KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU DUHOVNIKA I DUHOVNOG OCA? Protojerej Vladimir Vorobjev poručuje: „Jedan vas ispoveda, drugi vas direktno vodi ka spasenju“

U pravoslavnoj duhovnosti postoji suptilna, ali izuzetno značajna razlika između pojmova „duhovnik“ i „duhovni otac“. Ova razlika nije samo terminološka, već se tiče suštinske dinamike duhovnog rukovođenja i odnosa između sveštenika i vernika.

Protojerej Vladimir Vorobjev istakao je da se duhovnikom najčešće naziva sveštenik kod koga se neko redovno ispoveda. To, međutim, ne znači nužno da je on i duhovni otac tog vernika. Ispovednik je onaj koji sluša ispovest i daje savete, ali duhovni otac je mnogo više od toga – on preuzima na sebe podvig rukovođenja dušom koja mu je poverena, postaje svedok njenog preobraženja i vodi je ka Hristu.

GALI TIBBON / AFP / Profimedia

 

Kao što je telesni otac onaj koji daje fizički život detetu, tako je i duhovni otac onaj kroz koga se rađa novi, duhovni život. Postoji mnogo primera kada neko iz neverja priđe veri pod uticajem određenog sveštenika, krsti se, primi duhovno učenje i ostane pod njegovim rukovođenjem. U tom slučaju, taj sveštenik postaje njegov duhovni otac, jer je njegov dolazak u veru i preobražaj direktno povezan s njegovim pastirskim delovanjem.

Protojerej Vorobjev napominje:

- Duhovni otac je sveštenik ili monah koji je u životu svog duhovnog čeda iz nekog razloga zauzeo posebno mesto, zbog čega se njegov život kardinalno izmenio. Očigledno je da je Gospod preko njega darovao tom duhovnom čedu posebnu blagodat.“

Duhovni otac se ne bira olako – to je proces koji iziskuje mnogo molitve, truda i unutrašnje spremnosti da se prihvati takav odnos.

Wikimedia/Srbui133

 

- Imati takvog oca, koji te voli, moli se neprekidno za tebe, strada zajedno s tobom, preživljava tvoja iskušenja i uzima na sebe brigu o tebi, veliki je Božiji dar - kaže protojerej Vorobjev.

Važno je razumeti da čovek ne postaje duhovno čedo formalno. Da bi neko bio duhovno čedo, potrebno je da poseduje duboko poverenje, ljubav prema pastiru u Hristovo ime i spremnost na poslušanje. Poslušanje nije ropstvo, već sredstvo duhovnog uzrastanja kroz samoodricanje i savladavanje sopstvenih strasti. Protojerej Vorobjev naglašava:

- Svog duhovnog oca možete neposlušati samo u jednom slučaju – ukoliko on počne da govori nešto što protivureči vašoj savesti, jer je savest Božiji glas u duši čoveka.

Još jedna važna razlika između duhovnika i duhovnog oca ogleda se u mogućnosti duhovnog preobražaja. Dok je duhovnik pre svega službenik koji prima ispovesti i daje duhovne savete, duhovni otac je onaj preko koga se projavljuje Božija volja. Protojerej Vorobjev ističe da su najviši oblik duhovnog očinstva dostigli starci – podvižnici koji su svojim podvigom stekli poseban dar spoznaje Božije volje. Međutim, Božija volja može se projavljivati i kroz običnog duhovnog oca, ukoliko se on i njegovo duhovno čedo iskreno mole za to.

shutterstock.com

 

U pravoslavnoj tradiciji duhovnik je mogao biti samo iskusni sveštenik koji je za to dobijao posebno rukopoloženje episkopa, dok u nekim pravoslavnim zemljama taj običaj nije zaživeo zbog istorijskih okolnosti. Ipak, suština duhovnog rukovođenja ostaje nepromenjena – prava ispovest i istinsko duhovno očinstvo moraju biti zasnovani na poverenju, ljubavi u Hristu i poslušnosti.

Svaki pravoslavni vernik treba da se moli za dar pravog duhovnog oca, jer je to, kako protojerej Vladimir Vorobjev kaže:

- Duhovni otac vas najdirektnije i najpouzdanije vodi ka spasenju.

Duhovni otac nije samo sveštenik koji sluša ispovest, već onaj koji nosi duhovno čedo u srcu, molitveno ga prati i vodi kroz iskušenja, oslanjajući se na božansku milost i ljubav prema Hristu.

- U metodama traganja za duhovnikom takođe nema strogog crkvenog propisa. Duh diše gde hoće - zaključuje otac Vladimir.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara