Wisam Hashlamoun / AFP / ProfimediaVaskršnja noć u crkvi Hristovog rođenja
Uprkos napetostima i izazovima, palestinski hrišćani u Crkvi Rođenja Hristovog dočekali Blagodatni oganj, potvrđujući da vera nije slomljiva ni pod težinom rata.
U tišini Vitlajema, pod noćnim nebom koje je obasjano samo svetlom vere, pravoslavni hrišćani se okupljaju, uprkos bombama i ratnoj opasnosti, da bi uz toplinu plamena Blagodatnog ognja, bogosluženje i nadu dočekali Vaskrs. U srcu ove drame, koja je duhovno iscrpljujuća, ali nikada nije slomila duše vernih, nalazi se Crkva Rođenja Hristovog – mesto gde je sam Gospod rođen. Ovde, pod svetlom hiljada sveća, ponovo zrači sveta tajna vaskrsenja, koja nadmašuje sve ljudske patnje i poteškoće.
Wisam Hashlamoun / AFP / Profimedia
I ove godine, u Vaskršnjoj noći, na ovom svetom mestu, donet je plamen Blagodatnog ognja, simbol najuzvišenije svetlosti koja je od davnina bila znak božanske prisutnosti i duhovne obnove. Tim svetim plamenom, započelo je obeležavanje vaskršnje večeri, ona koja je za svakog hrišćanina najuzvišeniji trenutak godine. Taj plamen nije samo svetlost, on je snaga vere, koja je, uprkos svim iskušenjima, neuništiva. Donet iz Jerusalima, ovog Blagodatnog ognja i ovog puta nije zatrošeno značenje: on je obnovljenje svetlosti, vaskrsenje nade i božanske prisutnosti usred borbi koje ne prestaju.
U trenutku kada se na Zapadnoj obali svuda oseća težina života pod okupacijom, Crkva Rođenja Hristovog ostaje svetionik nade. Nije to samo mesto Isusovog rođenja, ono je i odraz onoga što je, kroz vekove, hrišćanski narod nosio u srcu – nepokolebljivu veru koja ne može biti stisnuta, ni uništena. Tokom najuzvišenijeg trenutka ponoćne Vaskršnje liturgije, kada se svi okupljeni uzdižu u ljubavi i molitvama, onaj ko odražava svetlost – Hristos vaskrsava iz mrtvih, i sa njim, vaskrsava i vera ovog naroda.
Wisam Hashlamoun / AFP / Profimedia
Ali, iza ove svetlosti, u ovoj crkvi koja je tihi svedok istorije, svakodnevni život Palestinaca nije ni približno miran. Iako su najsvetiji trenutci prošlosti okupljali hrišćane iz svih krajeva sveta, sada je ovaj prostor opterećen ratnim opasnostima. Betlehem nije samo mesto gde se slavi, to je i grad koji doživljava nemirne trenutke, kada iznad njega ne prolazi samo svetlost s neba, već i senke bombi koje zasipaju područje. Duhovni otpor, koji je uporan kao svaki hrišćanin, ponovo se potvrđuje. Iako mnoštvo vernika ne može da kroči u Jerusalim, udaljeni su od svetog grada okruženog vojnim barijerama, nisu lišeni nade.
Palestinski hrišćani na Zapadnoj obali nose duboku tugu, ali i snažnu veru. Oni nisu samo "gosti" na svetoj zemlji, oni su njeni nosioci, ponosni na svoju baštinu i bogatstvo tradicija koje nisu zaboravili, uprkos svim izazovima. Kako bi dočarali najlepši trenutak Vaskrsa, kući nose kolačiće "maamoul", punjene datuljama, simbolizujući trnovu krunu Isusa Hrista, ili boje jaja, koja nose duhovnu simboliku vaskrsenja. Ove tradicije nisu samo običaji, one su središte njihovog postojanja, sredstvo otpora u svakodnevnim borbama.
Wisam Hashlamoun / AFP / Profimedia
Vaskršnja noć u crkvi Hristovog rođenja
Tako, pod jekovima ratnih sirena i neprekidnim zasipanjima bombama, palestinski hrišćani ostaju nepokolebljivi. U najtežim trenucima, u nemoguće izazovnim vremenima, njihova vernost ostaje najuzvišeniji dokaz da prava svetlost može sijati čak i u najmračnijim noćima. I ove Vaskršnje subote, kad se za njima sve zatvara, kad su na svakom koraku podsetnik na patnje sveta, oni ne zaboravljaju: U toj tišini, vaskrsenje se dešava – ne samo u hramu, već u svakom verniku, u svakom srcu koje ne posustaje, u svakom koraku nade.
Ova noć, pod svetlom vere, više je od od običnog bogosluženja. To je noć koja pokazuje svetu da vera palestinskih hrišćana nije samo stvar prošlosti, već življenja u trenutnom svetu. Vaskrsenje Hristovo je i dalje i njihovo vaskrsenje.
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svete mučenike Agatopoda i Teodula po starom i Prepodobnog Jovana po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Blažene Marije od Utelovljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
U vaskršnjem intervjuu episkop budimljansko-nikšićki ne ostaje nem na pitanja savremenog čoveka, već otvoreno i sa apostolskom smelošću ukazuje na duhovne zablude koje su nas, kao narod, dovele do duhovnog sloma i identitetskog posrnuća.
U besedi Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za subotu Svetle sedmice pokazuje se kako starozavetno proročanstvo puni smisao dobija tek kroz Hristovo vaskrsenje.
U vremenima ličnih borbi i nevidljivih pritisaka, reči jednog optinskog starca otkrivaju drugačije čitanje životnih teškoća i nude neobično smirenje koje ne dolazi spolja, već iznutra.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Hram ispunjen do poslednjeg mesta, deca u prvom planu, osveštana jaja kao dar radosti i liturgija koju je služio protojerej Dejan Vojisavljević učinili su da praznični dan preraste u snažno iskustvo zajedništva i vere.
Plato zavetnog hrama na Vračaru ispunjen svećama i tišinom očekivanja – Blagodatni oganj stigao iz Svete zemlje, a ponoćnu liturgiju služi vladika toplički Petar
Lav XIV poziva građane da utiču na odluke Kongresa i osporava ratnu politiku, dok američki predsednik uzvraća bez zadrške - iza oštrih reči krije se borba za uticaj nad milionima vernika i pravac kojim će krenuti američko društvo.
Jednostavno testo punjeno mesom, zaliveno pavlakom i puterom, ponovo postaje hit domaće kuhinje jer spaja nostalgiju, sitost i osećaj zajedništva koji ne zastareva.
U Buenos Ajresu kršteno deset odraslih i troje dece posle višemesečne pripreme, a praznično bogosluženje u obnovljenom hramu pretvorilo se u snažno svedočanstvo da vera ne poznaje granice jezika, porekla i kontinenta.
