U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Najveći praznik hrišćanstva - simbol pobede života nad smrću - Vaskrs je veličanstveni događaj koji se već više od 2.000 godina proslavlja sa istim ushićenjem. Tog dana Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih, nakon što je skinut sa krsta i položen u grob, iz kog je trećeg dana izašao.
U susret Vaskrsu, tradicionalno se farbaju uskršnja jaja - najčešće crvenom, ali i drugim bojama. Jedno posebno jaje izdvaja se i čuva u kući tokom cele godine kao tzv. čuvarkuća.
Sveštenik Srpske pravoslavne crkve (SPC) objasnio je za portal religija.rs značenje tog posebnog jajeta -kako se bira, ali i zašto je važno da bude upravo crvene boje.
- Čuvarkuća je prvo jaje koje farbamo na Veliki petak i obavezno crvenom bojom. Ono simbolizuje zaštitu doma, blagoslov, novi život i vaskrsenje. Jaje kao simbol rađanja i života ima duboko duhovno značenje. Čuvarkuća štiti kuću od loših uticaja, zlih ljudi i negativne energije. Crvena boja nas podseća na Hristovo stradanje, ali i označava radost vaskrsenja - objasnio je sagovornik.
Pošto se čuvarkuća menja svake godine, postavlja se pitanje: šta uraditi sa prošlogodišnjim jajetom?
Sveštenik navodi četiri načina na koje se čuvarkuća može dostojno odložiti i dodaje da ga ne možemo tek tako baciti u kantu za smeće.
Otac Marko Jeftić, još jedan sagovornik portala religija.rs, takođe preporučuje odlaganje jaja na nekakvo visoko drvo.
- Najbolje je da se ostavi na drvo koje je dovoljno visoko da ga niko ne može dohvatiti, kako ne bi bilo oskrnavljeno. Takođe, to omogućava da ga pojedu ptice, životinje ili insekti, što ima simboliku povratka prirodi - objašnjava otac Marko.
Jedno od predanja govori da je Marija Magdalena došla pred cara Tiberija sa korpom jaja.
Kada mu je svedočila o Hristovom vaskrsenju, on je rekao da će poverovati ako jaja u korpi promene boju u crveno - što se, po legendi, dogodilo naočigled svih prisutnih.
Veruje se da upravo od tada datira običaj farbanja uskršnjih jaja.
BONUS VIDEO: Sveštenik Marko Jeftić objašnjava po čemu se razlikuju pravoslavni i katolički krst
Vaskrs je najvažniji hrišćanski praznik, koji slavi pobedu života nad smrću.
Običaj darivati se crvenim jajima u dane vaskrsne potiče još iz prvih vekova hrišćanstva, objašnjava protojerej Srećko Zečević.
Prema Zakonu o radu, svi zaposleni imaju pravo da odsustvuju sa posla na dan praznika za koji je zakonom propisano da se ne radi, kao i da za to vreme ostvare pravo na naknadu zarade.
Zbog sećanja na izdajstvo Gospoda, pravoslavni hrišćani poste svake srede, uz nekoliko izutetaka.
Na dan kada Crkva slavi Svetog Petra Koriškog, čije mošti vekovima privlače verni narod u manastir Crna Reka, sabralo se mnoštvo ljudi i duhovnika u nadi da će u tišini ovog svetog mesta pronaći odgovore na pitanja koja ih muče i utehu koju svet ne može da pruži.
Mržnja truje dušu, muti rasuđivanje i iskrivljuje pogled na svet i druge ljude.
Prijateljstvo nije što i kumstvo, rekao je otac Dušan pa objasnio i zašto.
Više državno tužilaštvo u Podgorici saopštilo je da u postupcima mitropolita crnogorsko-primorskog nema elemenata krivičnog dela.
Sveto Pismo je od Duha Svetoga i sve što je u njemu napisano će se sasvim ispuniti, govorio je Starac Jefrem u svom ni malo optimističnom proročanstvu.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Dok su se vernici na Veliki petak molili pred plaštanicom u manastiru Tumane, dogodilo se čudo koje je svedočio i sam iguman Dimitrije. Po zastupništvu svetitelja Zosima i Jakova, Mića Grbić ostavio je štaku i prvi put posle tri meseca — stao na svoje noge.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Crkva je odlučila da instalira avatar sa veštačkom inteligencijom, pri čemu je nakon diskusije izabrana figura Isusa kao najbolje rešenje.
Njeno poslednje pojavljivanje u Novom zavetu beleži se na dan Pedesetnice, kada je bila među apostolima prilikom silaska Duha Svetoga – događaja koji se smatra rođenjem hrišćanske crkve.
Mržnja truje dušu, muti rasuđivanje i iskrivljuje pogled na svet i druge ljude.
Prijateljstvo nije što i kumstvo, rekao je otac Dušan pa objasnio i zašto.
Sveto Pismo je od Duha Svetoga i sve što je u njemu napisano će se sasvim ispuniti, govorio je Starac Jefrem u svom ni malo optimističnom proročanstvu.
Freska se nalazi u manastiru koji je osnovao ga kralj Vladislav, sin kralja Stefana Prvovenčanog, a unuk Nemanjin.
Freska se nalazi u manastiru koji je osnovao ga kralj Vladislav, sin kralja Stefana Prvovenčanog, a unuk Nemanjin.
Svetogorski oci prvi su stigli da pruže duhovnu i telesnu pomoć ozleđenom verniku, dok su vojnici i vatrogasci izveli spektakularnu akciju spasavanja u gotovo nemogućim uslovima.
Tokom razgovora o jednom duhovnom vikendu za devojke koje razmišljaju o duhovnom pozivu, časne sestre su pomenule pesmu koja govori o Božijem pozivu na redovnički život.
Sa svojom dugom istorijom, crkva ne samo da je bila duhovni centar grada, već je igrala ključnu ulogu i u formiranju kulturnog identiteta Zemuna.
Neki sveštenik je časno sahranio telo mučenikovo na jednu uzvišicu izvan grada. Na tome mestu kasnije je podignut hram u ime svetog Teodota.
Tokom razgovora o jednom duhovnom vikendu za devojke koje razmišljaju o duhovnom pozivu, časne sestre su pomenule pesmu koja govori o Božijem pozivu na redovnički život.
Nazivan špijunom i neprijateljem naroda, podgorički paroh stao je sam protiv sistema koji je ćutao dok je njegovo ime bilo gaženo. Presuda u njegovu korist sada otvara pitanje odgovornosti države i medija.
