Kako vernici širom pravoslavnog sveta doživljavaju iznošenje plaštanice i pripremaju se za trenutak vaskrsenja Gospoda Isusa Hrista.
Veliki petak u pravoslavlju je jedan je od najvažnijih dana u toku Vaskršnje sedmice, jer simbolizuje dan Hristove muke, smrti i silaska u Ad. Ovaj dan je vreme duboke molitve, posta, ali i vreme kada vernici na poseban način doživljavaju Hristovu žrtvu, kroz bogosluženje i iznošenje plaštanice.
Plaštanica, koja prikazuje telo Hristovo, u crkvenoj tradiciji ima posebno značenje. Na Veliki petak, iznose se iz oltara, simbolizujući položaj tela Gospoda Isusa Hrista nakon što je skinut sa krsta i stavljen u grob. Plaštanica je stavljena na sredinu hrama, gde vernici mogu da je celivaju, mole se pred njom i u tišini i dubokom poštovanju razmišljaju o žrtvi koju je Hristos podneo za spasenje ljudi.
Prema zvaničnim izvorima Srpske pravoslavne crkve, iznošenje plaštanice na Veliki petak obično se vrši u popodnevnim časovima, nakon službe Carskih časova. Vreme ovog čina može da se razlikuje od crkve do crkve, zavisno od lokalnih tradicija i rasporeda bogosluženja, ali se u većini srpskih crkava iznošenje plaštanice obavlja između 14:00 i 17:00 časova. U Sabornoj crkvi u Kragujevcu, iznošenje plaštanice započinje u 16:00 časova, dok u mnogim crkvama u Srbiji, kao što su u Kikindi i Požarevcu, vernici imaju priliku da se poklone plaštanici u sličnim vremenskim okvirima. U beogradskim hramovima, plaštanica se iznosi u 17 časova.
S druge strane, u Bugarskoj je praksa nešto drugačija. U mnogim bugarskim pravoslavnim crkvama, plaštanica se iznosi već u prepodnevnim časovima, često oko 11:00 ili 12:00, što je deo specifične liturgijske tradicije ove zemlje. Ovo ranije iznošenje plaštanice omogućava vernicima da na miru obeleže ovaj važan trenutak i posvete se molitvi u tišini, pre nego što nastupe veče i predstojeći trenutak vaskrsenja.
Pravilno provlačenje ispod plaštanice podrazumeva da vernik, nakon što priđe plaštanici, klekne, pomoli se i celiva plaštanicu, a zatim se, s dubokim poštovanjem, provuče ispod nje. Ovaj čin simbolizuje prelazak iz sveta smrti u svet života, podsećajući na to da je kroz smrt i vaskrsenje Hristovo došlo spasenje čovečanstva. Takođe, vernik, provlačeći se ispod plaštanice, pokazuje svoju spremnost da se spasi kroz Hristovu žrtvu, verujući da je kroz tu žrtvu pobedila smrt.
Za pravoslavne vernike, iznošenje plaštanice nije samo čin obeležavanja Hristove smrti, već i trenutak kada se vernici još dublje povezuju sa njegovom žrtvom. Mnoge crkve u Srbiji organizuju molitve koje traju do večernjih časova. Ovaj čin je prilika da se vernici podsete na značaj i simboliku Velikog petka, ali i da kroz molitve, post i pokajanje budu duhovno pripremljeni za praznik Vaskrsenja.
Iznošenje plaštanice je trenutak kada hramovi širom Srbije, kao i vernici, doživljavaju tihovanje i duboku molitvu, svesni da će uskoro nastupiti trenutak vaskrsenja, pobede života nad smrću. Ovo bogosluženje podseća sve pravoslavne hrišćane na snagu Hristove ljubavi i njegovu ulogu kao Spasitelja sveta, čije vaskrsenje donosi nadu, svetlost i spasenje svakom čoveku.
S obzirom na duboku teološku i duhovnu težinu ovog trenutka, vernici širom Srbije sa poštovanjem i verom dolaze da se poklone plaštanici i da u molitvi budu blizu Hristove žrtve, pripremajući se za najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Gospoda našeg Isusa Hrista.
Nema i skamenjena od bola, gledala je Bogorodica beživotno telo svoga sina i Boga Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa. Plaštanica se iznosi, inače, u toku pojanja stihovnjih stihira na večernjem bogosluženju Velikog Petka i polaže se uvek zajedno sa Jevanđeljem na sredinu hrama na poseban sto. Na Veliki četvrtak, iz Hrama Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve najavio je da će Hristovo Vaskrsenje proslaviti u Pećkoj patrijaršiji, uprkos zabrani ulaska na teritoriju Kosova i Metohije iz maja prošle godine, poručivši da bez Boga nismo ništa, a s Njim postajemo učesnici večnog života. Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora. Kad je završio školu, roditelji su hteli da ga ožene, ali Grigorije je pobegao u pustinju i zamonašio se. Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona. Molitva nije rezervisana samo za teška vremena. Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje. Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije. Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti. Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Nikolay DOYCHINOV / AFP / Profimedia
Nikolay DOYCHINOV / AFP / Profimedia
Praznici i sveci
07:00 | 18.04.2025
"OČE, OPROSTI IM, NE ZNAJU ŠTA RADE"! Obeležavamo Veliki petak, dan stradanja Isusa Hristosa!
Duhovna riznica
09:00 | 18.04.2025
PRAVILA I OBIČAJI ZA VELIKI PETAK: Sveštenik objasnio kako se ovaj praznik obeležava prema crkvenim kanonima, a evo i da li bi trebalo danas jesti!
Praznici i sveci
12:30 | 18.04.2025
IZNOŠENJE PLAŠTANICE JE NAJTUŽNIJI TRENUTAK VELIKOG PETKA! Evo šta je ona, kako joj se poklanjamo i kakve veze ima sa našim željama!
Aktuelno iz SPC
23:17 | 17.04.2025
UPRKOS ZABRANI ULASKA NA KOSOVO I METOHIJU, PATRIJARH PORFIRIJE NAJAVLJUJE ODLAZAK MEĐU SVOJ NAROD: „Vaskrs ću proslaviti u Pećkoj patrijaršiji!”
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Crkve i manastiri
20:55
PRED MOŠTIMA KNEZA LAZARA BOL PRESTAJE, A NADA POČINJE: Čuda u manastiru Ravanica o kojima se šapuće decenijama
Praznici i sveci
18:30
ON JE GLEDAO KRASOTU ANĐEOSKU I ODUŠEVLJAVAO LJUDE ČUDESIMA! Sutra je Prepodobni Grigorije Dekapolit
Duhovna riznica
16:46
PATRIJARH JE IZDAO HRISTA – CARIGRAD JE PONOVO PAO: Oštra reakcija svetogorskog manastira na zajedničko bogosluženje poglavara katoličke i pravoslavne crkve
Duhovna riznica
14:00
OVO JE NAJVEĆA SRAMOTA KOJU JEDAN VERNIK MOŽE DA URADI! Sveti Jovan Zlatousti otkriva kako pojedini ljudi unižavaju Boga
Duhovna riznica
13:02
POVRATAK PREKINUTE TRADICIJE NA HILANDARU: Monasi ponovo na njivama, pritekli im u pomoć oci ruskog manastira Svetog Pantelejmona
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Posni recepti
10:47 | 30.08.2025
SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa
Mrsni recepti
10:00 | 23.09.2025
RIČET – ZABORAVLJENO JELO KOJE JE BILO OMILJENO NA CELOM BALKANU: Ovaj recept iz bakine sveske unosi toplinu u dom
Mrsni recepti
10:46 | 20.09.2025
STARINSKI RECEPT ZA NAJUKUSNIJU SREMSKU ŠTRUDLU SA MAKOM: Mirisi detinjstva koji vraćaju sećanja i okupljaju porodicu
Mrsni recepti
11:25 | 02.09.2025
DOMAĆI MANASTIRSKI MAJONEZ: Obradujte decu zdravim namazom po receptu oca Jeroteja iz 1855.
Na Veliki petak, pred ikonama i kandilima, uz pojanje bogoslova iz Prizrena i vizantijskih horova, izvezeno Hristovo telo položeno je na stoček u hramu gde su stolovali srpski patrijarsi – dok se sveti zavet s Kosova obnavljao u molitvi i suzama.
Kad je završio školu, roditelji su hteli da ga ožene, ali Grigorije je pobegao u pustinju i zamonašio se.
Kako je slepi starac iz bolničkog paraklisa postao najtraženiji duhovnik Atine i zašto su se ljudi hvatali za njegove reči kao za poslednju slamku spasa.
Pravoslavci danas obeležavaju Svetog proroka Avdiju po starom kalendaru, Svetog proroka Avakuma po novom, katolici nemaju svečani praznik, dok je u judaizmu i islamu današnji dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim obavezama.
Ostavio je knjigu proročanstava o Carstvu gospodnjem.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka objašnjava zašto se napetosti pojačavaju upravo onda kada čovek želi da se smiri.
U besedi za 26. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako jedinstvo vernih pretvara običnu molitvu u neizbrisiv hvalospev Bogu.
