Običaj darivati se crvenim jajima u dane vaskrsne potiče još iz prvih vekova hrišćanstva, objašnjava protojerej Srećko Zečević.
Uskoro dočekujemo Vaskrs, praznik radosti, nade i novog početka, koji u domove donosi toplinu, mir i zajedništvo. U središtu tog prazničnog duha nalaze se vaskršnja jaja – simboli života i Hristovog vaskrsenja, koja već vekovima ukrašavaju trpeze i srca vernika.
Farbanje jaja neizostavan je deo vaskršnjih priprema. Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja, jedno pravilo ostaje isto – prvo jaje se farba u crveno i čuva se tokom cele godine kao "čuvarkuća“, veruje se da donosi zdravlje i štiti dom.
- Upotreba obojenih jaja potiče iz starih vremena. Crvena jaja su koristili mnogi mnogobožački narodi: Kelti, Rimljani, Persijanci. Jaja se farbaju za Vaskrs jer to ima svoju simboliku - objasnio je on i istakao da u hrišćanstvu ništa nije slučajno i da sve ima svoj smisao.
Jaje je, kako je istakao simbol vaskrsenja.
Space creator/Shutterstock
Vaskršnja jaja, Ilustracija
- Naime, kao što pile svojim silama, bez ičije pomoći razbija ljusku jajeta i izlazi u život, tako i Hristos svojim bogočovečanskim silama razbija grobnu ploču, okove smrti i Vaskrsava iz mrtvih i donosi nam novi život, svima koji veruju u njega. Jaja se farbaju raznim bojama, ali je crvena osnovna, jer simvolizuje krv Hristovu kojom je Hristos nas ljude, oslobodio od greha.
Običaj darivati se crvenim jajima u dane vaskrsne potiče još iz prvih vekova hrišćanstva.
- Kada je sveta Marija Magdalina - Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Gospoda Hrista u toku njegovog Golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po Vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: Hristos Vaskrse. Crvena boja simvoliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer, Vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i Crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju. Od tada se hrišćani darivaju za Vaskršnje dane jajima.
Kaže da istoričar Kedrin svedoči da je Marija Magdalina zaista bila u Rimu, ali i objašnjava zašto je Marija dala jaja Tiberiju?
- Zato što su Jevreji i mnogobošci imali običaj da kada bi izašli pred neku važnu ličnost, da toj ličnosti u znak poštovanja daju nešto na dar, ili jaja ili neke druge plodove.
Kako se po pravoslavnim običajima farbaju jaja
Na sajtu "Svetosavlje" objašnjeno je i kako se pravilno farbaju jaja.
- Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice – vaskršnje ili bogojavljenske.
- Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko matere, i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakoga časa. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove "čuvarkuća“.
Pre farbanja jaja se mogu „šarati“. Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta.
Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.
Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje, kaže otac Srećko, onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za isceljenje duše i tela, kaže sveštenik.
U Sveti i Veliki utorak molitveno se sećamo na Gospodnji odgovor farisejima i sadukejima, o drugom dolasku Hristovom, kao i Evanđelske perikope o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Najosnovnije na Vaskrs jeste da se ode na svetu liturgiju gde se proslavlja vaskrsenje Hristovo, moli se Bogu i pričešćuje se, a kada se dođe kući, slavi se Vaskrs sa najmilijima, objasnio je sveštenik Žarko Marković.
Njeno poslednje pojavljivanje u Novom zavetu beleži se na dan Pedesetnice, kada je bila među apostolima prilikom silaska Duha Svetoga – događaja koji se smatra rođenjem hrišćanske crkve.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
U besedi za subotu 17. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o Hristu koji je svojom rečju i životom razotkrivao zlo i upozorava na strah zbog kojeg čovek ćuti pred onim što zna da nije dobro.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
