Suština praznika je u veri, radosti i duhovnoj pripremi, a ne u brojkama, kaže sveštenik
Kako nam se približava jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika – Vaskrs, domaćinstva širom Srbije i regiona užurbano se pripremaju za praznično slavlje. Nezaobilazni deo svake vaskršnje trpeze su, naravno, Vaskršnja jaja – simbol života, vaskrsenja i večne radosti.
Tradicionalno, jaja se farbaju od Velikog četvrtka do Velike subote, pri čemu se prvo jaje, obavezno crvene boje, naziva "čuvarkuća“. Njegova simbolika je duboka – ono se čuva tokom cele godine kao zaštita doma i porodice.
I dok boje, tehnike ukrašavanja i običaji variraju od kraja do kraja, jedno pitanje svake godine izaziva posebnu pažnju i nedoumicu među vernicima: Koliko jaja bi trebalo obojiti za Vaskrs?
Neki smatraju da je pravi broj – 33, što simbolizuje godine koje je Isus Hristos proveo na zemlji. S druge strane, mnogi kažu da broj nije presudan i da se jaja farbaju prema potrebama domaćinstva.
Da bismo razjasnili ovu dilemu, pitali smo sveštenika Srpske pravoslavne crkve koliko se tačno jaja farba za Vaskrs.
– Broj jaja nije strogo propisan crkvenim pravilima. Lepo je ako neko želi da simbolično ofarba 33 jajeta u čast Hristovih godina, ali to nije obaveza, dovoljno je ofarbati jedno, crveno, kao "uvarkuću". Suština praznika je u veri, radosti i duhovnoj pripremi, a ne u brojkama. Važno je da se to radi sa poštovanjem i ljubavlju – kaže sveštenik za Religiju.
A kako se pravilno farbaju jaja pročitajte ovde.
Sećamo se blaženog Josifa i od Gospoda proklete, osušene smokve. U Sveti i Veliki utorak molitveno se sećamo na Gospodnji odgovor farisejima i sadukejima, o drugom dolasku Hristovom, kao i Evanđelske perikope o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka. Običaj darivati se crvenim jajima u dane vaskrsne potiče još iz prvih vekova hrišćanstva, objašnjava protojerej Srećko Zečević. Zbog sećanja na izdajstvo Gospoda, pravoslavni hrišćani poste svake srede, uz nekoliko izutetaka.
Shutterstock/christianthiel.net
Praznici i sveci
07:00 | 14.04.2025
POČELA JE STRADALNA NEDELJA: Danas je Veliki ponedeljak!
Praznici i sveci
07:00 | 15.04.2025
DAN STROGOG POSTA! Obeležavamo Veliki utorak!
Duhovna riznica
09:15 | 16.04.2025
ZAŠTO FARBAMO JAJA I KAKO SE TO PRAVILNO ČINI: Sveštenik sve do tančina objasnio!
Praznici i sveci
10:34 | 16.04.2025
DANAS JE DAN JUDINE IZDAJE ISUSA HRISTA: Obeležavamo Veliku sredu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Vernici iz svih krajeva dolaze da se mole pred moštima kosovskog mučenika, ostavljajući za sobom svedočenja koja i lekare ostavljaju bez odgovora.
Kad je završio školu, roditelji su hteli da ga ožene, ali Grigorije je pobegao u pustinju i zamonašio se.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Molitva nije rezervisana samo za teška vremena.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
U susret Vaskrsu se farbaju uskršnja jaja, a stručnjaci su objasnili zašto se ona uglavnom farbaju u crvenu boju.
Zajednička molitva rimskog pape Lava i patrijarha Vartolomeja na Fanaru izazvala je žestoku osudu bratstva manastira Esfigmen, koje tvrdi da je time načinjeno napuštanje svetih kanona.
Molitva nije rezervisana samo za teška vremena.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka objašnjava zašto se napetosti pojačavaju upravo onda kada čovek želi da se smiri.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Otac Jerotej Draganović iz manastira Krušedol još sredinom XIX veka otkrio je kako običan pečeni krompir pretvoriti u jelo koje oplemenjuje svaki obrok, idealno za dane posta, laganu užinu ili prilog uz ribu i druga jela.
Veliki pravoslavni duhovnik 20. veka objašnjava zašto se napetosti pojačavaju upravo onda kada čovek želi da se smiri.
U besedi za 26. utorak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako jedinstvo vernih pretvara običnu molitvu u neizbrisiv hvalospev Bogu.
