni simbol praznika: susret i kuckanje vaskršnjim jajima mitropolita Atanasija i umirovljenog vladike Filareta, sadašnjeg i bivšeg pastira Eparhije mileševske.
Pravoslavna crkva podseća vernike da se posle vaskršnje liturgije osvećuju darovi pripremljeni za prazničnu trpezu – od ofarbanih jaja do sira i mesa, kako bi u svoje domove uneli ne samo radost praznika, već i Božji blagoslov
Delo arhimandrita Dimitrija „Ona nikada ne spava – Tumanska krasnica“, nastalo u čast 90 godina čudotvorne ikone Tumanske Bogorodice, deo je humanitarne akcije „Jedna knjiga – jedan obrok“
Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
Dok tehnologija povezuje, ali ne ispunjava srca, savet svetog starca otkriva da prazninu ne uklanjamo traženjem pažnje, već darovanjem ljubavi kroz veru i brigu za bližnje.
Delo arhimandrita Dimitrija „Ona nikada ne spava – Tumanska krasnica“, nastalo u čast 90 godina čudotvorne ikone Tumanske Bogorodice, deo je humanitarne akcije „Jedna knjiga – jedan obrok“
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
Njegovo "poslušanje" jeste da odgovara na pitanja vernika i posetilaca, pomaže u rezervaciji konaka i pruža podršku svima koji žele da se bliže upoznaju sa manastirom i njegovim svetim čudotvorcima, Svetim Zosimom i Jakovom.
Dok tehnologija povezuje, ali ne ispunjava srca, savet svetog starca otkriva da prazninu ne uklanjamo traženjem pažnje, već darovanjem ljubavi kroz veru i brigu za bližnje.
Na praznik Nerukotvorenog obraza Gospodnjeg, episkop bihaćko-petrovački predvodio je svetu Liturgiju u manastiru gde pedesetak preostalih meštana i raseljeni sa svih strana sveta zajedno obnavljaju hram, konak i nadu za budućnost sela.
