Kako jedan Svetogorski starac kaže: "Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!”
Značaj ispovesti u pravoslavlju temelji se na dubokom duhovnom procesu koji nadmašuje samo formalnu obavezu ili ritual. U hrišćanstvu, samim tim i u pravoslavlju, ispovest je označena kao pokajanje, kroz koju se vernik oslobađa grehova učinjenih nakon krštenja. Ovaj sakrament je mnogo više od običnog psihološkog rasterećenja – to je duhovna radnja u kojoj sveštenik, kroz snagu Duha Svetoga, otpušta grehe onih koji se iskreno kaju.
Međutim, ispovest nije samo čin ispunjavanja obaveze pred Bogom, već dublji proces unutrašnje promene. Kako jedan Svetogorski starac kaže: "Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!” Pokajanje je ključni element ispovesti, jer se ne svodi samo na izgovaranje grehova, već na stvarnu promenu srca, na tugu zbog udaljenosti od Boga i na želju da se ponovo sjedini sa Hristom. Pokajanje je proces koji zahteva duboku introspekciju i istinsku promenu u našem karakteru, vrednostima i ponašanju.
Wikipedia
Vladika Pahomije Bruskov
Bez istinskog pokajanja, koje uključuje ljubav prema vrlinama, dobrim delima i moralnom obnavljanju, ispovest ne može doneti duhovno pomirenje sa Bogom. Samo kroz iskreno kajanje, praćeno željom za duhovnim zdravljem, ostvaruje se pravi smisao i snaga ovog svetog sakramenta.
– Veoma je teško videti, kada čovek, dolazeći na ispovest, počinje da osuđuje druge, a sebe opravdava i predstavlja u lepom svetlu. U takvom slučaju je teško objasniti mu, da je uzrok patnje i nesloge u njegovom sopstvenom srcu - počinje on i nastavlja:
- Često ljudi pristupaju ispovesti formalno. Tajinstvo pokajanja se shvata kao neka "propusnica“ k pričešću. Ogroman problem za mnoge savremene hrišćane predstavlja duševna lenjost. Čovek se kao kaje, postaje svestan svojih nepravednih postupaka, teži k ispravljanju. Ali kada mu sveštenik predlaže da učini neke konkretne korake, ispravi nešto u svom životu, onda nailazi na potpunu nezainteresovanost ljudi da rade na sebi, da nešto ozbiljnije izmene kod sebe.
Schutterstock
Ispovest, Ilustracija
Kaže da još jedna teškoća s kojom se susreću ljudi, po meri ocrkovljenja, je navikavanje na ispovest.
- Kada čovek počne redovno da posećuje bogosluženja, da učestvuje u Tajinstvima, veoma mu je teško da sačuva taj unutrašnji plamen, živi osećaj pokajanja. Za to je potreban stalni rad, treba biti stalno koncentrisan na svoje postupke, misli. Veliku korist donosi čitanje svetootačke literature. Uopšte, treba reći, da je bez čitanja nemoguć razvoj hrišćanina, da su nemoguće pozitivne promene u njegovom duhovnom životu.
Veliku žalost, objašnjava, izaziva i licemerje, neiskrenost onog ko se ispoveda.
- Ne treba se na ispovesti prisećati padova u dalekoj mladosti, za koje je već više puta prinešeno pokajanje. Jer su za svaki uzrast i stanje, karakteristični određeni gresi. Kajati se treba u tome, u čemu čovek greši u sadašnjosti. U naše vreme, mnogi ljudi nemaju s kim da podele svoje probleme, da jednostavno porazgovaraju. I zato se ispovest često preobraća u razgovor o životu. To je, takođe, nepravilno.
Za Svetog Teofana, put ka istinskoj veri započinje pokajanjem. Pokajanje nije samo trenutni trenutak kajanja, već proces stalnog povratka k Bogu i preobražaja života. U tom procesu, vernik izgovara: „Sagreših, ali neću više. Hećy više da grešim, nego ću da živim po zapovestima“. Ove reči označavaju odlukost i posvećenost da se živi u skladu sa Božjim zapovestima, a to je osnovna snaga koja vodi kroz duhovni život.
Nakon suđenja jezik mu je odsečen (da ne bi mogao više da iznosi svoju „jeres“), kao i desna ruka (da ne bi više mogao da piše). Nakon toga proteran je u najzabačeniji deo carstva i osuđen da poslednje dane provede bez hrane i pića.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Od Marije Magdalene do gotovo zaboravljenih imena – otkrivamo ko su bile žene koje su ponele miro, šta su zatekle na mestu Hristovog pogrebenja i zbog čega se njihova uloga i danas tumači na različite načine.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Oni pred kojima se mi, mirjani, ispovedamo, sabrali su se u hramu Svetog Simeona Mirotočivog, gde su učestvovali u liturgiji i Svetoj tajni ispovesti i pokajanja, uz molitveno prisustvo patrijarha Porfirija.
Ne bi trebalo mališanima čitati akatiste, tim više, prisiljavati ih, nego pročitajte dve – tri kratke molitve iz molitvoslova pred sveto pričešće, i isto toliko blagodarnih molitava posle svetog pričešća posle dolaska kući iz crkve, objasnio je otac Mihail.
Jerej Igor Gurčenkov stradao je u saobraćajnoj nesreći, a vest o njegovoj smrti izazvala je šok i duboku tugu među vernicima parohije Svetog arhangela Mihaila u Getingenu.
Iako sveštenička služba pripada muškarcima, žene u praksi nose veliki deo života parohije – od pojanja i čitanja bogoslužbenih tekstova do brige o bogosluženju i rada sa vernicima.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za Nedelju 2. sedmice po Vaskrsu vodi kroz susrete koji ne ostavljaju prostor za ravnodušnost, već rađaju reč koja ostaje zauvek ista.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Artemona po starom i Svetog mučenika Vasilija Amasijskog po novom kalendaru. Katolici obeležavaju Nedelju Dobrog pastira, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Upozorenje velikog srpskog duhovnika 20. veka razotkriva uzrok koji mnogi izbegavaju da priznaju i pokazuje zašto se izlaz ne traži oko nas, već u ličnoj promeni.
Odlazak bugarskog arhijereja iz hrama Svetog Đorđa u Carigradu, nakon odluke o učešću predstavnika drugih crkava u službi, razotkrio je napetosti koje su se već danima gomilale iza svečanog poretka vaskršnje službe.
