U atmosferi globalne nesigurnosti i smanjenog broja poklonika, Jerusalim ostaje svetionik vere – tišina ulica kroz koje je Bog hodao ponovo će biti osvećena molitvom i svetlom.
Dok se pravoslavni verni narod s ljubavlju i pokajanjem priprema da zakorači u Veliku sedmicu, duhovnu pustinju kroz koju se stiže do zore Vaskrsenja – Sveta zemlja, ranjena i uzdrmana, utišava svoje bolove i otvara svoja vrata za molitvu, tišinu i nadu.
Jerusalim, grad u kojem je Bog kao čovek hodao, stradao i vaskrsao, uprkos ratnim pretnjama i geopolitičkim nemirima, opet postaje centar hrišćanskog sveta. U vreme kada zemaljski strahovi uznemiruju duše, nebeska tajna Hristovog praznika pobede nad smrću, u Svetoj Zemlji se čuva kao najdragocenija svetinja – sagorela u stradanju, ali neugasiva.
Foto: Pixabay
Jerusalim
Put ka Golgoti – put pokajanja i nade
Jerusalimska patrijaršija je, uprkos svim iskušenjima, objavila program Svetih bogosluženja za Veliku sedmicu 2025. godine. Sveštena tišina ulica kojima je Gospod nekada prošao sa krstom na leđima biće ponovo osvećena molitvom i pokajanjem vernika koji se, iako malobrojni, odlučuju na pokloničko putovanje uprkos ratnim opasnostima.
U središtu ovih dana, kao vrhunac duhovnog uzdizanja, biće čin silaska Blagodatnog Ognja na Veliku subotu, 19. aprila u 13:00 časova, u Hramu Vaskrsenja. U tom času, kada se nebesko dotiče zemaljskog, a život pobeđuje smrt, iz Svetog Groba će i ove godine zasijati netvarna svetlost – znak da Bog nije napustio svet, već ga svake godine iznova poziva u ljubav i mir.
Foto: Pixabay
Jerusalim
Služitelji nade u vremenu tišine
Broj poklonika drastično je smanjen nakon pandemije i zbog stalnih bezbednosnih pretnji. Ali oni koji ostaju – očevi Svetog Groba – ostaju kao živi svedoci nepokolebive vere. U njihovim molitvama i žrtvi, u besanim noćima i služenjima pod zviždukom sirena, obitava neuništiva nada da će mrak ovog sveta ipak biti pobeđen vaskršnjom svetlošću.
Na nedavnom sabranju pod pokroviteljstvom patrijarha jerusalimskog Teofila, predstavnici svih hrišćanskih konfesija Jerusalima dogovorili su mere za dostojanstveno i bezbedno održavanje prazničnih bogosluženja. U vremenu kada se zidovi grade, a mostovi ruše, njihova jednoglasna poruka je: "Mir, bezbednost i jedinstvo – u zemlji gde se Bog javio u telu."
Poziv na ljubav i solidarnost
Pomsne pravoslavne crkve kroz svoja saopštenja, upućuju vernicima poziv da podrže Sveta Mesta – duhovno, ali i materijalno. Jer stradanje ovih svetinja nije samo teret Jerusalima, već krst celog hrišćanstva. Podržati Svetu Zemlju u ovom času znači podržati veru, istinu i nadu – one vrednosti na kojima se temelji život u Hristu.
RASPORED BOGOSLUŽENJA VELIKE SEDMICE
U HRAMU VASKRSENJA GOSPODNJEG
Lazareva subota
15:00 Patrijaraško večernje
Cveti
08:00 Patrijaraška sveta liturgija
Cveti
18:15 Jutrenje Velikog ponedeljka (Služba Ženika)
Veliki ponedeljak
09:00 Liturgija pređeosvećenih darova na Golgoti
18:15 Jutarje Velikog utorka (Služba Ženika)
Veliki utorak
09:00 Liturgija pređeosvećenih darova na Golgoti
18:15 Jutarnje Velike srede (Služba Ženika)
Velika sreda
09:00 Liturgija pređeosvećenih darova na Golgoti
Veliki četvrtak
06:30 Liturgija Svetog Vasilija Velikog u Sabornoj crkvi
09:00 Služba svetog umivanja (Obred pranja nogu) u hramu Svetog Jakova
Veliki petak
10:00 Carski časove na Golgoti
15:00 Patrijaraško večernje
23:00 Služba opela Hristovog (Epitafios)
Dok se Velika sedmica približava, Jerusalimu se priprema za čin silaska Blagodatnog Ognja, poruka koja iz Svete zemlje stiže vernicima širom sveta ostaje snažna i jasna – uprkos stradanjima, ratu i neizvesnosti, Hristova pobeda nad smrću i dalje sija kao svetlost nade.
