Fondacija „Zadužbina Hilandara”Vaskršnji sveti hleb artos priprema se na Veliku subotu, a osveštava se na vaskršnjoj liturgiji
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Na svetoj zemlji gde molitva nikada ne prestaje, među maslinama i borovima koji šapuću psalme, manastir Hilandar dočekuje praznik nad praznicima u tišini preobražene radosti. Vaskrs, dan kada smrt biva pobeđena i svetlost života zasija u punoći, u ovom svetogorskom manastiru ne dolazi iznenada – već se pažljivo, molitveno i u tišini srca priprema.
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Vaskršnji sveti hleb artos priprema se na Veliku subotu, a osveštava se na vaskršnjoj liturgiji
Veče uoči Vaskrsa, na Veliku subotu, saborna crkva Hilandara postaje zemaljski odraz neba. Starci i monasi, čuvari vekovne molitve i tajni bogopoznanja, u sabornom jedinstvu i bez reči kite hram. Donose se svetli prekrivači, čisti i dostojni Gospoda, spuštaju se preko svetih prostora, postavljaju se nove sveće horose i polijeleje, ćiji plamen će se uzdizati u noći vaskrsenja.
Sveže cveće i lišće – mirisni znaci Hristove pobede nad smrću – prostiru se po hramu. Ono ne miriše samo telu, već i duši: podseća na rajsku baštu iz koje je proistekao prvi Adam, ali i na grob iz kog je vaskrsao Novi Adam, Hristos. Ovde cveće nije tek ukras, već liturgijski znak – tiha propoved koja govori srcima: „Smrti više nema!“
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Na Veliku subotu uveče, bratstvo Hilandara postavlja nove sveće na horose i polijeleje
I sveće, koje će bratstvo i sabrani vernici držati tokom svenoćnog vaskršnjeg bogosluženja, nisu obične. One se ukrašavaju pažljivo, sa ljubavlju i poštovanjem, kao svetlosni venčići duhovne Neveste koja u ponoć ide u susret Ženiku. Njihov plamen neće samo obasjati lice, već i unutrašnjost čoveka, jer u toj svetlosti nosimo reči: „Hristos vaskrse!“
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Sveće za vaskršnje bogosluđenje u Hilandaru, posebno se uhračavaju
Posebno mesto pripada Pashalnom hlebu – svetom artosu. Ovaj vaskršnji hleb se ne lomi odmah, već se čuva i osvećuje na kraju vaskršnje liturgije, kao podsetnik da Hristos nije samo vaskrsao, već i ostao sa nama – Hleb Života u svakoj liturgiji.
A kad prvi vaskršnji zrak poljubi more pod Hilandarom, zvona manastirske zvonare otvaraju nebo. Po drevnom običaju, tog dana, svako može da zvoni – osim za vreme bogosluženja – jer celokupna tvorevina tada kliče: „Smrću smrt uništi!“
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Na Veliku subotu uveče, bratstvo Hilandara postavlja nove sveće na horose i polijeleje
U Hilandaru, Vaskrs nije samo praznik. On je disanje. On je molitvena pesma zidova, treptaj ikona i miris tamjana uvek istog, a uvek novog. Tamo gde vreme stoji pred večnim, svaki Vaskrs podseća da Gospod dolazi – i svakog puta dolazi iznova: u cvetu, u svetlosti, u ljubavi.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
Divac je na Svetu goru došao zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD, a sastao se sa arhimandritom Metodijem i monasima srpske carske lavre.
Od Hrama Svetog Save do Manastira Hilandar - trojica policajaca kreću u humanu misiju da bi prikupili pomoć za "decu leptire" i doneli molitve na Svetu Goru.
Nakon zemljotresa, ratova i sistematskog uništavanja, završna faza građevinskih radova na hramovima Svetog Spiridona, Svetog Nikole i parohijskog doma u Petrinji budi nadu pravoslavnih vernika u ovom kraju.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
