Uryupina Nadezhda/Shutterstock,Instagram/visnja_u_svetuProtinica Višnja sa suprugom, protom Milanom
I ove godine pred Vaskrs društvene mreže i mediji preplavljeni su oprečnim savetima, a mnogi vernici prave istu grešku - vaskršnja jaja farbaju baš na dan kada to nije primereno. Protinica Višnja Kostić objašnjava šta nalažu tradicija i crkveni poredak.
Svakog proleća, kako se bliži najveći hrišćanski praznik - Vaskrsenje Gospoda našeg Isusa Hrista, među pravoslavnim vernicima ponovo oživi ista dilema: kog dana je pravo vreme da se farbaju vaskršnja jaja? Iako je reč o običaju koji se prenosi s kolena na koleno, u danima pred praznik čini se da su i oni najrevnosniji često u nedoumici. Medijski prostor tada preplave brojne, često oprečne i nepouzdane informacije, koje više unose zabunu nego što osvetljavaju istinu.
Najveća greška, koju mnogi vernici čine iz neznanja ili iz navike, jeste farbanje jaja na Veliki petak - dan kada Crkva poziva na potpunu duhovnu tišinu, molitvu i post, sećajući se Hristovog stradanja, raspeća i smrti na Krstu.
Instagram/visnja_u_svetu
Protinica Višnja sa suprugom, protom Milanom
U potrazi za pravim odgovorom, dragoceno svedočenje donosi protinica Višnja Kostić, profesorka srpskog jezika, koja otkriva duboko lični, ali i bogoslovski utemeljen stav:
– Ja farbam jaja delimično na Veliki četvrtak, jer farbam veću količinu za crkvu, i na Veliku subotu. Generalno je u našem narodu tradicija da se jaja farbaju na Veliki petak, ali ja sam od svoje svekrve, koja je takođe popadija, naučila da u Žiči monahinje farbaju na Veliku subotu jer se na Veliki petak prosto ništa ne radi. To je najtužniji praznik, sećamo se Isusovog stradanja, ali mi hrišćani danas znamo da je Hristos vaskrsao. Mi ga obeležavamo, ali se radujemo onome što posle tog praznika dolazi, i na tome mora da bude akcenat – rekla je protinica Višnja u razgovoru za „Blic žena studio“.
U ovom svedočanstvu spojeni su tradicija, lično iskustvo i duh crkvene predaje. Veliki petak je dan kada se Crkva oblači u crno. U hramovima se ne služi Liturgija, zvona ćute, a vernici u tišini i skrušenosti dolaze da se poklone Hristovom Grobu. Taj dan nije namenjen veselju, radu niti bilo kakvom ukrašavanju doma, pa ni simboličnom, poput farbanja jaja.
Veliki četvrtak i Velika subota se izdvajaju kao dostojanstveni i liturgijski smisleni dani za pripremu vaskršnjih jaja. Na Veliki četvrtak Hristos je ustanovio Evharistiju i oprao noge svojim učenicima, pokazujući put smirenja i služenja. Na Veliku subotu, dok Hristos telom leži u grobu, a dušom silazi u ad da razori vlast tame, verni se u miru pripremaju za Svetlo Vaskrsenje — a taj mir uključuje i tihu pripremu doma.
Shutterstock
Vaskršnja jaja
Zato je važno podsetiti: vaskršnja jaja nisu ukras, već svedočanstvo Vaskrsenja. Prvo jaje, koje se farba u crveno, simbol je prolivene Hristove krvi, ali i trijumfa nad smrću. Tim jajetom se krsti čelo deteta, ono se čuva iza ikone, nosi na groblje – jer ima duboku duhovnu vrednost.
Zato i sama priprema treba da bude prožeta molitvom, mirom i poštovanjem dana koje Crkva posvećuje tihovanju, a ne samo običaju. Farbanje vaskršnjih jaja nije „zanat“, već molitvena radost, predokus Vaskrsa.
U vremenu kada se običaji sve češće pretvaraju u formu bez sadržaja, podsećanje na duh i smisao tih dela postaje ne samo važno — već spasonosno.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
U atmosferi globalne nesigurnosti i smanjenog broja poklonika, Jerusalim ostaje svetionik vere – tišina ulica kroz koje je Bog hodao ponovo će biti osvećena molitvom i svetlom.
