Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Svetog Atanasija Velikog, najprogonjenijeg sveca u istoriji hrišćanstva.
Rođen je u Aleksandriji 296. godine, i od samog detinjstva bio je posvećen veri. Bio je đakon kod arhiepiskopa Aleksandra, i pratio ga je u Nikeju na Prvom vaseljenskom saboru.
Na ovom saboru Atanasije se proslavio svojom učenošću, blagočešćem i revnošću za pravoslavlje. On je vrlo mnogo doprineo da se Arijeva jeres suzbije, a pravoslavlje utvrdi.
On je pisao Simvol Vere, koji je bio na Saboru usvojen.
Posle smrti arhiepiskopa Aleksandra, Atanasije je bio izabran za arhiepiskopa aleksandrijskog.
U zvanju arihiepiskopskom ostao je preko četrdeset godina, premda ne sve to vreme na prestolu.
Bezmalo, ceo život svoj bio je gonjen od jeretika. Od careva najviše su ga gonili: Konstancije, Julijan i Valent; od episkopa Jevsevije Nikomidijski, sa još mnogim drugim; a od jeretika Arije i njegovi sledbenici.
Bio je prinuđen da se krije od progonitelja čak i u bunaru, u grobu, po privatnim kućama, pustinjama. U dva maha morao je da beži u Rim.
"Tek pred smrt proživeo je neko vreme mirno kao pastir dobri usred dobrog stada svoga, koje ga je istinski ljubilo. Malo je svetitelja koji su bili tako bezobzirno klevetani i tako zločinački gonjeni kao sveti Atanasije. No njegova velika duša sve je trpeljivo podnela radi ljubavi Hristove i najzad izašla pobedonosna iz cele te strašne i dugotrajne borbe", piše u žitijama.
Za savet, utehu i moralnu potporu često je odlazio Svetom Antoniju, koga je on poštovao kao svoga duhovnog oca. Čovek koji je formulisao najveću istinu, imao je mnogo i da postrada za tu istinu, dok se nije upokojio 373. godine (v. 2. maj).
Sveti Teofan podseća da je tajna odnosa među osobama Trojice upravo u ovoj tajni Bogojavljenja postala jasna. Bog Otac govori sa neba, Bog Sin je prisutan kroz svoje krštenje, a Bog Duh Sveti silazi na Njega. Ovaj trenutak je takođe potvrda da je spasenje moguće jedino kroz Gospoda Isusa Hrista, uz blagodat Svetog Duha i po volji Boga Oca.
Verige su hrišćani čuvali zbog uspomene na velikog apostola i zbog njihove celebne moći, jer su se mnogi bolesnici izlečili dodirom o njih
Sveti Teofan Zatvornik za 32. četvrtak po Pedesetnici, podseća da je Sveti Jovan svojim svedočenjem dao jasnu potvrdu o Hristovoj božanskoj prirodi i misiji – kao obećanom izbavitelju koji je došao da spasi svet.
Najpre se podvizavao u blizini svoga sela, no da bi izbegao bespokojstva od ljudi, udaljio se u pustinju, na obale Crvenog mora, gde je "kao zatvorenik" proveo dvadeset godina ne družeći se ni s kim osim s Bogom kroz neprestanu molitvu, razmišljanje i sozercanje.
