U atmosferi globalne nesigurnosti i smanjenog broja poklonika, Jerusalim ostaje svetionik vere – tišina ulica kroz koje je Bog hodao ponovo će biti osvećena molitvom i svetlom.
Dok se pravoslavni verni narod s ljubavlju i pokajanjem priprema da zakorači u Veliku sedmicu, duhovnu pustinju kroz koju se stiže do zore Vaskrsenja – Sveta zemlja, ranjena i uzdrmana, utišava svoje bolove i otvara svoja vrata za molitvu, tišinu i nadu.
Jerusalim, grad u kojem je Bog kao čovek hodao, stradao i vaskrsao, uprkos ratnim pretnjama i geopolitičkim nemirima, opet postaje centar hrišćanskog sveta. U vreme kada zemaljski strahovi uznemiruju duše, nebeska tajna Hristovog praznika pobede nad smrću, u Svetoj Zemlji se čuva kao najdragocenija svetinja – sagorela u stradanju, ali neugasiva.
Foto: Pixabay
Jerusalim
Put ka Golgoti – put pokajanja i nade
Jerusalimska patrijaršija je, uprkos svim iskušenjima, objavila program Svetih bogosluženja za Veliku sedmicu 2025. godine. Sveštena tišina ulica kojima je Gospod nekada prošao sa krstom na leđima biće ponovo osvećena molitvom i pokajanjem vernika koji se, iako malobrojni, odlučuju na pokloničko putovanje uprkos ratnim opasnostima.
U središtu ovih dana, kao vrhunac duhovnog uzdizanja, biće čin silaska Blagodatnog Ognja na Veliku subotu, 19. aprila u 13:00 časova, u Hramu Vaskrsenja. U tom času, kada se nebesko dotiče zemaljskog, a život pobeđuje smrt, iz Svetog Groba će i ove godine zasijati netvarna svetlost – znak da Bog nije napustio svet, već ga svake godine iznova poziva u ljubav i mir.
Foto: Pixabay
Jerusalim
Služitelji nade u vremenu tišine
Broj poklonika drastično je smanjen nakon pandemije i zbog stalnih bezbednosnih pretnji. Ali oni koji ostaju – očevi Svetog Groba – ostaju kao živi svedoci nepokolebive vere. U njihovim molitvama i žrtvi, u besanim noćima i služenjima pod zviždukom sirena, obitava neuništiva nada da će mrak ovog sveta ipak biti pobeđen vaskršnjom svetlošću.
Na nedavnom sabranju pod pokroviteljstvom patrijarha jerusalimskog Teofila, predstavnici svih hrišćanskih konfesija Jerusalima dogovorili su mere za dostojanstveno i bezbedno održavanje prazničnih bogosluženja. U vremenu kada se zidovi grade, a mostovi ruše, njihova jednoglasna poruka je: "Mir, bezbednost i jedinstvo – u zemlji gde se Bog javio u telu."
Poziv na ljubav i solidarnost
Pomsne pravoslavne crkve kroz svoja saopštenja, upućuju vernicima poziv da podrže Sveta Mesta – duhovno, ali i materijalno. Jer stradanje ovih svetinja nije samo teret Jerusalima, već krst celog hrišćanstva. Podržati Svetu Zemlju u ovom času znači podržati veru, istinu i nadu – one vrednosti na kojima se temelji život u Hristu.
