U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Najveći praznik hrišćanstva - simbol pobede života nad smrću - Vaskrs je veličanstveni događaj koji se već više od 2.000 godina proslavlja sa istim ushićenjem. Tog dana Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih, nakon što je skinut sa krsta i položen u grob, iz kog je trećeg dana izašao.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju uskršnja jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Sveštenik Srpske pravoslavne crkve (SPC) objasnio je za portal religija.rs značenje tog posebnog jajeta -kako se bira, ali i zašto je važno da bude upravo crvene boje.
- Čuvarkuća je prvo jaje koje farbamo na Veliki petak i obavezno crvenom bojom. Ono simbolizuje zaštitu doma, blagoslov, novi život i vaskrsenje. Jaje kao simbol rađanja i života ima duboko duhovno značenje. Čuvarkuća štiti kuću od loših uticaja, zlih ljudi i negativne energije. Crvena boja nas podseća na Hristovo stradanje, ali i označava radost vaskrsenja - objasnio je sagovornik.
Pošto se čuvarkuća menja svake godine, postavlja se pitanje: šta uraditi sa prošlogodišnjim jajetom?
Sveštenik navodi četiri načina na koje se čuvarkuća može dostojno odložiti i dodaje da ga ne možemo tek tako baciti u kantu za smeće.
Otac Marko Jeftić, još jedan sagovornik portala religija.rs, takođe preporučuje odlaganje jaja na nekakvo visoko drvo.
- Najbolje je da se ostavi na drvo koje je dovoljno visoko da ga niko ne može dohvatiti, kako ne bi bilo oskrnavljeno. Takođe, to omogućava da ga pojedu ptice, životinje ili insekti, što ima simboliku povratka prirodi - objašnjava otac Marko.
Jedno od predanja govori da je Marija Magdalena došla pred cara Tiberija sa korpom jaja.
Kada mu je svedočila o Hristovom vaskrsenju, on je rekao da će poverovati ako jaja u korpi promene boju u crveno - što se, po legendi, dogodilo naočigled svih prisutnih.
Veruje se da upravo od tada datira običaj farbanja uskršnjih jaja.
BONUS VIDEO: Sveštenik Marko Jeftić objašnjava po čemu se razlikuju pravoslavni i katolički krst
Vaskrs je najvažniji hrišćanski praznik, koji slavi pobedu života nad smrću.
Običaj darivati se crvenim jajima u dane vaskrsne potiče još iz prvih vekova hrišćanstva, objašnjava protojerej Srećko Zečević.
Prema Zakonu o radu, svi zaposleni imaju pravo da odsustvuju sa posla na dan praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi, kao i da za to vreme ostvare pravo na naknadu zarade.
Zbog sećanja na izdajstvo Gospoda, pravoslavni hrišćani poste svake srede, uz nekoliko izutetaka.
"Ako vas mrzi svet, znajte da je mene omrznuo pre vas."
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u utorak treće sedmice po Vaskrsu ukazuje da vera koja se oslanja na ljudsku pamet, a ne na Božiju istinu, vodi u jeres, obmanu i propast – i pojedinca i zajednice.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
U vremenu kada turizam potiskuje duhovnost, jedan pravoslavni monah postao je stub zajednice – simbol nade i utehe za meštane, turiste i hodočasnike koji svakodnevno dolaze do ove bele svetinje između neba i mora.
Duhovni vođa Gruzije, koji je još 2020. godine u viziji najavio pandemiju, sada uzdrmava pravoslavni svet porukom o poslednjim vremenima.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Njeno poslednje pojavljivanje u Novom zavetu beleži se na dan Pedesetnice, kada je bila među apostolima prilikom silaska Duha Svetoga – događaja koji se smatra rođenjem hrišćanske crkve.
Nedoumicu je za čitaoce portala religija.rs rešio sveštenik Nenad Stojanović, navodeći šta smemo, a šta ne bi trebalo da radimo sa pokvarenim vaskršnjim jajima.
Duhovno jedinstvo Crkve i nauke – ruski kosmonauti proslavili Vaskrs u kosmosu uz blagoslov ruskog patrijarha.
"Ako vas mrzi svet, znajte da je mene omrznuo pre vas."
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik u utorak treće sedmice po Vaskrsu ukazuje da vera koja se oslanja na ljudsku pamet, a ne na Božiju istinu, vodi u jeres, obmanu i propast – i pojedinca i zajednice.
Duhovni vođa Gruzije, koji je još 2020. godine u viziji najavio pandemiju, sada uzdrmava pravoslavni svet porukom o poslednjim vremenima.
Otac Josiah naglašava da nije potrebno biti veliki svetac da bismo izbegli ove zamke, već da budemo dovoljno razumni da prepoznamo šta nije dobro po nas.
"Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!”
Za kraj Alis Kuper se osvrće na citat iz jevanđelja koji ga je dotakao.
Govoreći o veri protođakon dr Dragan Stamenković naglašava na čemu se bazira naša pravoslavna vera, vodeći se porukom patrijarha Porfirija.
U Velikoj Plani obijene dve svetinje u jednoj noći, a sveštenik Predrag Popović šalje potresnu poruku naciji o zlu koje se širi iznutra. Talas skrnavljenja oltara i ikona, započet još tokom Velikog posta, prerasta u duboku krizu duhovnog identiteta.
"Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!”
Govoreći o veri protođakon dr Dragan Stamenković naglašava na čemu se bazira naša pravoslavna vera, vodeći se porukom patrijarha Porfirija.
U pojedinim krajevima Srbije još se priprema ovaj neobični prebranac, čija slatka nota i prepečena slanina stvaraju spoj koji budi sećanja i menja sve što ste mislili da znate o ovom jelu.
