Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa.
Pravoslavni vernici u nedelju proslavljaju Vaskrs, najveći hrišćanski praznik kada je Isus Hristos vaskrsnuo iz mrtvih.
Ovom danu prethode Velika subota i današnji Veliki petak, odnosno dan kad je Isus Hristos ubijen i razapet na krst.
Običaji za obeležavanje današnjeg Velikog petka, koji se smatra najtužnijim danom, razlikuju se od kraja do kraja, ali sveštenik Aleksandar Praščević je objasnio kako bi ga trebalo proslaviti prema crkvenom kanonu.
- Pravoslavni vernici dočekuju Uskrs u hramovima na svetim bogosluženjima u najvećoj radosti koju ljudska duša može da oseti jer tog dana praznujemo pobedu života nad smrću, pobedu radosti nad tugom. Najveći ljudski strah od smrti pobeđen je Hristovim Vaskrsenjem kojim je iskupljena i spasena grešna i pala ljudska priroda. Tog dana treba da se radujemo u Hristu i da tu radost podelimo sa drugima - kaže otac Aleksandar Praščević, sveštenik i paroh Stare Karaburme pri hramu Sabor Srpskih Svetitelja.
Za Veliki petak sveštenik kaže da je najtužniji dan u godini kod pravoslavnih vernika jer je tada Isus razapet na krstu, ali i Velika subota kada je Isus sahranjen.
- Tajna večera Isusa Hrista sa svetim apostolima bila je na Veliki četvrtak, a tom prilikom je ustanovljena Sveta tajna pričešća. Na Veliki četvrtak u hramovima se služi Liturgija Svetog Vasilija Velikog, a predveče se služi Veliko bdenije sa čitanjem dvanaest Stradalnih Jevanđelja. Poznat je običaj u našem narodu da se tokom čitanja dvanaest Jevanđelja drži sveća u rukama, a ostatak te sveće se čuva u domovima, pa ako se, ne daj Bože, neko razboli ili neka muka dogodi onda se vernici pomole Gospodu sa tom upaljenom svećom. Gospod naš Isus Hristos je raspet na Veliki petak koji predstavlja uvod u ostvarenje starozavetnih proroštva i ispunjenje Tajne Spasenja - govori nam on.
Prema pravoslavnom tipiku, cela strasna sedmica se posti na vodi. Međutim, najtužniji praznik – dan na koji je Isus Hrist razapet na krst, posti se još strožije.
Šta kaže crkva o postu na Veliki petak, otkrio je jednom prilikom otac Radoslav Savović, starešina hrama Svetih apostola Vartolomeja i Varnave u Rakovici.
- Na Veliki petak je najbolje ne jesti ništa ceo dan, do Velike subote. Međutim ko ne može da izdrži, nakon celivanja plaštanice može da se ukrepi sa malo vode ili malo hrane spremljene na vodi. Nikako ne bi trebalo jesti hranu spremljenu na ulju - otkriva sveštenik.
Objašnjava de se na Veliki petak ne služi liturgija već samo carski časovi, pre podne, a predveče se služi večernja služba sa iznošenjem plaštanice. Napominje da se u večernjim satima služi jutrenja služba Velike Subote sa statijama, kojima se opisuje žalost i patnja Presvete Bogorodice zbog raspeća i smrti sina Isusa Hrista.
Sve se nastavlja duboko u noć uz litiju oko svetog hrama, i napominje da bi na Veliku subotu bilo poželjno da ljudi strogo poste. Isto važi, inače, i za Veliki petak. Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa.
Od Velikog četvrtka do Vaskrsa (nedelje), inače, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.
Narod tvrdi da bi na današnji dan trebalo farbati i vasršnja jaja, međutim, sveštenik kaže da to nije tačno.
Običaj darivati se crvenim jajima u dane vaskrsne potiče još iz prvih vekova hrišćanstva, objašnjava protojerej Srećko Zečević. Na Veliki četvrtak obeležavaju se četiri važna događaja - sveto pranje nogu učenicima, Tajna večera, čudesna molitva i izdaja sina Božijeg. Zbog sećanja na izdajstvo Gospoda, pravoslavni hrišćani poste svake srede, uz nekoliko izutetaka. Suština praznika je u veri, radosti i duhovnoj pripremi, a ne u brojkama, kaže sveštenik U Dalju je svečano predstavljena Fondacija „Sveta Petka”, čija je misija da kroz obrazovne programe, humanitarne akcije i kulturne manifestacije osnaži zajedništvo i sačuva identitet srpskog naroda. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. "Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću. U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati. Kada mladenci stanu pred oltar, krunisanje postaje trenutak u kojem ljubav dobija svetost, a njihov dom — neprolazni blagoslov. U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje. Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane. Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza. Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje. Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
, SPC
Šta sme da se jede
printscreen mediasfera
Duhovna riznica
09:15 | 16.04.2025
ZAŠTO FARBAMO JAJA I KAKO SE TO PRAVILNO ČINI: Sveštenik sve do tančina objasnio!
