Suština praznika je u veri, radosti i duhovnoj pripremi, a ne u brojkama, kaže sveštenik
Kako nam se približava jedan od najradosnijih hrišćanskih praznika – Vaskrs, domaćinstva širom Srbije i regiona užurbano se pripremaju za praznično slavlje. Nezaobilazni deo svake vaskršnje trpeze su, naravno, Vaskršnja jaja – simbol života, vaskrsenja i večne radosti.
Tradicionalno, jaja se farbaju od Velikog četvrtka do Velike subote, pri čemu se prvo jaje, obavezno crvene boje, naziva "čuvarkuća“. Njegova simbolika je duboka – ono se čuva tokom cele godine kao zaštita doma i porodice.
I dok boje, tehnike ukrašavanja i običaji variraju od kraja do kraja, jedno pitanje svake godine izaziva posebnu pažnju i nedoumicu među vernicima: Koliko jaja bi trebalo obojiti za Vaskrs?
Neki smatraju da je pravi broj – 33, što simbolizuje godine koje je Isus Hristos proveo na zemlji. S druge strane, mnogi kažu da broj nije presudan i da se jaja farbaju prema potrebama domaćinstva.
Da bismo razjasnili ovu dilemu, pitali smo sveštenika Srpske pravoslavne crkve koliko se tačno jaja farba za Vaskrs.
– Broj jaja nije strogo propisan crkvenim pravilima. Lepo je ako neko želi da simbolično ofarba 33 jajeta u čast Hristovih godina, ali to nije obaveza, dovoljno je ofarbati jedno, crveno, kao "uvarkuću". Suština praznika je u veri, radosti i duhovnoj pripremi, a ne u brojkama. Važno je da se to radi sa poštovanjem i ljubavlju – kaže sveštenik za Religiju.
A kako se pravilno farbaju jaja pročitajte ovde.
Sećamo se blaženog Josifa i od Gospoda proklete, osušene smokve. U Sveti i Veliki utorak molitveno se sećamo na Gospodnji odgovor farisejima i sadukejima, o drugom dolasku Hristovom, kao i Evanđelske perikope o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka. Običaj darivati se crvenim jajima u dane vaskrsne potiče još iz prvih vekova hrišćanstva, objašnjava protojerej Srećko Zečević. Zbog sećanja na izdajstvo Gospoda, pravoslavni hrišćani poste svake srede, uz nekoliko izutetaka.
Shutterstock/christianthiel.net
Praznici i sveci
07:00 | 14.04.2025
POČELA JE STRADALNA NEDELJA: Danas je Veliki ponedeljak!
Praznici i sveci
07:00 | 15.04.2025
DAN STROGOG POSTA! Obeležavamo Veliki utorak!
Duhovna riznica
09:15 | 16.04.2025
ZAŠTO FARBAMO JAJA I KAKO SE TO PRAVILNO ČINI: Sveštenik sve do tančina objasnio!
Praznici i sveci
10:34 | 16.04.2025
DANAS JE DAN JUDINE IZDAJE ISUSA HRISTA: Obeležavamo Veliku sredu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Na gubilište sa Simeonom bilo je izvedeno još 1000 hrišćana.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Gotovo četiri decenije otac Slobodan bio je oslonac parohijanima, predvodio sveštenstvo kao arhijerejski namesnik i ostavio snažan trag u crkvenom životu.
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Bez miksera, bez čekanja i bez raskoši, ovaj recept čuva duh porodičnih okupljanja i dana kada crkveni kalendar dopušta da se radost podeli i kroz desert koji nije postan.
U susret Vaskrsu se farbaju uskršnja jaja, a stručnjaci su objasnili zašto se ona uglavnom farbaju u crvenu boju.
Poruka ruskog svetitelja suzbija naviku koja guši nadu i otkriva kako da se padovi pretvore u početak, a ne u kraj puta.
Od dovratnika do vitrine, neke navike u rasporedu svetinja potiču iz pogrešnih tumačenja, a prema učenju Crkve, mesto koje im dajemo otkriva koliko razumemo njihovu pravu ulogu u svakodnevnom životu.
Dok je javnost gledala glamur, iza zatvorenih vrata vodila se tiha borba za starateljstvo, pravo na izbor i detinjstvo oslobođeno uticaja kontroverzne verske organizacije kojoj je bivši suprug glumice Kejti Holms ostao veran.
Od listića palme se priprema čaj po posebnom receptu.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Mitropolit dabrobosanski govori o odlasku mladih, tišini koja postaje opasna, zloupotrebi vlasti i prizorima iz Jerusalima koji bude nelagodu.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Čovek opterećen sopstvenim padovima i pogrešnim izborima često oseća nemoć da se vrati na pravi put.
Desert iz hercegovačkog kraja nastaje spajanjem voćnog namaza, brašna i vode, zatim se kratko peče i preliva toplim šećernim sirupom, čime dobija prepoznatljivu tamnu aromu.
Iako većina jevrejskih autoriteta smatra da je pirsing ušiju prihvatljiv, pitanje postaje znatno složenije kada su u pitanju drugi delovi tela.
