Žuti oreol i tri slava koji često vidimo u hrišćanskoj ikonografiji i oko glave Isusa Hrista nosi duboko simboličko značenje.
Oreol ili ninb označava svetlost koja okružuje božanske ili prosvećene ličnosti, označavajući njihovu svetost i bliskost sa Bogom. U kontekstu Isusa Hrista, žuti oreol simbolizuje božansku svetlost, koja svedoči o njegovoj svetosti i o tome da je on „svetlost svetu”, kako nas uči Evanđelje.
Osim što oreol predstavlja svetlost, unutar njega se često nalaze specifična slova, kao što su „O”, „O” i „N”. Ova tri slova imaju izuzetno značajno teološko značenje. Naime, "O” – omikron, "O” – omega i "N” – ni, zajedno čine frazu "ONAJ KOJI JESTE”.
Ove reči odnose se na ime koje je Bog otkrio Mojsiju u Drugoj Mojsijevoj knjizi (3, 14), kada je Mojsije pitao Boga za njegovo ime. Bog je odgovorio: "Ja sam onaj koji Jesam”, čime je otkrio svoju večnu, nepromenljivu prirodu.
Schutterstock
Žuti oreol označava svetlost
- To je ime Božje koje je Bog kazao Mojsiju na planini Horiv - objasnio je jednom prilikom otac Dejan na sajtu Svetosavlje.
Kroz ovu simboliku, žuti oreol i slova "OON” podsećaju na to da je Isus Hristos istovremeno i Bog i Čovek, i da nosi ime Božje – "Onaj koji jeste”, večno biće koje je došlo da donese svetlost, istinu i spasenje svetu. Isusova svetlost nije samo metafora; to je stvarna, duhovna svetlost koja osvetljava put vernicima i vodi ih ka večnom životu.
Schutterstock
Tri slova u oreolu na ikona Isusa Hristosa označava
Svetlost u oreolu Gospoda Isusa Hrista nije samo ukras na slikama, već duboko teološko značenje, koje nas podseća na to da je On Božiji Sin, nosilac večne svetlosti koja osvetljava svet. On je „Svetlost svetu”, kako nas Evanđelje svedoči, pozivajući nas da hodimo u toj svetlosti i živimo po njegovim učenjima.
Najpre se podvizavao u blizini svoga sela, no da bi izbegao bespokojstva od ljudi, udaljio se u pustinju, na obale Crvenog mora, gde je "kao zatvorenik" proveo dvadeset godina ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu, razmišljanje i sozercanje.
Ako je moguće gladnoga da nahrane, žednoga da napoje i sa svima da budu u dobrim odnosima što do njih stoji, govorio je starac Tadej o porodici koja je Bogu mila.
U utorak sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj u svom dubokom razmišljanju raskrinkava zablude savremenog čoveka koji traži istinu svuda, osim tamo gde mu je ona zaista data – u Bogu.
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U utorak sedme sedmice po Vaskrsu, ruski svetitelj u svom dubokom razmišljanju raskrinkava zablude savremenog čoveka koji traži istinu svuda, osim tamo gde mu je ona zaista data – u Bogu.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
