Blaženopočivši arhimandrit Kosma posvetio je svoj život obnovi manastira Stomio i očuvanju nasleđa Svetog Pajsija, ostavivši neizbrisiv trag u srcima vernika širom sveta.
U tišini manastira Stomio, u blizini grčkog grada Larisa, koji čuva dragoceno nasleđe Svetog Pajsija, upokojio se arhimandrit Kosma Siozos, duhovni otac koji je celu svoju službu u Crkvi posvetio ne samo očuvanju zaveštanja Svetgorca koga su još za čivota smatrali svecem, već i unapređenju duhovnog života vernika.
Blaženopočivši iguman Kosma, poznat po svojoj skromnosti, ljubavi prema monaškom životu i neumornoj službi, bio je verni čuvar moštiju Svetog Pajsija, čije je svetlo nastavio da sija kroz njegovu posvećenost, duhovnu mudrost i molitvu. Odlazak oca Kosme u 87. godini života bio je trenutak tuge za sve koji su ga poznavali, ali i trenutak molitve za njegovu dušu koja je ostavila neizbrisiv trag u srcima svih koji su imali blagoslov da ga upoznaju.
printskrin
Blađenopočivši iguman Kosma
Otac Kosma, poznat po svojoj smernosti, predanosti monaškom životu i ljubavi prema svom kraju, upokojio u nedelju, 23. februara 2025. godine. Opelo je služeno u pokloničkom hramu Svetog Kosme u Konici, uz prisustvo velikog broja sveštenoslužitelja, monaha i vernika koji su došli iz svih krajeva pravoslavnog sveta da odaju poslednju počast voljenom „ocu Kosmi“. Opelo je služio mitropolit Mesogeje i Lavreotike Nikolaj, dok je sahrana obavljena u porti manastira Stomio, gde je blaženopočivši iguman proveo najveći deo svog života, služeći sa verom i samopregorom.
Arhimandrit Kosma Siozos bio je nastavljač duhovnog dela Svetog Pajsija u manastiru Stomio. Sveti Pajsije je u ovoj svetinji proveo prve godine svog monaškog života i 1962. godine otišao, ali je ostavio neizbrisiv duhovni pečat. Tokom sedamdesetih godina prošlog veka, otac Kosma je preuzeo na sebe obnovu ove istorijske obitelji, koja je pretrpela velika oštećenja. Uz mnogo truda, molitve i neumornog zalaganja, uspeo je da ponovo uzdigne manastir, privlačeći vernike i poklonike u potrazi za duhovnim rukovodstvom. Njegovo delo nije bilo ograničeno samo na materijalnu obnovu, već je posebno težio uzrastanju vernika u duhovnom životu, sledujući primeru Svetog Pajsija.
Printscreen/YouTube
Starac Pajsije Svotogorac
Kroz ceo svoj život pokazivao je izuzetnu smernost i jednostavnost. Nikada nije tražio pažnju javnosti, niti je žudeo za počastima. Naprotiv, ostao je skroman sluga Crkve, posvećen molitvi, ispovesti i duhovnom rukovođenju svih koji su mu se obraćali za pomoć. Verujući ljudi širom pravoslavnog sveta pamtiće ga kao sveštenika koji je uvek imao reč ohrabrenja, utehe i podrške za svakog čoveka.
Poslednje godine svog života proveo je u Svetoj obitelji manastira Uspenja Presvete Bogorodice u Molivdoskepastosu, gde mu je bratija pružala brigu i ljubav koju je zasluživao. Iako je starost oslabila njegovo telo, njegova duša je ostala živahna, ispunjena verom i ljubavlju prema Bogu. Njegov odlazak ispunio je tugom ne samo monahe i sveštenstvo koji su ga poznavali, već i verni narod širom pravoslavnog sveta.
printskrin
Manastira Stomio nalazi se u blizini grčkog grada Larisa
Blaženopočivši iguman obitelji Stomio ostavio je za sobom veliko duhovno delo, koje se ne ogleda samo u zidinama manastira, već pre svega u dušama ljudi kojima je bio duhovni pastir. Njegova smernost, nesebičnost i ljubav prema Bogu nastaviće da obasjavaju sve one koji su imali blagoslov da ga upoznaju.
Pravoslavci širom sveta tuguju zbog njegovog odlaska, ali istovremeno blagodare Gospodu što je Crkvi podario ovako svetlog duhovnog pastira. Njegov blagoslov i molitveno prisustvo ostaju zauvek u srcima vernika.
Čin opela je zaupokojeno bogosluženje, koje se nad upokojenim služi samo jednom. U tome je njegova suštinska razlika od drugih zaupokojenih službi, koje mogu da se služe više puta kao što su, primera radi parastosi, litije, kaže sveštenik.
Rad u žurbi i nervozi ostavlja trag na duši, a zanemarivanje nedeljnog odmora i molitve može doneti nesreću. Sveti Pajsije je u svom učenju ostavio pouke – kako pronaći mir i blagodat u svakodnevnom životu.
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
U manastiru Vavedenja Presvete Bogorodice sabrali su se monaštvo, sveštenstvo i blagoverni narod da se poklone i pomole za dušu preminule monahinje, koja je svoj život posvetila veri, ljubavi i služenju Bogu.
Od prvih pokreta u utrobi do svakodnevnih odluka – ajeti iz sure Āli Imran (3:5 6) otkrivaju koliko je život pažljivo oblikovan, podsećajući nas da ništa na nebu ni na Zemlji nije skriveno od Alahovog znanja i moći.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
U kripti zavetnog hrama vernici, prosvetitelji i akademici okupili su se da poslušaju reči patrijarha Porfirija o neiscrpnoj mudrosti prvog srpskog arhiepiskopa, njegovom prosvetiteljstvu i značaju za savremeni život i vrednosti zajednice.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Na strmim obroncima planine iznad reke Aos, u manastiru Stomio, gde je Sveti Pajsije proveo prve godine monaštva, danas reke vernika dolaze u nadi da će pronaći duhovni mir. Njegova rodna kuća, dečje staze i crkvica na visini postaju novo središte hodočašća i tihe molitve.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Tokom posete manastiru u Suroti, Elena Georgiadou zabeležila je neobjašnjivu svetlost iznad groba jednog od najvoljenijih svetitelja našeg vremena. Njena objava na društvenoj mreži rasplamsala je veru i izazvala snažne emocije među pravoslavnim vernicima.
Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.
Od Jerusalima, preko Svete Gore do Rusije, od izgubljenih ruku do isceljenja – ova svetinja se 25. januara posebno proslavlja, a vernici joj se obraćaju za porođaj, zdravlje deteta i pomoć onda kada ljudska snaga više nije dovoljna.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, sveštenik pri Hramu Svete Trojice u Starom gradu Budvi objašnjava na koji način priprema, blagoslov i vrlinski život supružnika mogu izgraditi istinsku bračnu zajednicu.
