Fondacija „Zadužbina Hilandara”Vaskršnji sveti hleb artos priprema se na Veliku subotu, a osveštava se na vaskršnjoj liturgiji
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Na svetoj zemlji gde molitva nikada ne prestaje, među maslinama i borovima koji šapuću psalme, manastir Hilandar dočekuje praznik nad praznicima u tišini preobražene radosti. Vaskrs, dan kada smrt biva pobeđena i svetlost života zasija u punoći, u ovom svetogorskom manastiru ne dolazi iznenada – već se pažljivo, molitveno i u tišini srca priprema.
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Vaskršnji sveti hleb artos priprema se na Veliku subotu, a osveštava se na vaskršnjoj liturgiji
Veče uoči Vaskrsa, na Veliku subotu, saborna crkva Hilandara postaje zemaljski odraz neba. Starci i monasi, čuvari vekovne molitve i tajni bogopoznanja, u sabornom jedinstvu i bez reči kite hram. Donose se svetli prekrivači, čisti i dostojni Gospoda, spuštaju se preko svetih prostora, postavljaju se nove sveće horose i polijeleje, ćiji plamen će se uzdizati u noći vaskrsenja.
Sveže cveće i lišće – mirisni znaci Hristove pobede nad smrću – prostiru se po hramu. Ono ne miriše samo telu, već i duši: podseća na rajsku baštu iz koje je proistekao prvi Adam, ali i na grob iz kog je vaskrsao Novi Adam, Hristos. Ovde cveće nije tek ukras, već liturgijski znak – tiha propoved koja govori srcima: „Smrti više nema!“
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Na Veliku subotu uveče, bratstvo Hilandara postavlja nove sveće na horose i polijeleje
I sveće, koje će bratstvo i sabrani vernici držati tokom svenoćnog vaskršnjeg bogosluženja, nisu obične. One se ukrašavaju pažljivo, sa ljubavlju i poštovanjem, kao svetlosni venčići duhovne Neveste koja u ponoć ide u susret Ženiku. Njihov plamen neće samo obasjati lice, već i unutrašnjost čoveka, jer u toj svetlosti nosimo reči: „Hristos vaskrse!“
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Sveće za vaskršnje bogosluđenje u Hilandaru, posebno se uhračavaju
Posebno mesto pripada Pashalnom hlebu – svetom artosu. Ovaj vaskršnji hleb se ne lomi odmah, već se čuva i osvećuje na kraju vaskršnje liturgije, kao podsetnik da Hristos nije samo vaskrsao, već i ostao sa nama – Hleb Života u svakoj liturgiji.
A kad prvi vaskršnji zrak poljubi more pod Hilandarom, zvona manastirske zvonare otvaraju nebo. Po drevnom običaju, tog dana, svako može da zvoni – osim za vreme bogosluženja – jer celokupna tvorevina tada kliče: „Smrću smrt uništi!“
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Na Veliku subotu uveče, bratstvo Hilandara postavlja nove sveće na horose i polijeleje
U Hilandaru, Vaskrs nije samo praznik. On je disanje. On je molitvena pesma zidova, treptaj ikona i miris tamjana uvek istog, a uvek novog. Tamo gde vreme stoji pred večnim, svaki Vaskrs podseća da Gospod dolazi – i svakog puta dolazi iznova: u cvetu, u svetlosti, u ljubavi.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Ajeti iz sure Ghafir, izdvojeni za 19. oktobar, upozoravaju da oni koji ignorišu znakove Alaha rizikuju Džehenem, dok zahvalnost i svakodnevna pokornost otvaraju put ka unutrašnjem miru.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Divac je na Svetu goru došao zajedno sa članovima Upravnog odbora i saradnicima fondacije – Čuvajmo Hilandar fondacija SAD, a sastao se sa arhimandritom Metodijem i monasima srpske carske lavre.
Od Hrama Svetog Save do Manastira Hilandar - trojica policajaca kreću u humanu misiju da bi prikupili pomoć za "decu leptire" i doneli molitve na Svetu Goru.
U Hilandaru su ubrani i blagosloveni plodovi čudotvorne loze Svetog Simeona. Grožđe se osvećuje za Krstovdan, a vernicima se deli uz molitvu i uputstvo.
Na samo 130 kilometara od Skoplja, sestre manastira Svetog Georgija čuvaju zanat koji se prenosi šapatom – njihove rukotvorine nose najviši poglavari pravoslavnih crkava.
Novi igumen manastira Svete Katarine na Sinaju, arhimandrit Simeon, javno se izvinjava vernicima i obećava jedinstvo, duhovnu obnovu i vernost vekovnoj pravoslavnoj tradiciji.
Nesvakidašnji freskopis Vladimira Skerlića, koji je spojio pravoslavnu tradiciju sa motivima afričkog podneblja, izazvao je talas komentara i oduševljenja među vernicima i na društvenim mrežama.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
ovodom održavanja Šakti festivala u Obrenovcu, Apologetski odsek Arhiepiskopije upozorava na delovanje Mohanđija, čije učenje, iza privida mira i ljubavi, skriva ideologiju nespojivu sa pravoslavnom verom.
Sočivo sa semenkama, tradicionalno manastirsko jelo, donosi mir, toplinu i bogatstvo ukusa — a sprema se lako, bez skupih sastojaka i u svega nekoliko koraka.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o tome kako usmeren na greh i sopstvene slabosti, ali pod Božjom svetlošću, gnev ne razara, već čisti dušu i otvara prostor za rast dobrote i pravednosti
