Kako jedan Svetogorski starac kaže: "Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!”
Značaj ispovesti u pravoslavlju temelji se na dubokom duhovnom procesu koji nadmašuje samo formalnu obavezu ili ritual. U hrišćanstvu, samim tim i u pravoslavlju, ispovest je označena kao pokajanje, kroz koju se vernik oslobađa grehova učinjenih nakon krštenja. Ovaj sakrament je mnogo više od običnog psihološkog rasterećenja – to je duhovna radnja u kojoj sveštenik, kroz snagu Duha Svetoga, otpušta grehe onih koji se iskreno kaju.
Međutim, ispovest nije samo čin ispunjavanja obaveze pred Bogom, već dublji proces unutrašnje promene. Kako jedan Svetogorski starac kaže: "Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!” Pokajanje je ključni element ispovesti, jer se ne svodi samo na izgovaranje grehova, već na stvarnu promenu srca, na tugu zbog udaljenosti od Boga i na želju da se ponovo sjedini sa Hristom. Pokajanje je proces koji zahteva duboku introspekciju i istinsku promenu u našem karakteru, vrednostima i ponašanju.
Wikipedia
Vladika Pahomije Bruskov
Bez istinskog pokajanja, koje uključuje ljubav prema vrlinama, dobrim delima i moralnom obnavljanju, ispovest ne može doneti duhovno pomirenje sa Bogom. Samo kroz iskreno kajanje, praćeno željom za duhovnim zdravljem, ostvaruje se pravi smisao i snaga ovog svetog sakramenta.
– Veoma je teško videti, kada čovek, dolazeći na ispovest, počinje da osuđuje druge, a sebe opravdava i predstavlja u lepom svetlu. U takvom slučaju je teško objasniti mu, da je uzrok patnje i nesloge u njegovom sopstvenom srcu - počinje on i nastavlja:
- Često ljudi pristupaju ispovesti formalno. Tajinstvo pokajanja se shvata kao neka "propusnica“ k pričešću. Ogroman problem za mnoge savremene hrišćane predstavlja duševna lenjost. Čovek se kao kaje, postaje svestan svojih nepravednih postupaka, teži k ispravljanju. Ali kada mu sveštenik predlaže da učini neke konkretne korake, ispravi nešto u svom životu, onda nailazi na potpunu nezainteresovanost ljudi da rade na sebi, da nešto ozbiljnije izmene kod sebe.
Schutterstock
Ispovest, Ilustracija
Kaže da još jedna teškoća s kojom se susreću ljudi, po meri ocrkovljenja, je navikavanje na ispovest.
- Kada čovek počne redovno da posećuje bogosluženja, da učestvuje u Tajinstvima, veoma mu je teško da sačuva taj unutrašnji plamen, živi osećaj pokajanja. Za to je potreban stalni rad, treba biti stalno koncentrisan na svoje postupke, misli. Veliku korist donosi čitanje svetootačke literature. Uopšte, treba reći, da je bez čitanja nemoguć razvoj hrišćanina, da su nemoguće pozitivne promene u njegovom duhovnom životu.
Veliku žalost, objašnjava, izaziva i licemerje, neiskrenost onog ko se ispoveda.
- Ne treba se na ispovesti prisećati padova u dalekoj mladosti, za koje je već više puta prinešeno pokajanje. Jer su za svaki uzrast i stanje, karakteristični određeni gresi. Kajati se treba u tome, u čemu čovek greši u sadašnjosti. U naše vreme, mnogi ljudi nemaju s kim da podele svoje probleme, da jednostavno porazgovaraju. I zato se ispovest često preobraća u razgovor o životu. To je, takođe, nepravilno.
Za Svetog Teofana, put ka istinskoj veri započinje pokajanjem. Pokajanje nije samo trenutni trenutak kajanja, već proces stalnog povratka k Bogu i preobražaja života. U tom procesu, vernik izgovara: „Sagreših, ali neću više. Hećy više da grešim, nego ću da živim po zapovestima“. Ove reči označavaju odlukost i posvećenost da se živi u skladu sa Božjim zapovestima, a to je osnovna snaga koja vodi kroz duhovni život.
Nakon suđenja jezik mu je odsečen (da ne bi mogao više da iznosi svoju „jeres“), kao i desna ruka (da ne bi više mogao da piše). Nakon toga proteran je u najzabačeniji deo carstva i osuđen da poslednje dane provede bez hrane i pića.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
Arhijerejski namesnik novopazarski objašnjava kada se na slavu posti, šta se obavezno priprema, kada se osveštava vodica i podseća na reči patrijarha Pavla o slav¬skoj trpezi.
Osećaj bezgrešnosti smatra se produktom gordosti, što je veliki Božji greh, a kako Crkva na to gleda najbolje je ilustrovao otac Rafailo Boljević kroz jedan postupak upokojenog Vladike Nikolaja.
Vitovnički duhovnik objasnio je zašto krštenje i krsna slava nisu dovoljni ako se ne menjamo iznutra i ne trudimo se da živimo u skladu sa hrišćanskim učenjem.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
U Crkvi Ružici služeno je praznično bdenje, dok su u Kapeli Svete Petke sveštenici čitali molitve pred moštima svetiteljke i blagosiljali okupljene vernike. Potom je u kapeli služena i sveta tajna jeleosvećenja.
U okviru pokloničkog putovanja, posetili smo manastir u podnožju Prokletija, poklonili se moštima Svetog kralja Stefana Dečanskog i upoznali se sa duhovnim i kulturnim nasleđem jedne od najznačajnijih srpskih zadužbina.
Na praznik Svetog apostola Tome, Teodora i Luka kreću u neobičnu avanturu koja će ih naučiti da iza tuđeg ćutanja ponekad stoji priča koju ne smemo da prekinemo pre nego što je saslušamo.
U ovu svetinju na Kosovu i Metohiji svakodnevno stižu poklonici iz svih krajeva, a gostoljubivi domaćini poručuju da im ništa nam ne trebate, samo Srbi posećuju svetinje u što većem broju.
Dok jedni žito pripremaju od mlevene pšenice, drugi ostavljaju cela zrna. Sveštenici objašnjavaju da li Crkva propisuje kako slavsko žito treba da izgleda.
Njihova žitija svedoče o stradanju i nepokolebljivoj vernosti Hristu, a Crkva ih molitveno proslavlja kao primer postojanosti u veri čak i pred najtežim mukama.
U besedi za ponedeljak 22. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički, podsećajući na iskustvo cara Davida, objašnjava kakvo se blaženstvo rađa kada čovek prizna svoje grehe i zadobije Božju milost.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News