Praznici i sveci
07:00 | 17.04.2025
DAN KAD SE JUDA ODREKAO HRISTA, A POTOM SE I UBIO: Danas je crno slovo, obeležavamo VELIKI ČETVRTAK
Praznici i sveci
10:34 | 16.04.2025
DANAS JE DAN JUDINE IZDAJE ISUSA HRISTA: Obeležavamo Veliku sredu
Duhovna riznica
20:40 | 16.04.2025
KOLIKO SE TAČNO JAJA FARBA ZA VASKRS: Sveštenik razbija sve zablude vernika
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Aktuelno iz SPC
12:04
SVETIONIK NADE ZA SRBE U SLAVONIJI: Projekat koji je izazvao pažnju u celom regionu
Mrsni recepti
11:26
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Duhovna riznica
10:11
OVO JE JEDINA MOLITVA NA SVETU KOJA JE PREVEDENA NA VIŠE OD 100 JEZIKA! Kako je nastao "Očenaš" i ko ju je prvi izgovorio i gde!
Duhovna riznica
07:30
KO SKRIVA TAJNE NEBESKIH DAROVA I KAKO IH MOŽEMO SPOZNATI? Vladika Nikolaj otkriva put do večnog blaga
Duhovna riznica
05:00
MALO KO ZNA PRAVU SIMBOLIKU KRUNA NA VENČANJU: Venčići na glavama otkrivaju svetu tajnu braka - evo šta zapravo znače
Mrsni recepti
10:48 | 03.08.2025
ZABORAVLJENI MIRISI NEDELJNE TRPEZE: Recept iz stare sveske naših baka - domaća srpska čorba koja spaja porodicu
Posni recepti
09:54 | 27.09.2025
STARINSKI MAKEDONSKI KOLAČ PO ORIGINALNOM RECEPTU: Sočna posna poslastica koja okuplja porodicu
Posni recepti
11:48 | 19.08.2025
RETKO STARINSKO JELO VEČNOG UKUSA: Tradicionalni recept iz manastira Krušedol koji greje dušu i telo
Posni recepti
10:47 | 30.08.2025
SALATA SA SRPSKIH DVOROVA: Stari recept jeromonaha Jeroteja iz 19. veka otkriva kako se jednostavni sastojci pretvaraju u bogatstvo ukusa
Mrsni recepti
10:24 | 20.07.2025
ZABORAVLJENI RECEPT NAŠIH BAKA: Doručak koji su spremale samo za posebne dane - jaja na oko u belom sosu
Nema i skamenjena od bola, gledala je Bogorodica beživotno telo svoga sina i Boga
Evtihije je u progonstvu proveo 12 godina i osam meseci, i pokazao se kao veliki čudotvorac, isceljujući ljude od raznih bolesti molitvama i pomazivanjem jelejem.
Zvuk klepala predstavlja poziv na zajedništvo, okupljanje i molitvu.
Plaštanica se iznosi, inače, u toku pojanja stihovnjih stihira na večernjem bogosluženju Velikog Petka i polaže se uvek zajedno sa Jevanđeljem na sredinu hrama na poseban sto.
"Oče naš" nas podseća da se Bogu obraćamo kao deca svome ocu – sa poverenjem, ljubavlju i smirenošću.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
Kada mladenci stanu pred oltar, krunisanje postaje trenutak u kojem ljubav dobija svetost, a njihov dom — neprolazni blagoslov.
Ruski jeromonah sa prelaza XIX i XX veka podseća da galama i povišen ton otvaraju vrata duhovnim iskušenjima, dok tišina i smirenje jačaju unutrašnju snagu i približavaju nas Božijoj milosti.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Naziv tribine bio je „Јedini bez greha“, a jedan od najdirljivijih trenutaka bio je kada je govorio o Svetom Lazaru Četvorodnevnom
Na današnji dan sećamo se osvećenja Jerusalimskog hrama Vaskrsenja – svetinje nad svetinjama. Mesto Hristovog raspeća i Vaskrsenja postalo je srce hrišćanskog sveta.
U vremenima tuge, klevete i unutrašnjih borbi, ne traži snagu u sebi, već u Gospodu. Jer kako reče otac Mihailo – „trpi i istrpi, ali najviše se čuvaj očajanja.“
Ruski državljanin, koji je živeo u „Ruskome manastiru“ na Svetoj Gori, pokušao je da napusti Grčku avionom — sud ga je proglasio krivim i izrekao mu kaznu zatvora i novčanu kaznu od 5.000 evra.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Sve što je pred ikonama nije otpad, već deo svetinje. Jedan od najpoznatijih duhovnika sa Svete gore otkriva kako da sačuvate blagodat i svetinju u svom domu.
