U atmosferi globalne nesigurnosti i smanjenog broja poklonika, Jerusalim ostaje svetionik vere – tišina ulica kroz koje je Bog hodao ponovo će biti osvećena molitvom i svetlom.
Dok se pravoslavni verni narod s ljubavlju i pokajanjem priprema da zakorači u Veliku sedmicu, duhovnu pustinju kroz koju se stiže do zore Vaskrsenja – Sveta zemlja, ranjena i uzdrmana, utišava svoje bolove i otvara svoja vrata za molitvu, tišinu i nadu.
Jerusalim, grad u kojem je Bog kao čovek hodao, stradao i vaskrsao, uprkos ratnim pretnjama i geopolitičkim nemirima, opet postaje centar hrišćanskog sveta. U vreme kada zemaljski strahovi uznemiruju duše, nebeska tajna Hristovog praznika pobede nad smrću, u Svetoj Zemlji se čuva kao najdragocenija svetinja – sagorela u stradanju, ali neugasiva.
Foto: Pixabay
Jerusalim
Put ka Golgoti – put pokajanja i nade
Jerusalimska patrijaršija je, uprkos svim iskušenjima, objavila program Svetih bogosluženja za Veliku sedmicu 2025. godine. Sveštena tišina ulica kojima je Gospod nekada prošao sa krstom na leđima biće ponovo osvećena molitvom i pokajanjem vernika koji se, iako malobrojni, odlučuju na pokloničko putovanje uprkos ratnim opasnostima.
U središtu ovih dana, kao vrhunac duhovnog uzdizanja, biće čin silaska Blagodatnog Ognja na Veliku subotu, 19. aprila u 13:00 časova, u Hramu Vaskrsenja. U tom času, kada se nebesko dotiče zemaljskog, a život pobeđuje smrt, iz Svetog Groba će i ove godine zasijati netvarna svetlost – znak da Bog nije napustio svet, već ga svake godine iznova poziva u ljubav i mir.
Foto: Pixabay
Jerusalim
Služitelji nade u vremenu tišine
Broj poklonika drastično je smanjen nakon pandemije i zbog stalnih bezbednosnih pretnji. Ali oni koji ostaju – očevi Svetog Groba – ostaju kao živi svedoci nepokolebive vere. U njihovim molitvama i žrtvi, u besanim noćima i služenjima pod zviždukom sirena, obitava neuništiva nada da će mrak ovog sveta ipak biti pobeđen vaskršnjom svetlošću.
Na nedavnom sabranju pod pokroviteljstvom patrijarha jerusalimskog Teofila, predstavnici svih hrišćanskih konfesija Jerusalima dogovorili su mere za dostojanstveno i bezbedno održavanje prazničnih bogosluženja. U vremenu kada se zidovi grade, a mostovi ruše, njihova jednoglasna poruka je: "Mir, bezbednost i jedinstvo – u zemlji gde se Bog javio u telu."
Poziv na ljubav i solidarnost
Pomsne pravoslavne crkve kroz svoja saopštenja, upućuju vernicima poziv da podrže Sveta Mesta – duhovno, ali i materijalno. Jer stradanje ovih svetinja nije samo teret Jerusalima, već krst celog hrišćanstva. Podržati Svetu Zemlju u ovom času znači podržati veru, istinu i nadu – one vrednosti na kojima se temelji život u Hristu.
RASPORED BOGOSLUŽENJA VELIKE SEDMICE
U HRAMU VASKRSENJA GOSPODNJEG
Lazareva subota
15:00 Patrijaraško večernje
Cveti
08:00 Patrijaraška sveta liturgija
Cveti
18:15 Jutrenje Velikog ponedeljka (Služba Ženika)
Veliki ponedeljak
09:00 Liturgija pređeosvećenih darova na Golgoti
18:15 Jutarje Velikog utorka (Služba Ženika)
Veliki utorak
09:00 Liturgija pređeosvećenih darova na Golgoti
18:15 Jutarnje Velike srede (Služba Ženika)
Velika sreda
09:00 Liturgija pređeosvećenih darova na Golgoti
Veliki četvrtak
06:30 Liturgija Svetog Vasilija Velikog u Sabornoj crkvi
09:00 Služba svetog umivanja (Obred pranja nogu) u hramu Svetog Jakova
Veliki petak
10:00 Carski časove na Golgoti
15:00 Patrijaraško večernje
23:00 Služba opela Hristovog (Epitafios)
Dok se Velika sedmica približava, Jerusalimu se priprema za čin silaska Blagodatnog Ognja, poruka koja iz Svete zemlje stiže vernicima širom sveta ostaje snažna i jasna – uprkos stradanjima, ratu i neizvesnosti, Hristova pobeda nad smrću i dalje sija kao svetlost nade.
Očekivani dolazak poklonika biće skromniji nego prethodnih godina, ali će molitve biti dublje, a svedočanstva vere jača. Sveštenstvo apeluje na sve hrišćane da duhovno i materijalno pomognu očuvanje svetinja u zemlji u kojoj je svaki kamen priča o Bogu. Uprkos senci koja je nadvila Jerusalim, poruka Vaskrsa ostaje ista: život ima poslednju reč.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
Poseta lavri Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji svedočanstvo je žive duhovne veze Srpske pravoslavne crkve sa svetim mestima Hristovog života, stradanja i vaskrsenja.
Na mestu gde je Hristos raspet, prvi put jedan srpski patrijarh služio je svetu Liturgiju, a potom primio orden Velikog krsta, priznanje za svoju duhovnu misiju i jedinstvo pravoslavlja.
Otkrijte tajnu monaškog recepta koji se vekovima priprema uoči Lazareve subote – simboliku, oblik i sastojke lazarakija, poslastice koju vernici i danas mese kao tiho sećanje na čudo vaskrsenja i predstojeći praznik nad praznicima.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Na praznik Vaskrsenja Hristovog, mitropolit zvorničko-tuzlanski objavio je svojevrsnu himnu „Vaskrsenje i život“ – duboko duhovno svedočanstvo koje kroz vaskrsenja Lazara, Jairove kćeri i sina nainske udovice pesnički i bogoslovski propoveda pobedu života nad smrću.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Od Roštislava Švetsa do vladike koji je oblikovao crkvenu službu kroz političke i društvene izazove, kraj njegovog ovozemaljskog života ostavlja dubok trag u životima vernika i pravoslavnoj tradiciji.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
