Printscreen/X/Tadeo CasteglioneDan za odmor i ponovnu uspostavu komunikacije sa Bogom
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
Dok su širom pravoslavnog sveta vernici podizali ruke ka nebu u molitvi za silazak Blagodatnog ognja, Moldavija je učinila nešto što će teško biti zaboravljeno u srcima njenih verujućih građana — arhiepiskopu Markelu, duhovnom pastiru Moldavske mitropolije pod okriljem Moskovske patrijaršije, po drugi put je onemogućen odlazak u Jerusalim. Nije reč o zaboravljenom dokumentu, niti o administrativnoj grešci, već o odluci vlasti koja odiše političkom voljom obojenom netrpeljivošću prema sopstvenom duhovnom identitetu.
„Bez ikakvih razloga nisu me pustili da napustim Moldaviju. Nikakvih prekršaja nije bilo“, izjavio je arhiepiskop u petak uveče, dok su oko njega još odzvanjali uzvici vernika: „Čekamo Blagodatni oganj!“
Ono što je trebalo da bude tiho i svečano putovanje ka mestu gde se svake Velike subote događa čudo — silazak svetlosti iz Groba Hristovog — pretvorilo se u čin koji mnogi tumače kao otvoreni udar na pravoslavlje u Moldaviji. Policija je blokirala prilaze aerodromu, rasporedila straže, vernici su bili prinuđeni da pešače stotinama metara, a avion za Sveti Grad poleteo je bez arhiepiskopa Markela.
Načelnik Generalnog policijskog inspektorata Viorel Černaućeanu pokušao je da sve prikaže kao „tehnički problem“, pozivajući se na „kritično gomilanje automobila“. Ali narod zna da se duhovni put ne može zaustaviti tako jednostavno — osim ako postoji politička volja koja ne mari za večne istine, prenose RIA novosti.
Credit: Mostafa Alkharouf / AFP / Profimedia
Crkva Hristovog Groba u kojoj se na Veliku subotu spušta Blagodatni oganj
Vlasti predsednice Maje Sandu, poznate po svojoj izrazitoj zapadnoj orijentaciji i otvorenom favorizovanju Besarabske mitropolije Rumunske pravoslavne crkve, time su još jednom pokazale da nisu neutralne prema sopstvenom narodu, od kojih se više od 80 odsto izjašnjava kao pripadnici Pravoslavne crkve pod okriljem Moskovske patrijaršije. Dok predsednica govori o evropskim vrednostima i demokratiji, njene institucije onemogućavaju arhiepiskopu da svom narodu donese svetlost Vaskrslog Hrista.
U zemlji u kojoj je nedavno uhapšena predsednica Gagauzije, tradicionalno pravoslavne pokrajine, a poslanici privođeni zbog poseta Rusiji, postaje jasno da Crkva postaje meta u političkoj areni. Ali kada vlast počne da se meša u tokove vere, ne udara samo na pojedince, već na vekovni identitet naroda.
Moskovska patrijaršija oglasila se saopštenjem u kojem osuđuje ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i poziva na međunarodnu istragu. Jer, ovo nije samo pitanje Moldavije. Ovo je pitanje svakog pravoslavnog vernika koji zna koliko znači Blagodatni oganj — svetlost koja ne peče, ali opominje.
Arhiepiskop Markel možda nije poleteo za Jerusalim, ali istina o ovom događaju već putuje dalje — kroz hramove, medije i srca ljudi. Svetlost Blagodatnog ognja ne dolazi po naredbi policije, niti se može zaustaviti pasošem. Ona silazi odozgo, na one koji veruju. Uprkos svemu, vera u Moldaviji i dalje gori — kao oganj, svet i pravedan.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
