Uryupina Nadezhda/Shutterstock,Instagram/visnja_u_svetuProtinica Višnja sa suprugom, protom Milanom
I ove godine pred Vaskrs društvene mreže i mediji preplavljeni su oprečnim savetima, a mnogi vernici prave istu grešku - vaskršnja jaja farbaju baš na dan kada to nije primereno. Protinica Višnja Kostić objašnjava šta nalažu tradicija i crkveni poredak.
Svakog proleća, kako se bliži najveći hrišćanski praznik - Vaskrsenje Gospoda našeg Isusa Hrista, među pravoslavnim vernicima ponovo oživi ista dilema: kog dana je pravo vreme da se farbaju vaskršnja jaja? Iako je reč o običaju koji se prenosi s kolena na koleno, u danima pred praznik čini se da su i oni najrevnosniji često u nedoumici. Medijski prostor tada preplave brojne, često oprečne i nepouzdane informacije, koje više unose zabunu nego što osvetljavaju istinu.
Najveća greška, koju mnogi vernici čine iz neznanja ili iz navike, jeste farbanje jaja na Veliki petak - dan kada Crkva poziva na potpunu duhovnu tišinu, molitvu i post, sećajući se Hristovog stradanja, raspeća i smrti na Krstu.
Instagram/visnja_u_svetu
Protinica Višnja sa suprugom, protom Milanom
U potrazi za pravim odgovorom, dragoceno svedočenje donosi protinica Višnja Kostić, profesorka srpskog jezika, koja otkriva duboko lični, ali i bogoslovski utemeljen stav:
– Ja farbam jaja delimično na Veliki četvrtak, jer farbam veću količinu za crkvu, i na Veliku subotu. Generalno je u našem narodu tradicija da se jaja farbaju na Veliki petak, ali ja sam od svoje svekrve, koja je takođe popadija, naučila da u Žiči monahinje farbaju na Veliku subotu jer se na Veliki petak prosto ništa ne radi. To je najtužniji praznik, sećamo se Isusovog stradanja, ali mi hrišćani danas znamo da je Hristos vaskrsao. Mi ga obeležavamo, ali se radujemo onome što posle tog praznika dolazi, i na tome mora da bude akcenat – rekla je protinica Višnja u razgovoru za „Blic žena studio“.
U ovom svedočanstvu spojeni su tradicija, lično iskustvo i duh crkvene predaje. Veliki petak je dan kada se Crkva oblači u crno. U hramovima se ne služi Liturgija, zvona ćute, a vernici u tišini i skrušenosti dolaze da se poklone Hristovom Grobu. Taj dan nije namenjen veselju, radu niti bilo kakvom ukrašavanju doma, pa ni simboličnom, poput farbanja jaja.
Veliki četvrtak i Velika subota se izdvajaju kao dostojanstveni i liturgijski smisleni dani za pripremu vaskršnjih jaja. Na Veliki četvrtak Hristos je ustanovio Evharistiju i oprao noge svojim učenicima, pokazujući put smirenja i služenja. Na Veliku subotu, dok Hristos telom leži u grobu, a dušom silazi u ad da razori vlast tame, verni se u miru pripremaju za Svetlo Vaskrsenje — a taj mir uključuje i tihu pripremu doma.
Shutterstock
Vaskršnja jaja
Zato je važno podsetiti: vaskršnja jaja nisu ukras, već svedočanstvo Vaskrsenja. Prvo jaje, koje se farba u crveno, simbol je prolivene Hristove krvi, ali i trijumfa nad smrću. Tim jajetom se krsti čelo deteta, ono se čuva iza ikone, nosi na groblje – jer ima duboku duhovnu vrednost.
Zato i sama priprema treba da bude prožeta molitvom, mirom i poštovanjem dana koje Crkva posvećuje tihovanju, a ne samo običaju. Farbanje vaskršnjih jaja nije „zanat“, već molitvena radost, predokus Vaskrsa.
U vremenu kada se običaji sve češće pretvaraju u formu bez sadržaja, podsećanje na duh i smisao tih dela postaje ne samo važno — već spasonosno.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
U atmosferi globalne nesigurnosti i smanjenog broja poklonika, Jerusalim ostaje svetionik vere – tišina ulica kroz koje je Bog hodao ponovo će biti osvećena molitvom i svetlom.
Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
Dok su se dizali prvi ustanički barjaci, u župskom selu Kožetin podignuta je svetinja oko koje su se isplele legende, istorijske bitke i sećanje na vreme kada je gradnja pravoslavnog hrama predstavljala mnogo više od verskog čina.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Sveštenik Ruske pravoslavne crkve ukazuje na pogrešna verovanja, otkriva simboliku najvažnijih nijansi i objašnjava zašto pojedine tonove ipak treba zaobići
Praznični ručak Narodne kuhinje okupio korisnike u porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Klisi u Novom Sadu, uz podršku volontera i dobrotvora koji delima svedoče hrišćansku ljubav.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
Odmah nakon praznika Silaska Svetog Duha na apostole, Duhovska sedmica donosi liturgijsko razrešenje i otvara vreme u kojem se naglasak sa odricanja premešta na zahvalnost, radost i praznični karakter.
Dok se formiraju dugi redovi vernika ispred Hrama Svetog Save, zaštitnik građana upozorava da vređanje na njihov račun prelazi granicu slobode govora i predstavlja povredu ljudskog dostojanstva.
Od predanja o isceljenjima do istorijskih veza sa Svetim Savom i knezom Lazarom, šef Kabineta patrijarha Porfirija otkriva zbog čega je dolazak Časnog pojasa postao jedan od najznačajnijih duhovnih događaja poslednjih godina.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za utorak prve sedmice po Duhovima otvara se slika unutrašnje borbe između duha koji razara čovekov mir i Duha koji ga vraća smirenju, krotosti i njegovoj pravoj prirodi.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
