Printscreen/X/Tadeo CasteglioneDan za odmor i ponovnu uspostavu komunikacije sa Bogom
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
Dok su širom pravoslavnog sveta vernici podizali ruke ka nebu u molitvi za silazak Blagodatnog ognja, Moldavija je učinila nešto što će teško biti zaboravljeno u srcima njenih verujućih građana — arhiepiskopu Markelu, duhovnom pastiru Moldavske mitropolije pod okriljem Moskovske patrijaršije, po drugi put je onemogućen odlazak u Jerusalim. Nije reč o zaboravljenom dokumentu, niti o administrativnoj grešci, već o odluci vlasti koja odiše političkom voljom obojenom netrpeljivošću prema sopstvenom duhovnom identitetu.
„Bez ikakvih razloga nisu me pustili da napustim Moldaviju. Nikakvih prekršaja nije bilo“, izjavio je arhiepiskop u petak uveče, dok su oko njega još odzvanjali uzvici vernika: „Čekamo Blagodatni oganj!“
Ono što je trebalo da bude tiho i svečano putovanje ka mestu gde se svake Velike subote događa čudo — silazak svetlosti iz Groba Hristovog — pretvorilo se u čin koji mnogi tumače kao otvoreni udar na pravoslavlje u Moldaviji. Policija je blokirala prilaze aerodromu, rasporedila straže, vernici su bili prinuđeni da pešače stotinama metara, a avion za Sveti Grad poleteo je bez arhiepiskopa Markela.
Načelnik Generalnog policijskog inspektorata Viorel Černaućeanu pokušao je da sve prikaže kao „tehnički problem“, pozivajući se na „kritično gomilanje automobila“. Ali narod zna da se duhovni put ne može zaustaviti tako jednostavno — osim ako postoji politička volja koja ne mari za večne istine, prenose RIA novosti.
Credit: Mostafa Alkharouf / AFP / Profimedia
Crkva Hristovog Groba u kojoj se na Veliku subotu spušta Blagodatni oganj
Vlasti predsednice Maje Sandu, poznate po svojoj izrazitoj zapadnoj orijentaciji i otvorenom favorizovanju Besarabske mitropolije Rumunske pravoslavne crkve, time su još jednom pokazale da nisu neutralne prema sopstvenom narodu, od kojih se više od 80 odsto izjašnjava kao pripadnici Pravoslavne crkve pod okriljem Moskovske patrijaršije. Dok predsednica govori o evropskim vrednostima i demokratiji, njene institucije onemogućavaju arhiepiskopu da svom narodu donese svetlost Vaskrslog Hrista.
U zemlji u kojoj je nedavno uhapšena predsednica Gagauzije, tradicionalno pravoslavne pokrajine, a poslanici privođeni zbog poseta Rusiji, postaje jasno da Crkva postaje meta u političkoj areni. Ali kada vlast počne da se meša u tokove vere, ne udara samo na pojedince, već na vekovni identitet naroda.
Moskovska patrijaršija oglasila se saopštenjem u kojem osuđuje ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i poziva na međunarodnu istragu. Jer, ovo nije samo pitanje Moldavije. Ovo je pitanje svakog pravoslavnog vernika koji zna koliko znači Blagodatni oganj — svetlost koja ne peče, ali opominje.
Arhiepiskop Markel možda nije poleteo za Jerusalim, ali istina o ovom događaju već putuje dalje — kroz hramove, medije i srca ljudi. Svetlost Blagodatnog ognja ne dolazi po naredbi policije, niti se može zaustaviti pasošem. Ona silazi odozgo, na one koji veruju. Uprkos svemu, vera u Moldaviji i dalje gori — kao oganj, svet i pravedan.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Duhovski utorak po starom i po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Svetog Marcelina i Petra, mučenike, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Njena poruka o smirenju, bratoljublju i brizi za siromašne razbija zabludu da se vera meri samo molitvama i odlascima u crkvu, podsećajući na ono što je pred Bogom zaista najvažnije.
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, mitropolit Teodosije služio je prazničnu liturgiju i poručio da je svaki novi priziv svedočanstvo da Duh Sveti i danas deluje među ljudima.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Iza istog praznika kriju se potpuno različiti običaji - od stroge liturgijske tradicije do živopisnih narodnih rituala koji se vekovima prenose s kolena na koleno.
Blagodatni oganj prenet specijalnim letom u Beograd, vernici u molitvenoj tišini pale sveće, episkop toplički Petar služiće ponoćnu vaskršnju liturgiju u najvećem srpskom hramu.
Dok vernici u hramove donose jaja i prazničnu hranu na osvećenje, Crkva čuva neobičan ritam ovog dana – između groba i vaskrsenja odvija se tihi događaj sa snažnom porukom hrišćanstva
Njena poruka o smirenju, bratoljublju i brizi za siromašne razbija zabludu da se vera meri samo molitvama i odlascima u crkvu, podsećajući na ono što je pred Bogom zaista najvažnije.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Iz manastira Vatoped dopremljene su dodatne osveštane trakice, pa će svi vernici koji dolaze u Hram Svetog Save, nakon poklonjenja Časnom pojasu, moći da prime ovaj blagoslov.
Otvarajući predavanje igumana Jefrema, patrijarh srpski saopštio blagu vest da se boravak Časnog pojasa produžava zbog velikog broja vernika koji danima pristižu iz cele Srbije i regiona.
Od ranog jutra kolone vernika slivale su se ka tumanskoj svetinji na presvlačenje moštiju Svetog Zosima, dok je posle liturgije ogromna litija krenula kroz šumu ka isposnici svetitelja.
Časni pojas Presvete Bogorodice nalazi se u Hramu Svetog Save od 20. maja, a zbog ogromnog odziva vernika njegov boravak u Srbiji produžen je do 6. juna.
Srpska pravoslavna crkva saopštila je da je od dolaska Pojasa Presvete Bogorodice kroz Hram Svetog Save prošlo čak 478.000 vernika, dok se redovi za poklonjenje i dalje ne smanjuju, a boravak svetinje u Beogradu traje do 6. juna.
Beseda svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za ponedeljak prve sedmice po Duhovima otvara pitanje porekla biblijskih reči i trenutka u kojem, prema predanju, ljudska misao ustupa mesto božanskom nadahnuću.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