U trenucima tuge porodica često ne zna kako da postupi. Sveštenici podsećaju na značaj molitve i dostojanstvenog oproštaja, uz redosled koraka koji se preporučuje nakon upokojenja.
U opširnom saopštenju Eparhija navodi da su brojni problemi, od odnosa institucija prema Srbima do ugrožavanja crkvenih objekata i prava vernika, doveli do nesigurnosti među srpskom zajednicom na Kosovu i Metohiji.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve Patrijarh Porfirije snimio je uvodne i završne kadrove filma "Sveti Sava", koji donosi svedočenja, prizore svetinja i nepoznate detalje o nasleđu prvog srpskog arhiepiskopa.
Na dan njegovog praznika vernici se sećaju svetitelja koji je kroz molitvu, smirenje i istrajnost osnovao Veliku Lavru na Svetoj Gori i ostavio neizbrisiv trag u istoriji pravoslavnog monaštva.
Poglavar Srpske Pravoslavne Crkve razgovarao je o verskoj diplomatiji, zaštiti duhovnog nasleđa i jačanju odnosa sa SAD na temeljima hrišćanskih vrednosti.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Sveštenik Ruske pravoslavne crkve ukazuje na pogrešna verovanja, otkriva simboliku najvažnijih nijansi i objašnjava zašto pojedine tonove ipak treba zaobići
Praznični ručak Narodne kuhinje okupio korisnike u porti hrama Vaznesenja Gospodnjeg na Klisi u Novom Sadu, uz podršku volontera i dobrotvora koji delima svedoče hrišćansku ljubav.
Posle Vaskrsa u kuhinji ostaju šarena jaja i pitanje kako ih pretvoriti u nešto novo. Ovaj jednostavan recept spaja začine i tradiciju u jelo potpuno drugačijeg izgleda i ukusa.
U trenucima tuge porodica često ne zna kako da postupi. Sveštenici podsećaju na značaj molitve i dostojanstvenog oproštaja, uz redosled koraka koji se preporučuje nakon upokojenja.
Sve više ljudi ulazi u veze iz straha od samoće, a ne iz istinske spremnosti da voli. Pouka jednog od najpoštovanijih pravoslavnih svetitelja pokazuje zbog čega ljubav dolazi tek kada prestane da bude odgovor na sopstveni strah.
Od molitve pred polazak do posete drevnim pravoslavnim hramovima širom Evrope, ovaj vodič otkriva kako vernici mogu da sačuvaju duhovnu vezu i tokom najbezbrižnijih dana u godini.
Privedeni Viktorija i Igor tvrdili su da nisu znali da je takav čin zabranjen u nekadašnjoj hrišćanskoj svetinji, dok turske vlasti proveravaju okolnosti događaja i odlučuju o eventualnim daljim merama.
Istoričar Boris Stojkovski i osnivač fondacije Lazarica Aleksandar Avramov svedoče o tragovima pisanog nasleđa ostroškog čudotvorca u vatikanskim arhivima, dok pitanje njihove dostupnosti i dalje nema zvaničan odgovor.
Devojčica sa porodicom otkriva da se najlepši dar za veliki praznik svetih apostola Petra i Pavla ne krije u stvarima, već u ljubavi, dobroti i malim delima učinjenim od srca.
Neočekivani susret na ulici postao je povod da iguman Manastira Podmaine progovori o iskušenjima, veri i načinu na koji hrišćanin treba da odgovori na neprijatnosti.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Patlidžan, tikvica, paprika, paradajz i mleveno meso pretvaraju se u neodoljivu musaku sa zapečenim prelivom od jaja i sira, a priprema je jednostavna i idealna za porodičnu trpezu.
Od molitve pred polazak do posete drevnim pravoslavnim hramovima širom Evrope, ovaj vodič otkriva kako vernici mogu da sačuvaju duhovnu vezu i tokom najbezbrižnijih dana u godini.
Privedeni Viktorija i Igor tvrdili su da nisu znali da je takav čin zabranjen u nekadašnjoj hrišćanskoj svetinji, dok turske vlasti proveravaju okolnosti događaja i odlučuju o eventualnim daljim merama.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
