Fondacija „Zadužbina Hilandara”Vaskršnji sveti hleb artos priprema se na Veliku subotu, a osveštava se na vaskršnjoj liturgiji
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Na svetoj zemlji gde molitva nikada ne prestaje, među maslinama i borovima koji šapuću psalme, manastir Hilandar dočekuje praznik nad praznicima u tišini preobražene radosti. Vaskrs, dan kada smrt biva pobeđena i svetlost života zasija u punoći, u ovom svetogorskom manastiru ne dolazi iznenada – već se pažljivo, molitveno i u tišini srca priprema.
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Vaskršnji sveti hleb artos priprema se na Veliku subotu, a osveštava se na vaskršnjoj liturgiji
Veče uoči Vaskrsa, na Veliku subotu, saborna crkva Hilandara postaje zemaljski odraz neba. Starci i monasi, čuvari vekovne molitve i tajni bogopoznanja, u sabornom jedinstvu i bez reči kite hram. Donose se svetli prekrivači, čisti i dostojni Gospoda, spuštaju se preko svetih prostora, postavljaju se nove sveće horose i polijeleje, ćiji plamen će se uzdizati u noći vaskrsenja.
Sveže cveće i lišće – mirisni znaci Hristove pobede nad smrću – prostiru se po hramu. Ono ne miriše samo telu, već i duši: podseća na rajsku baštu iz koje je proistekao prvi Adam, ali i na grob iz kog je vaskrsao Novi Adam, Hristos. Ovde cveće nije tek ukras, već liturgijski znak – tiha propoved koja govori srcima: „Smrti više nema!“
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Na Veliku subotu uveče, bratstvo Hilandara postavlja nove sveće na horose i polijeleje
I sveće, koje će bratstvo i sabrani vernici držati tokom svenoćnog vaskršnjeg bogosluženja, nisu obične. One se ukrašavaju pažljivo, sa ljubavlju i poštovanjem, kao svetlosni venčići duhovne Neveste koja u ponoć ide u susret Ženiku. Njihov plamen neće samo obasjati lice, već i unutrašnjost čoveka, jer u toj svetlosti nosimo reči: „Hristos vaskrse!“
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Sveće za vaskršnje bogosluđenje u Hilandaru, posebno se uhračavaju
Posebno mesto pripada Pashalnom hlebu – svetom artosu. Ovaj vaskršnji hleb se ne lomi odmah, već se čuva i osvećuje na kraju vaskršnje liturgije, kao podsetnik da Hristos nije samo vaskrsao, već i ostao sa nama – Hleb Života u svakoj liturgiji.
A kad prvi vaskršnji zrak poljubi more pod Hilandarom, zvona manastirske zvonare otvaraju nebo. Po drevnom običaju, tog dana, svako može da zvoni – osim za vreme bogosluženja – jer celokupna tvorevina tada kliče: „Smrću smrt uništi!“
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Na Veliku subotu uveče, bratstvo Hilandara postavlja nove sveće na horose i polijeleje
U Hilandaru, Vaskrs nije samo praznik. On je disanje. On je molitvena pesma zidova, treptaj ikona i miris tamjana uvek istog, a uvek novog. Tamo gde vreme stoji pred večnim, svaki Vaskrs podseća da Gospod dolazi – i svakog puta dolazi iznova: u cvetu, u svetlosti, u ljubavi.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Sabor 79 Svetih apostola po starom kalendaru i Prepodobnog Antonija Velikog po novom, dok katolici proslavljaju Svetog Antuna (Antonija), a muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Životna drama Čeha koji je postao monah srpske carske lavre i u gomili zaboravljenih rukopisa pronašao Miroslavljevo jevanđelje – priča o veri, istrajnosti i otkriću koje je promenilo srpsku kulturu.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Svenoćno bogosluženje, pesma hilandarskih monaha i miris tamjana ispunili su lavru dok su poklonici iz raznih zemalja slavili svog ktitora koji je verom i delom utisnuo neizbrisiv pečat u srpsku istoriju i duhovnost
U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, kraj Zapadne Morave, postoji svetinja u kojoj se istorija, predanje i sudbine vladarskih porodica prepliću oko jednog svetog drveta i jedne neugasle svetlosti koja svedoči o veri jačoj od vremena.
Na uzvišenju kod Novog Pazara nalazi se drevni hram čiji slojeviti zidovi, jedinstvena osnova i živopis pamte odricanje vladara, rađanje monaštva i kontinuitet vere duži od jednog milenijuma.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Srpska pravoslavna crkva 17. januara molitveno se seća izabranih učenika Gospodnjih, koji su rame uz rame s dvanaestoricom širili Jevanđelje i postavili temelje Crkve.
Strah roditelja da su zakasnili često izgleda nepodnošljivo, ali reči starca Serafima otkrivaju zašto se put vere ne prekida - čak i kad se čini da je zauvek napušten.
