Blaženopočivši arhimandrit Kosma posvetio je svoj život obnovi manastira Stomio i očuvanju nasleđa Svetog Pajsija, ostavivši neizbrisiv trag u srcima vernika širom sveta.
U tišini manastira Stomio, u blizini grčkog grada Larisa, koji čuva dragoceno nasleđe Svetog Pajsija, upokojio se arhimandrit Kosma Siozos, duhovni otac koji je celu svoju službu u Crkvi posvetio ne samo očuvanju zaveštanja Svetgorca koga su još za čivota smatrali svecem, već i unapređenju duhovnog života vernika.
Blaženopočivši iguman Kosma, poznat po svojoj skromnosti, ljubavi prema monaškom životu i neumornoj službi, bio je verni čuvar moštiju Svetog Pajsija, čije je svetlo nastavio da sija kroz njegovu posvećenost, duhovnu mudrost i molitvu. Odlazak oca Kosme u 87. godini života bio je trenutak tuge za sve koji su ga poznavali, ali i trenutak molitve za njegovu dušu koja je ostavila neizbrisiv trag u srcima svih koji su imali blagoslov da ga upoznaju.
printskrin
Blađenopočivši iguman Kosma
Otac Kosma, poznat po svojoj smernosti, predanosti monaškom životu i ljubavi prema svom kraju, upokojio u nedelju, 23. februara 2025. godine. Opelo je služeno u pokloničkom hramu Svetog Kosme u Konici, uz prisustvo velikog broja sveštenoslužitelja, monaha i vernika koji su došli iz svih krajeva pravoslavnog sveta da odaju poslednju počast voljenom „ocu Kosmi“. Opelo je služio mitropolit Mesogeje i Lavreotike Nikolaj, dok je sahrana obavljena u porti manastira Stomio, gde je blaženopočivši iguman proveo najveći deo svog života, služeći sa verom i samopregorom.
Arhimandrit Kosma Siozos bio je nastavljač duhovnog dela Svetog Pajsija u manastiru Stomio. Sveti Pajsije je u ovoj svetinji proveo prve godine svog monaškog života i 1962. godine otišao, ali je ostavio neizbrisiv duhovni pečat. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, otac Kosma je preuzeo na sebe obnovu ove istorijske obitelji, koja je pretrpela velika oštećenja. Uz mnogo truda, molitve i neumornog zalaganja, uspeo je da ponovo uzdigne manastir, privlačeći vernike i poklonike u potrazi za duhovnim rukovodstvom. Njegovo delo nije bilo ograničeno samo na materijalnu obnovu, već je posebno težio uzrastanju vernika u duhovnom životu, sledujući primeru Svetog Pajsija.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije Svotogorac
Kroz ceo svoj život pokazivao je izuzetnu smernost i jednostavnost. Nikada nije tražio pažnju javnosti, niti je žudeo za počastima. Naprotiv, ostao je skroman sluga Crkve, posvećen molitvi, ispovesti i duhovnom rukovođenju svih koji su mu se obraćali za pomoć. Verujući ljudi širom pravoslavnog sveta pamtiće ga kao sveštenika koji je uvek imao reč ohrabrenja, utehe i podrške za svakog čoveka.
Poslednje godine svog života proveo je u Svetoj obitelji manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Molivdoskepastosu, gde mu je bratija pružala brigu i ljubav koju je zasluživao. Iako je starost oslabila njegovo telo, njegova duša je ostala živahna, ispunjena verom i ljubavlju prema Bogu. Njegov odlazak ispunio je tugom ne samo monahe i sveštenstvo koji su ga poznavali, već i verni narod širom pravoslavnog sveta.
printskrin
Manastira Stomio nalazi se u blizini grčkog grada Larisa
Blaženopočivši iguman obitelji Stomio ostavio je za sobom veliko duhovno delo, koje se ne ogleda samo u zidinama manastira, već pre svega u dušama ljudi kojima je bio duhovni pastir. Njegova smernost, nesebičnost i ljubav prema Bogu nastaviće da obasjavaju sve one koji su imali blagoslov da ga upoznaju.
Pravoslavci širom sveta tuguju zbog njegovog odlaska, ali istovremeno blagodare Gospodu što je Crkvi podario ovako svetlog duhovnog pastira. Njegov blagoslov i molitveno prisustvo ostaju zauvek u srcima vernika.
Čin opela je zaupokojeno bogosluženje, koje se nad upokojenim služi samo jednom. U tome je njegova suštinska razlika od drugih zaupokojenih službi, koje mogu da se služe više puta kao što su, primera radi parastosi, litije, kaže sveštenik.
Rad u žurbi i nervozi ostavlja trag na duši, a zanemarivanje nedeljnog odmora i molitve može doneti nesreću. Sveti Pajsije je u svom učenju ostavio pouke – kako pronaći mir i blagodat u svakodnevnom životu.
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
U manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice sabrali su se monaštvo, sveštenstvo i blagoverni narod da se poklone i pomole za dušu preminule monahinje, koja je svoj život posvetila veri, ljubavi i služenju Bogu.
Od Oksforda i Atine do manastira Ćelije kod Valjeva, Blagoje Popović izabrao je život bez priznanja i komfora, ostavivši delo koje i danas snažno oblikuje pravoslavno mišljenje u Srbiji i izvan nje.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Justina Filosofa i Prepodobnog Justina Ćelijskog po novom i Svetog proroka Jeliseja po starom kalendaru. Katolička Crkva obeležava spomen Svetog Rufina, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na strmim obroncima planine iznad reke Aos, u manastiru Stomio, gde je Sveti Pajsije proveo prve godine monaštva, danas reke vernika dolaze u nadi da će pronaći duhovni mir. Njegova rodna kuća, dečje staze i crkvica na visini postaju novo središte hodočašća i tihe molitve.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
U besedi za 2. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Velimirović pokazuje zašto se i najveće znanje gubi bez pravog početka i kako se tek tada otvara prostor za istinsku mudrost koja ne zavisi od količine informacija.
Jedan od najvećih crkvenih učitelja objasnio je kako se ova unutrašnja slabost ne zadržava samo na čoveku koji je nosi, već se širi i na njegove odnose.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Iako se razlikuju po obredima, istoriji i teološkim učenjima, hrišćanstvo, islam i judaizam dele vrednosti koje vekovima oblikuju živote miliona ljudi: mir, milosrđe, porodicu, praštanje i brigu za bližnjeg.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
