Printscreen/X/Tadeo CasteglioneDan za odmor i ponovnu uspostavu komunikacije sa Bogom
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
Dok su širom pravoslavnog sveta vernici podizali ruke ka nebu u molitvi za silazak Blagodatnog ognja, Moldavija je učinila nešto što će teško biti zaboravljeno u srcima njenih verujućih građana — arhiepiskopu Markelu, duhovnom pastiru Moldavske mitropolije pod okriljem Moskovske patrijaršije, po drugi put je onemogućen odlazak u Jerusalim. Nije reč o zaboravljenom dokumentu, niti o administrativnoj grešci, već o odluci vlasti koja odiše političkom voljom obojenom netrpeljivošću prema sopstvenom duhovnom identitetu.
„Bez ikakvih razloga nisu me pustili da napustim Moldaviju. Nikakvih prekršaja nije bilo“, izjavio je arhiepiskop u petak uveče, dok su oko njega još odzvanjali uzvici vernika: „Čekamo Blagodatni oganj!“
Ono što je trebalo da bude tiho i svečano putovanje ka mestu gde se svake Velike subote događa čudo — silazak svetlosti iz Groba Hristovog — pretvorilo se u čin koji mnogi tumače kao otvoreni udar na pravoslavlje u Moldaviji. Policija je blokirala prilaze aerodromu, rasporedila straže, vernici su bili prinuđeni da pešače stotinama metara, a avion za Sveti Grad poleteo je bez arhiepiskopa Markela.
Načelnik Generalnog policijskog inspektorata Viorel Černaućeanu pokušao je da sve prikaže kao „tehnički problem“, pozivajući se na „kritično gomilanje automobila“. Ali narod zna da se duhovni put ne može zaustaviti tako jednostavno — osim ako postoji politička volja koja ne mari za večne istine, prenose RIA novosti.
Credit: Mostafa Alkharouf / AFP / Profimedia
Crkva Hristovog Groba u kojoj se na Veliku subotu spušta Blagodatni oganj
Vlasti predsednice Maje Sandu, poznate po svojoj izrazitoj zapadnoj orijentaciji i otvorenom favorizovanju Besarabske mitropolije Rumunske pravoslavne crkve, time su još jednom pokazale da nisu neutralne prema sopstvenom narodu, od kojih se više od 80 odsto izjašnjava kao pripadnici Pravoslavne crkve pod okriljem Moskovske patrijaršije. Dok predsednica govori o evropskim vrednostima i demokratiji, njene institucije onemogućavaju arhiepiskopu da svom narodu donese svetlost Vaskrslog Hrista.
U zemlji u kojoj je nedavno uhapšena predsednica Gagauzije, tradicionalno pravoslavne pokrajine, a poslanici privođeni zbog poseta Rusiji, postaje jasno da Crkva postaje meta u političkoj areni. Ali kada vlast počne da se meša u tokove vere, ne udara samo na pojedince, već na vekovni identitet naroda.
Moskovska patrijaršija oglasila se saopštenjem u kojem osuđuje ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i poziva na međunarodnu istragu. Jer, ovo nije samo pitanje Moldavije. Ovo je pitanje svakog pravoslavnog vernika koji zna koliko znači Blagodatni oganj — svetlost koja ne peče, ali opominje.
Arhiepiskop Markel možda nije poleteo za Jerusalim, ali istina o ovom događaju već putuje dalje — kroz hramove, medije i srca ljudi. Svetlost Blagodatnog ognja ne dolazi po naredbi policije, niti se može zaustaviti pasošem. Ona silazi odozgo, na one koji veruju. Uprkos svemu, vera u Moldaviji i dalje gori — kao oganj, svet i pravedan.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
