Fondacija „Zadužbina Hilandara”Vaskršnji sveti hleb artos priprema se na Veliku subotu, a osveštava se na vaskršnjoj liturgiji
U tišini i molitvi Svete gore, bratstvo carske lavre sprema se za noć vaskrsenja – nove sveće se ukrašavaju, saborni hram prekriva se mirisnim cvećem, dok se hleb artos priprema za jutro koje donosi pobedu života nad smrću.
Na svetoj zemlji gde molitva nikada ne prestaje, među maslinama i borovima koji šapuću psalme, manastir Hilandar dočekuje praznik nad praznicima u tišini preobražene radosti. Vaskrs, dan kada smrt biva pobeđena i svetlost života zasija u punoći, u ovom svetogorskom manastiru ne dolazi iznenada – već se pažljivo, molitveno i u tišini srca priprema.
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Vaskršnji sveti hleb artos priprema se na Veliku subotu, a osveštava se na vaskršnjoj liturgiji
Veče uoči Vaskrsa, na Veliku subotu, saborna crkva Hilandara postaje zemaljski odraz neba. Starci i monasi, čuvari vekovne molitve i tajni bogopoznanja, u sabornom jedinstvu i bez reči kite hram. Donose se svetli prekrivači, čisti i dostojni Gospoda, spuštaju se preko svetih prostora, postavljaju se nove sveće horose i polijeleje, ćiji plamen će se uzdizati u noći vaskrsenja.
Sveže cveće i lišće – mirisni znaci Hristove pobede nad smrću – prostiru se po hramu. Ono ne miriše samo telu, već i duši: podseća na rajsku baštu iz koje je proistekao prvi Adam, ali i na grob iz kog je vaskrsao Novi Adam, Hristos. Ovde cveće nije tek ukras, već liturgijski znak – tiha propoved koja govori srcima: „Smrti više nema!“
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Na Veliku subotu uveče, bratstvo Hilandara postavlja nove sveće na horose i polijeleje
I sveće, koje će bratstvo i sabrani vernici držati tokom svenoćnog vaskršnjeg bogosluženja, nisu obične. One se ukrašavaju pažljivo, sa ljubavlju i poštovanjem, kao svetlosni venčići duhovne Neveste koja u ponoć ide u susret Ženiku. Njihov plamen neće samo obasjati lice, već i unutrašnjost čoveka, jer u toj svetlosti nosimo reči: „Hristos vaskrse!“
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Sveće za vaskršnje bogosluđenje u Hilandaru, posebno se uhračavaju
Posebno mesto pripada Pashalnom hlebu – svetom artosu. Ovaj vaskršnji hleb se ne lomi odmah, već se čuva i osvećuje na kraju vaskršnje liturgije, kao podsetnik da Hristos nije samo vaskrsao, već i ostao sa nama – Hleb Života u svakoj liturgiji.
A kad prvi vaskršnji zrak poljubi more pod Hilandarom, zvona manastirske zvonare otvaraju nebo. Po drevnom običaju, tog dana, svako može da zvoni – osim za vreme bogosluženja – jer celokupna tvorevina tada kliče: „Smrću smrt uništi!“
Fondacija „Zadužbina Hilandara”
Na Veliku subotu uveče, bratstvo Hilandara postavlja nove sveće na horose i polijeleje
U Hilandaru, Vaskrs nije samo praznik. On je disanje. On je molitvena pesma zidova, treptaj ikona i miris tamjana uvek istog, a uvek novog. Tamo gde vreme stoji pred večnim, svaki Vaskrs podseća da Gospod dolazi – i svakog puta dolazi iznova: u cvetu, u svetlosti, u ljubavi.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
U svetoj tišini svetinje, gde vekovima kuca srce srpskog pravoslavlja, poglavar Srpske pravoslavne crkve bogoslužio je u prisustvu monaštva, sveštenstva i vernog naroda, uz pojanje hora iz Beograda.
Dvadeset godina unazad, najveći dan za pravoslavne vernike obeležavao je i direktan prenos liturgija iz hramova. Ove godine, zbog blokade, milioni vernika ostaju uskraćeni za najvažniji televizijski prenos u godini.
