Plaštanica se iznosi, inače, u toku pojanja stihovnjih stihira na večernjem bogosluženju Velikog Petka i polaže se uvek zajedno sa Jevanđeljem na sredinu hrama na poseban sto.
Hrišćani širom sveta obeležavaju Veliki petak u znak sećanja na smrt i raspeće Isusa Hristosa na Golgoti.
Veliki petak je najtužniji hrišćanski praznik i dan u godini i danas se ne služi liturgija već samo carski časovi, pre podne, a predveče se služi večernja služba sa iznošenjem plaštanice.
Na sajtu Eparhije šumadijske se objašnjava da je plaštanica komad tkanine, obično bele boje, na kojoj je izvezeno ili naslikano Hristovo telo neposredno nakon skidanja sa krsta.
Inače, originalna plaštanica Gospoda Isusa Hrista je platno, satkano od lana sa primesama pamuka. U nju su učenici Gospodnji zajedno sa Josifom Arimatejskim zavili telo Isusa Hrista odmah po skidanju njegovom sa Krsta.
U Eparhiji šumadijskoj objašnjavaju da plaštenica koja se iznosi na Veliki petak predstavlja simbol Hristovog groba, a u pravoslavnim crkvama se postavlja na oltar, gde ostaje do Uskrsa.
- Tokom liturgije na Veliku subotu, plaštanica se uklanja sa oltara i donosi u procesiji oko crkve, simbolizujući Hristovo vaskrsenje. Postoje različite veličine i stilovi plaštanica. Neke su ukrašene zlatnim vezom ili drugim ukrasima, dok su druge jednostavne i bez ikakvih ukrasa. Plaštanice se često čuvaju u crkvenim riznicama i koriste se tokom Velikog petka svake godine - navedeno je.
Plaštanica se iznosi, inače, u toku pojanja stihovnjih stihira na večernjem bogosluženju Velikog Petka i polaže se uvek zajedno sa Jevanđeljem na sredinu hrama na poseban sto.
- Vernici ljube, celivaju plaštanicu sve do Vaskrsa. U nekim našim krajevima, običaj je da se vernici posle ljubljenja, provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Po narodnom verovanju prilikom provlačenja, treba se pomoliti Bogu i pomisliti neku lepu želju, i ta želja će biti ispunjena - objašnjeno je na sajtu Eparhije.
U Sveti i Veliki utorak molitveno se sećamo na Gospodnji odgovor farisejima i sadukejima, o drugom dolasku Hristovom, kao i Evanđelske perikope o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka. Na Veliki četvrtak obeležavaju se četiri važna događaja - sveto pranje nogu učenicima, Tajna večera, čudesna molitva i izdaja sina Božijeg. Ćutanje nije odsustvo reči, već prisustvo smisla. Suština praznika je u veri, radosti i duhovnoj pripremi, a ne u brojkama, kaže sveštenik
SPC
Praznici i sveci
07:00 | 15.04.2025
DAN STROGOG POSTA! Obeležavamo Veliki utorak!
Praznici i sveci
07:00 | 17.04.2025
DAN KAD SE JUDA ODREKAO HRISTA, A POTOM SE I UBIO: Danas je crno slovo, obeležavamo VELIKI ČETVRTAK
Duhovna riznica
14:00 | 16.04.2025
OVO OD ČOVEKA PRAVI ANĐELA! Sveti Serafim Sarovski o duhovnoj vežbi koja garantuje unutrašnji mir!
Duhovna riznica
20:40 | 16.04.2025
KOLIKO SE TAČNO JAJA FARBA ZA VASKRS: Sveštenik razbija sve zablude vernika
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Eksplozija se čula u blizini rimokatoličke crkve u glavnom gradu Ugande, javili su lokalni mediji.
Prema hrišćanskom shvatanju, jedini pravedni sudija jeste Bog.
Eksplozija se čula u blizini rimokatoličke crkve u glavnom gradu Ugande, javili su lokalni mediji.
Dok Srpska pravoslavna crkva 3. juna slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, tiho i dostojanstveno slavi se i sveta podvižnica iz Dečana - kćerka kralja Milutina i sestra Svetog Stefana Dečanskog, čije su svete mošti vekovima svedočile čuda i čuvale svetinju od zla.
Ukoliko očekujete prinovu u porodici, a devojčica je možda vam ova imena mogu pomoći u odabiru.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Protojerej Lambros iz Larise ispratio je još jedno dete na onaj svet. Njegova ćerka ubijena je nožem, a osumnjičeni je njen dvadesetjednogodišnji sin.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Evtihije je u progonstvu proveo 12 godina i osam meseci, i pokazao se kao veliki čudotvorac, isceljujući ljude od raznih bolesti molitvama i pomazivanjem jelejem.
Zvuk klepala predstavlja poziv na zajedništvo, okupljanje i molitvu.
Na ovaj praznik se strogo posti, bez ribe i ulja, čak je poželjno ne jesti ništa.
Nema i skamenjena od bola, gledala je Bogorodica beživotno telo svoga sina i Boga
Dok Srpska pravoslavna crkva 3. juna slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, tiho i dostojanstveno slavi se i sveta podvižnica iz Dečana - kćerka kralja Milutina i sestra Svetog Stefana Dečanskog, čije su svete mošti vekovima svedočile čuda i čuvale svetinju od zla.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za šesti mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Postradao je za Hrista u 18. godini, za vreme vladavine Numerijana.
Eksplozija se čula u blizini rimokatoličke crkve u glavnom gradu Ugande, javili su lokalni mediji.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Car Konstantin je 313. godine Milanskim ediktom ukinuo progon hrišćana i priznao hrišćanstvo.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