RASPORED BOGOSLUŽENJA VELIKE SEDMICE
U HRAMU VASKRSENJA GOSPODNJEG
Lazareva subota
15:00 Patrijaraško večernje
Cveti
08:00 Patrijaraška sveta liturgija
Cveti
18:15 Jutrenje Velikog ponedeljka (Služba Ženika)
Veliki ponedeljak
09:00 Liturgija pređeosvećenih darova na Golgoti
18:15 Jutarje Velikog utorka (Služba Ženika)
Veliki utorak
09:00 Liturgija pređeosvećenih darova na Golgoti
18:15 Jutarnje Velike srede (Služba Ženika)
Velika sreda
09:00 Liturgija pređeosvećenih darova na Golgoti
Veliki četvrtak
06:30 Liturgija Svetog Vasilija Velikog u Sabornoj crkvi
09:00 Služba svetog umivanja (Obred pranja nogu) u hramu Svetog Jakova
Veliki petak
10:00 Carski časove na Golgoti
15:00 Patrijaraško večernje
23:00 Služba opela Hristovog (Epitafios)
Dok se Velika sedmica približava, Jerusalimu se priprema za čin silaska Blagodatnog Ognja, poruka koja iz Svete zemlje stiže vernicima širom sveta ostaje snažna i jasna – uprkos stradanjima, ratu i neizvesnosti, Hristova pobeda nad smrću i dalje sija kao svetlost nade.
Očekivani dolazak poklonika biće skromniji nego prethodnih godina, ali će molitve biti dublje, a svedočanstva vere jača. Sveštenstvo apeluje na sve hrišćane da duhovno i materijalno pomognu očuvanje svetinja u zemlji u kojoj je svaki kamen priča o Bogu. Uprkos senci koja je nadvila Jerusalim, poruka Vaskrsa ostaje ista: život ima poslednju reč.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
Poseta lavri Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji svedočanstvo je žive duhovne veze Srpske pravoslavne crkve sa svetim mestima Hristovog života, stradanja i vaskrsenja.
Na mestu gde je Hristos raspet, prvi put jedan srpski patrijarh služio je svetu Liturgiju, a potom primio orden Velikog krsta, priznanje za svoju duhovnu misiju i jedinstvo pravoslavlja.
Otkrijte tajnu monaškog recepta koji se vekovima priprema uoči Lazareve subote – simboliku, oblik i sastojke lazarakija, poslastice koju vernici i danas mese kao tiho sećanje na čudo vaskrsenja i predstojeći praznik nad praznicima.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Sumnje apostola Tome je uklonio sam Gospod, ušavši kroz zatvorena vrata u prostoriju u kojoj su se nalazili apostoli okupljeni na molitvu, rekavši Tomi da opipa njegove rane.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Od pranja nogu apostolima do ustanovljenja pričešća, ovaj dan nosi poruku smirenja i unutrašnjeg preobražaja, dok narodni običaji otkrivaju kako se vekovima pripremamo za najveći hrišćanski praznik.
Grigorije S. Deboljski u svom delu "Dani bogosluženja (Knjiga o postu) Pravoslavne saborne istočne crkve" sažeo je tumačenja Svetih Otaca o Velikom postu i Strasnoj sedmici.
Od Velikog ponedeljka 6. aprila do Vaskrsa vodi kroz bogosluženja, molitvu i ličnu pripremu – vodič šta je važno, kada otići u hram i kako se pripremiti za Pričešće u danima najveće duhovne težine.
U jednoj kratkoj pouci otkriva se duhovni zakon po kojem se čovek ne oslobađa života, već unutrašnjeg nemira, i u kome se radost i iskušenje drugačije „ponašaju“ pred zahvalnim srcem.
Od detinjstva u siromaštvu do monaškog podviga na Atosu i povratka u rodno selo, gde je decenijama bio oslonac ljudima u nevolji - život starca Akakija obeležili su molitva, skromnost i susreti sa znamenitim duhovnicima.
Rukovodilac radionice za ikonopisanje "Palek" Anatolij Vležko ističe da lik sveca na ikoni nije portret, a sama ikona nije najverodostojnija fiksacija fizičke stvarnosti.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Protojerej-stavrofor Dušan Erdelj objašnjava smisao dana posle Svetle sedmice i poziva vernike u dijaspori da u crkvu ponesu imena bližnjih i darove za pomen.
U prisustvu vernika, monaštva i ruskog ambasadora, mitropolit crnogorsko-primorski govorio o Živonosnom Istočniku i zašto se čuda događaju mimo ljudske volje.