Dok društvene mreže i portali u trci za klikovima nude stotine savremenih načina da ispletete pogaču i ostala peciva za najveći hrišćanski praznik, na Svetoj gori se vekovima ne menja recept za Artos – sveti hleb koji se mesi u tišini, peva molitvama i čuva kao blagoslov.
Na obali između Herceg Novog i Prevlake verni su se okupili u jedinstvenom molitvenom pohodu, prisećajući se mučenika i istorije svetinje, ali i svedočili da se Božije ime proslavlja i sa mora i sa gora.
Umesto dijaloga i traženja rešenja za sablazan koja potresa jedan od najstarijih manastira u hrišćanskom svetu, Carigradska i Jerusalimska patrijaršija ušli su u otvorenu polemiku, ostavljajući vernike u nedoumici kome da veruju i gde da traže duhovni oslonac.
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
Njegovo "poslušanje" jeste da odgovara na pitanja vernika i posetilaca, pomaže u rezervaciji konaka i pruža podršku svima koji žele da se bliže upoznaju sa manastirom i njegovim svetim čudotvorcima, Svetim Zosimom i Jakovom.
Dok tehnologija povezuje, ali ne ispunjava srca, savet svetog starca otkriva da prazninu ne uklanjamo traženjem pažnje, već darovanjem ljubavi kroz veru i brigu za bližnje.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Slavni glumac i reditelj primio je blagoslov igumana Metodija, napio se blagoslovene vode koja nikada ne presušuje, poškropio se i prekrstio, ostavljajući za sobom glamur sveta pred večnom tišinom Carske Lavre.
Slavni glumac i reditelj proveo je Vidovdan među monasima, slušajući o Kosovskom zavetu i žrtvi Svetog kneza Lazara, a iguman mu je otkrio tajne duhovnosti koje će uticati na njegov novi film „Vaskrsenje“.
Proslavljeni holivudski glumac, reditelj i producent stigao je u srpsku carsku lavru na Svetoj gori, gde će dočekati jedan od najvećih srpskih praznika – Vidovdan.
Njegovo "poslušanje" jeste da odgovara na pitanja vernika i posetilaca, pomaže u rezervaciji konaka i pruža podršku svima koji žele da se bliže upoznaju sa manastirom i njegovim svetim čudotvorcima, Svetim Zosimom i Jakovom.
Oci manastira Svete Katarine na Sinaju tvrde da su nasilno izbačeni iz svete obitelji, da su im polomljeni vrata i prozori, dok je arhiepiskop Damjan i njegovi saradnici sve to posmatrao sa podsmehom.
Ova svetinja, uklesana visoko u steni iznad Bjelopavlićke ravnice, već vekovima privlači hodočasnike iz svih krajeva, bez obzira na veru, poreklo ili životne okolnosti.
U manastiru Sukovo Sveti Hristofor je oslikan sa magarećom glavom, a Bogorodica ima krila. U Visokim Dečanima na fresci Hristovog raspeća nalaze se dva neidentifikovana leteća objekta. U crkvi svetog Petra i Pavla Isus je ćelav...
Njegovo "poslušanje" jeste da odgovara na pitanja vernika i posetilaca, pomaže u rezervaciji konaka i pruža podršku svima koji žele da se bliže upoznaju sa manastirom i njegovim svetim čudotvorcima, Svetim Zosimom i Jakovom.
Portal religija.rs želi svim učenicima srećan početak nove školske godine, a uz to donosi nekoliko molitava koje će vam biti od koristi dok budete osvajali kilometre znanja.
Na praznik Nerukotvorenog obraza Gospodnjeg, episkop bihaćko-petrovački predvodio je svetu Liturgiju u manastiru gde pedesetak preostalih meštana i raseljeni sa svih strana sveta zajedno obnavljaju hram, konak i nadu za budućnost sela.
Nekadašnja kolevka demona i lažnih bogova zasijala je pustinjama monaha i oltarima Gospoda, kako je još prorok Isaija predvideo – podseća nas današnja beseda vladike Nikolaja Velimirovića.
