PRAVILA I OBIČAJI ZA VELIKI PETAK: Sveštenik objasnio kako se ovaj praznik obeležava prema crkvenim kanonima, a evo i da li bi trebalo danas jesti!

Pravoslavni vernici u nedelju proslavljaju Vaskrs, najveći hrišćanski praznik kada je Isus Hristos vaskrsnuo iz mrtvih.  

Ovom danu prethode Velika subota i današnji Veliki petak, odnosno dan kad je Isus Hristos ubijen i razapet na krst.

Običaji za obeležavanje današnjeg Velikog petka, koji se smatra najtužnijim danom, razlikuju se od kraja do kraja, ali sveštenik Aleksandar Praščević je objasnio kako bi ga trebalo proslaviti prema crkvenom kanonu.

- Pravoslavni vernici dočekuju Uskrs u hramovima na svetim bogosluženjima u najvećoj radosti koju ljudska duša može da oseti jer tog dana praznujemo pobedu života nad smrću, pobedu radosti nad tugom. Najveći ljudski strah od smrti pobeđen je Hristovim Vaskrsenjem kojim je iskupljena i spasena grešna i pala ljudska priroda. Tog dana treba da se radujemo u Hristu i da tu radost podelimo sa drugima - kaže otac Aleksandar Praščević, sveštenik i paroh Stare Karaburme pri hramu Sabor Srpskih Svetitelja.

Za Veliki petak sveštenik kaže da je najtužniji dan u godini kod pravoslavnih vernika jer je tada Isus razapet na krstu, ali i Velika subota kada je Isus sahranjen.

, SPC

 

- Tajna večera Isusa Hrista sa svetim apostolima bila je na Veliki četvrtak, a tom prilikom je ustanovljena Sveta tajna pričešća. Na Veliki četvrtak u hramovima se služi Liturgija Svetog Vasilija Velikog, a predveče se služi Veliko bdenije sa čitanjem dvanaest Stradalnih Jevanđelja. Poznat je običaj u našem narodu da se tokom čitanja dvanaest Jevanđelja drži sveća u rukama, a ostatak te sveće se čuva u domovima, pa ako se, ne daj Bože, neko razboli ili neka muka dogodi onda se vernici pomole Gospodu sa tom upaljenom svećom. Gospod naš Isus Hristos je raspet na Veliki petak koji predstavlja uvod u ostvarenje starozavetnih proroštva i ispunjenje Tajne Spasenja - govori nam on.

Objašnjava de se na Veliki petak ne služi liturgija već samo carski časovi, pre podne, a predveče se služi večernja služba sa iznošenjem plaštanice. Napominje da se u večernjim satima služi jutrenja služba Velike Subote sa statijama, kojima se opisuje žalost i patnja Presvete Bogorodice zbog raspeća i smrti sina Isusa Hrista.

Sve se nastavlja duboko u noć uz litiju oko svetog hrama, i napominje da bi na Veliku subotu bilo poželjno da ljudi strogo poste. Isto važi, inače, i za Veliki petak. Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa.

printscreen mediasfera

 

Od Velikog četvrtka do Vaskrsa (nedelje), inače, ne zvone crkvena zvona jer su ona u pravoslavnoj crkvi znak radosti, nego se vreme bogosluženja i oglašenja umrlih najavljuje drvenim klepalom.

Narod tvrdi da bi na današnji dan trebalo farbati i vasršnja jaja, međutim, sveštenik kaže da to nije tačno. 

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara