Žuti oreol i tri slava koji često vidimo u hrišćanskoj ikonografiji i oko glave Isusa Hrista nosi duboko simboličko značenje.
Oreol ili ninb označava svetlost koja okružuje božanske ili prosvećene ličnosti, označavajući njihovu svetost i bliskost sa Bogom. U kontekstu Isusa Hrista, žuti oreol simbolizuje božansku svetlost, koja svedoči o njegovoj svetosti i o tome da je on „svetlost svetu”, kako nas uči Evanđelje.
Osim što oreol predstavlja svetlost, unutar njega se često nalaze specifična slova, kao što su „O”, „O” i „N”. Ova tri slova imaju izuzetno značajno teološko značenje. Naime, "O” – omikron, "O” – omega i "N” – ni, zajedno čine frazu "ONAJ KOJI JESTE”.
Ove reči odnose se na ime koje je Bog otkrio Mojsiju u Drugoj Mojsijevoj knjizi (3, 14), kada je Mojsije pitao Boga za njegovo ime. Bog je odgovorio: "Ja sam onaj koji Jesam”, čime je otkrio svoju večnu, nepromenljivu prirodu.
Schutterstock
Žuti oreol označava svetlost
- To je ime Božje koje je Bog kazao Mojsiju na planini Horiv - objasnio je jednom prilikom otac Dejan na sajtu Svetosavlje.
Kroz ovu simboliku, žuti oreol i slova "OON” podsećaju na to da je Isus Hristos istovremeno i Bog i Čovek, i da nosi ime Božje – "Onaj koji jeste”, večno biće koje je došlo da donese svetlost, istinu i spasenje svetu. Isusova svetlost nije samo metafora; to je stvarna, duhovna svetlost koja osvetljava put vernicima i vodi ih ka večnom životu.
Schutterstock
Tri slova u oreolu na ikona Isusa Hristosa označava
Svetlost u oreolu Gospoda Isusa Hrista nije samo ukras na slikama, već duboko teološko značenje, koje nas podseća na to da je On Božiji Sin, nosilac večne svetlosti koja osvetljava svet. On je „Svetlost svetu”, kako nas Evanđelje svedoči, pozivajući nas da hodimo u toj svetlosti i živimo po njegovim učenjima.
Najpre se podvizavao u blizini svoga sela, no da bi izbegao bespokojstva od ljudi, udaljio se u pustinju, na obale Crvenog mora, gde je "kao zatvorenik" proveo dvadeset godina ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu, razmišljanje i sozercanje.
Ako je moguće gladnoga da nahrane, žednoga da napoje i sa svima da budu u dobrim odnosima što do njih stoji, govorio je starac Tadej o porodici koja je Bogu mila.
Objava Sanije Ameti na Instagramu pokrenula je višegodišnji sudski postupak i duboku društvenu raspravu: švajcarsko pravosuđe ocenilo je da je povređena sloboda veroispovesti.
Na velikom međunarodnom forumu, đakon Vasilije Bursać predstavio višedecenijska iskustva agencije Dobročinstvo, istakavši značaj svetih putovanja, učenja i očuvanja tradicije u izazovima modernog društva.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Između doslovnog čitanja Jevanđelja i crkvenog predanja otvara se pitanje koje izaziva rasprave među vernicima – sveštenik Matijas Froze daje odgovor koji menja ugao posmatranja.
Dan sećanja kada je trogodišnja Marija dovedena pred lice Gospodnje Crkva čuva kao jedan od ključnih trenutaka duhovne istorije – praznik koji vernike poziva na Liturgiju, pričešće i unutrašnje sabiranje.
Objava Sanije Ameti na Instagramu pokrenula je višegodišnji sudski postupak i duboku društvenu raspravu: švajcarsko pravosuđe ocenilo je da je povređena sloboda veroispovesti.
Tokom Svete tajne jeleosvećenja vernici su čuli snažne reči sveštenika Dragana Stanišića o zdravlju, o snazi koja se ne meri lekovima i o duši bez koje čovek ne može da opstane.
Episkop istočnoamerički uzneo je snažnu molitvu za zaštitu nerođene dece, a prisutni, od članova Kongresa do vernika, priznaju da su njegove reči ostavile snažan trag.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Otkrijte kako u manastirskoj kuhinji, kroz zajednički trud bratstva i hodočasnika, nastaje posno jelo koje se priprema unapred, bez žurbe, i čuva ukus Hilandara i smisao posta.
U besedi za petak sedmice mitara i fariseja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako razlikovati površno znanje koje obmanjuje od istinske mudrosti koja osvetljava srce i oblikuje duh.
Pravoslavna tradicija uči da nema "malih" i "velikih" grehova , već da svaki greh koji opterećuje savest treba izneti, bez obzira na stid, strah ili bojazan od osude.