Očekivani dolazak poklonika biće skromniji nego prethodnih godina, ali će molitve biti dublje, a svedočanstva vere jača. Sveštenstvo apeluje na sve hrišćane da duhovno i materijalno pomognu očuvanje svetinja u zemlji u kojoj je svaki kamen priča o Bogu. Uprkos senci koja je nadvila Jerusalim, poruka Vaskrsa ostaje ista: život ima poslednju reč.
Na mestu gde je, prema predanju, izraslo stablo od kojeg je načinjen Hristov Krst, srpski patrijarh uzneo je molitve za verni narod, podsećajući na neprolaznu snagu vere i blagoslovenu vezu sa svetinjama Jerusalima.
Poseta lavri Svetog Save Osvećenog u Judejskoj pustinji svedočanstvo je žive duhovne veze Srpske pravoslavne crkve sa svetim mestima Hristovog života, stradanja i vaskrsenja.
Na mestu gde je Hristos raspet, prvi put jedan srpski patrijarh služio je svetu Liturgiju, a potom primio orden Velikog krsta, priznanje za svoju duhovnu misiju i jedinstvo pravoslavlja.
Otkrijte tajnu monaškog recepta koji se vekovima priprema uoči Lazareve subote – simboliku, oblik i sastojke lazarakija, poslastice koju vernici i danas mese kao tiho sećanje na čudo vaskrsenja i predstojeći praznik nad praznicima.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
U knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u šestu nedelju Velikoga posta ukazuje na opasnost od brze zaboravnosti i povratka grešnim delima, čak i nakon što smo primili Božiju milost.
Car Konstancije naredio je da se izgradi Ipatijev lik još za života ovoga svetitelja, i taj lik držaše car u svome dvoru kao oružje protiv svake supostatne sile.
Sa zvončićima oko vrata i vrbovim grančicama u rukama, stotine dece i vernika prošle su u molitvenom hodu do hrama Svetog Save, gde je vladika Petar služio bdenije uoči praznika Cveti — ulaska Gospodnjeg u Jerusalim.
U poruci povodom jevrejskog praznika slobode i nade, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj zajedničkog života, međusobnog poštovanja i univerzalnih vrednosti koje spajaju pripadnike različitih vera u savremenom društvu.
Priča o monahu koji je svojim životom posvedočio da vera i molitva mogu da prevaziđu i najopasnije prepreke, pružajući nadu onima koji se suočavaju s nevoljama.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
U svom delu „Misli za svaki dan u godini“, veliki svetitelj tumači događaj vaskrsenja Lazara kao poziv svakom čoveku da, kroz vrlinu i iskrenu molitvu, doživi ličnu duhovnu preobrazbu već ovde i sada.
U knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u šestu nedelju Velikoga posta ukazuje na opasnost od brze zaboravnosti i povratka grešnim delima, čak i nakon što smo primili Božiju milost.
Priča o monahu koji je svojim životom posvedočio da vera i molitva mogu da prevaziđu i najopasnije prepreke, pružajući nadu onima koji se suočavaju s nevoljama.
Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove.
To je bilo prvi put da je pomerena od najmanje 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi zbog požara u bazilici, a možda i ranije, rekao je otac Samuel Aghojan iz Jermenske crkve.
Ekipa portala religija.rs posetila je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u rodnom mestu blaženopočivšeg patrijarha srpskog, koja je postala simbol vere, upornosti i ljubavi, dok mozaik sa njegovim likom podseća na svetlost koju je ovaj veliki duhovnik ostavio.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
Bez kapi viška ulja, a hrskav do savršenstva — ovo starinsko jelo sa manastirskih trpeza pokazuje da istinska čarolija dolazi iz jednostavnosti i vere u meru.
