Običaj darivati se crvenim jajima u dane vaskrsne potiče još iz prvih vekova hrišćanstva, objašnjava protojerej Srećko Zečević.
Uskoro dočekujemo Vaskrs, praznik radosti, nade i novog početka, koji u domove donosi toplinu, mir i zajedništvo. U središtu tog prazničnog duha nalaze se vaskršnja jaja – simboli života i Hristovog vaskrsenja, koja već vekovima ukrašavaju trpeze i srca vernika.
Farbanje jaja neizostavan je deo vaskršnjih priprema. Iako se običaji razlikuju od kraja do kraja, jedno pravilo ostaje isto – prvo jaje se farba u crveno i čuva se tokom cele godine kao "čuvarkuća“, veruje se da donosi zdravlje i štiti dom.
- Upotreba obojenih jaja potiče iz starih vremena. Crvena jaja su koristili mnogi mnogobožački narodi: Kelti, Rimljani, Persijanci. Jaja se farbaju za Vaskrs jer to ima svoju simboliku - objasnio je on i istakao da u hrišćanstvu ništa nije slučajno i da sve ima svoj smisao.
Jaje je, kako je istakao simbol vaskrsenja.
Space creator/Shutterstock
Vaskršnja jaja, Ilustracija
- Naime, kao što pile svojim silama, bez ičije pomoći razbija ljusku jajeta i izlazi u život, tako i Hristos svojim bogočovečanskim silama razbija grobnu ploču, okove smrti i Vaskrsava iz mrtvih i donosi nam novi život, svima koji veruju u njega. Jaja se farbaju raznim bojama, ali je crvena osnovna, jer simvolizuje krv Hristovu kojom je Hristos nas ljude, oslobodio od greha.
Običaj darivati se crvenim jajima u dane vaskrsne potiče još iz prvih vekova hrišćanstva.
- Kada je sveta Marija Magdalina - Mironosica (to je ona devojka, koja je sa Presvetom Bogorodicom, neprekidno bila uz Gospoda Hrista u toku njegovog Golgotskog stradanja, i kojoj se Hristos prvoj javio po Vaskrsenju), putovala u Rim da propoveda Jevanđelje, i posetila cara Tiberija. Tada mu je, u znak pažnje, kao novogodišnji poklon, predala crveno jaje, i pozdravila ga rečima: Hristos Vaskrse. Crvena boja simvoliše Spasiteljevu, nevino prolivenu krv na Golgoti, ali je crvena boja istovremeno i boja vaskrsenja. Jer, Vaskrsenja nema bez stradanja i smrti. To je, dakle, prvenstveno boja hrišćana i Crkve, bez obzira što su neki pojedinci i pokreti kroz istoriju pokušavali da ovu boju prisvoje i kompromituju. Od tada se hrišćani darivaju za Vaskršnje dane jajima.
Kaže da istoričar Kedrin svedoči da je Marija Magdalina zaista bila u Rimu, ali i objašnjava zašto je Marija dala jaja Tiberiju?
- Zato što su Jevreji i mnogobošci imali običaj da kada bi izašli pred neku važnu ličnost, da toj ličnosti u znak poštovanja daju nešto na dar, ili jaja ili neke druge plodove.
Kako se po pravoslavnim običajima farbaju jaja
Na sajtu "Svetosavlje" objašnjeno je i kako se pravilno farbaju jaja.
- Domaćica se najpre prekrsti i pomoli Bogu, zatim u sud sa vodom, u kome će kuvati i farbati jaja, dodaje malo osvećene vodice – vaskršnje ili bogojavljenske.
- Na šporetu vri voda sa bojom (varzilom), domaćica u njega spušta jaja, pazeći da ravnomerno budu obojena, a deca obigravaju oko matere, i broje sveže ofarbana jaja, čiji broj raste svakoga časa. Prvo obojeno jaje, ostavlja se na stranu do idućeg Vaskrsa i zove "čuvarkuća“.
Pre farbanja jaja se mogu „šarati“. Naime, sa rastopljenim voskom i perom za pisanje, ili nečim sličnim, na jaje se nanosi topljeni vosak. Najpre se pero zagreje na plamenu sveće, pa se onako vruće umače u vosak, a potom se voskom po jajetu piše i crta.
Pošto vosak ne prima boju, posle, prilikom farbanja, na jajetu ostaju bele nacrtane figurice i slova. Na jajetu se obično piše X. V. i V. V. (Hristos Vaskrse i Vaistinu Vaskrse), crtaju krstići, cvetići i druge lepe figurice. U novije vreme, izrađuju se specijalne nalepnice od papira ili plastike i one se mogu lepiti na jaja.
Da bi voda služila za osvećenje i očišćenje, kaže otac Srećko, onih koji je piju ili se krope njome, Crkva priziva blagodat Božiju na vodu i voda dobija silu koja služi za isceljenje duše i tela, kaže sveštenik.
U Sveti i Veliki utorak molitveno se sećamo na Gospodnji odgovor farisejima i sadukejima, o drugom dolasku Hristovom, kao i Evanđelske perikope o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka.
Liturgija pred moštima Svetog Nikolaja obeležena je dodelom crkvenih odlikovanja, osvećenjem novog duhovno-kulturnog doma i porukama patrijarha o veri, isceljenju i duhovnoj obnovi čoveka.
Fotografije građanske ceremonije sklapanja istopolnog partnerstva ispred pravoslavne svetinje otvorila je pitanja o statusu manastira, njegovoj komercijalnoj upotrebi i odnosu verske tradicije i turističkog biznisa na Kipru.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Njeno poslednje pojavljivanje u Novom zavetu beleži se na dan Pedesetnice, kada je bila među apostolima prilikom silaska Duha Svetoga – događaja koji se smatra rođenjem hrišćanske crkve.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
Fotografije građanske ceremonije sklapanja istopolnog partnerstva ispred pravoslavne svetinje otvorila je pitanja o statusu manastira, njegovoj komercijalnoj upotrebi i odnosu verske tradicije i turističkog biznisa na Kipru.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Bakina sveska otkriva recept koji se priprema za manje od sat vremena, savršen za nedeljna okupljanja i neočekivane goste koji dolaze baš kada kuća najlepše miriše.
U jednoj od svojih pouka Svetogorac otkriva gde počinje gubitak unutrašnjeg mira i zašto se upravo tu krije prekretnica između rasutosti i molitvenog spokojstva.
