Fondacija „Zadužbina Hilandara”Vaskršnji sveti hleb artos priprema se na Veliku subotu, a osveštava se na vaskršnjoj liturgiji
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Na svetoj zemlji gde molitva nikada ne prestaje, među maslinama i borovima koji šapuću psalme, manastir Hilandar dočekuje praznik nad praznicima u tišini preobražene radosti. Vaskrs, dan kada smrt biva pobeđena i svetlost života zasija u punoći, u ovom svetogorskom manastiru ne dolazi iznenada – već se pažljivo, molitveno i u tišini srca priprema.
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Vaskršnji sveti hleb artos priprema se na Veliku subotu, a osveštava se na vaskršnjoj liturgiji
Veče uoči Vaskrsa, na Veliku subotu, saborna crkva Hilandara postaje zemaljski odraz neba. Starci i monasi, čuvari vekovne molitve i tajni bogopoznanja, u sabornom jedinstvu i bez reči kite hram. Donose se svetli prekrivači, čisti i dostojni Gospoda, spuštaju se preko svetih prostora, postavljaju se nove sveće horose i polijeleje, ćiji plamen će se uzdizati u noći vaskrsenja.
Sveže cveće i lišće – mirisni znaci Hristove pobede nad smrću – prostiru se po hramu. Ono ne miriše samo telu, već i duši: podseća na rajsku baštu iz koje je proistekao prvi Adam, ali i na grob iz kog je vaskrsao Novi Adam, Hristos. Ovde cveće nije tek ukras, već liturgijski znak – tiha propoved koja govori srcima: „Smrti više nema!“
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Na Veliku subotu uveče, bratstvo Hilandara postavlja nove sveće na horose i polijeleje
I sveće, koje će bratstvo i sabrani vernici držati tokom svenoćnog vaskršnjeg bogosluženja, nisu obične. One se ukrašavaju pažljivo, sa ljubavlju i poštovanjem, kao svetlosni venčići duhovne Neveste koja u ponoć ide u susret Ženiku. Njihov plamen neće samo obasjati lice, već i unutrašnjost čoveka, jer u toj svetlosti nosimo reči: „Hristos vaskrse!“
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Sveće za vaskršnje bogosluđenje u Hilandaru, posebno se uhračavaju
Posebno mesto pripada Pashalnom hlebu – svetom artosu. Ovaj vaskršnji hleb se ne lomi odmah, već se čuva i osvećuje na kraju vaskršnje liturgije, kao podsetnik da Hristos nije samo vaskrsao, već i ostao sa nama – Hleb Života u svakoj liturgiji.
A kad prvi vaskršnji zrak poljubi more pod Hilandarom, zvona manastirske zvonare otvaraju nebo. Po drevnom običaju, tog dana, svako može da zvoni – osim za vreme bogosluženja – jer celokupna tvorevina tada kliče: „Smrću smrt uništi!“
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Na Veliku subotu uveče, bratstvo Hilandara postavlja nove sveće na horose i polijeleje
U Hilandaru, Vaskrs nije samo praznik. On je disanje. On je molitvena pesma zidova, treptaj ikona i miris tamjana uvek istog, a uvek novog. Tamo gde vreme stoji pred večnim, svaki Vaskrs podseća da Gospod dolazi – i svakog puta dolazi iznova: u cvetu, u svetlosti, u ljubavi.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Drugog dana svoje posete južnoj srpskoj pokrajini, poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Liturgiju u manastiru Visoki Dečani, poručivši vernicima da neprijatelji nisu ljudi, već smrt – jedini istinski protivnik, koga je Hristos pobedio iz ljubavi prema svakome od nas.
Dok su vernici uzvikivali: „Čekamo Blagodatni oganj!“, policija je blokirala aerodrom, pretresla arhiepiskopa i oduzela mu pasoš. Moskovska patrijaršija osudila je ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i pozvala na hitnu istragu.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
U svetinji na mestu Hristovog groba, pred hiljadama vernika i pod strogim merama bezbednosti, pojavio se sveti plamen – nevidljiv, neoskvrnjen, večan. Ovo čudo još jednom je potvrdilo da vera ne zna za granice, a nada ne prestaje da svetli ni u najmračnijim vremenima.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Profesorskim umom i pastirskim srcem, otac Darko razotkriva savremene zablude o jedinstvu crkava, govori o raskolu Moskve i Carigrada, veri u doba sinkretizma i zašto su ljudi sve češće u potrazi za nepokolebljivim.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
