ŠTA JE POSLUŠANJE I KAD ONO MOŽE POSTATI ŠTETNO: Vladika Aleksandar otkriva u kojim slučajevima ono može biti neugodno Bogu!

Poslušanje u pravoslavlju je važan duhovni sakrament koji označava spremnost da se vernik podvrgne volji svog duhovnika, najčešće monaškom starešini, ili uopšteno crkvenoj vlasti. To nije samo pasivno prihvatanje naredbi, već čin duhovnog rasta i pokoravanja Božijoj volji kroz poslušnost ljudskim autoritetima, koji se smatraju posrednicima između Boga i vernika.

U monaškom životu, poslušanje je ključna vrlina i smatra se temeljem duhovnog napretka. Monah prihvata naredbe svog starešine ili igumana, verujući da one dolaze od Boga. Kroz poslušnost postiže unutrašnji mir i duhovnu pročišćenost. Kroz poslušanje, monah se oslobađa vlastitih strasti i ega, čime se približava Bogu.

Ovaj princip poslušanja nije prisutan samo u monaštvu, već je važan i za svakodnevni život pravoslavnih vernika. Pravoslavni vernici se podstiču da budu poslušni crkvenim učenjima, kanonima i sveštenstvu, jer veruju da ih poslušnost vodi ka spasenju.

Poslušanje se ne doživljava kao gubitak lične slobode, već kao sredstvo za oslobađanje od svojih grešnih težnji i strasti. Kroz poslušnost, vernici stiču unutrašnju slobodu, duhovno rastu i približavaju se Bogu.

Ruski vladika Aleksandar Iljašenko objasnio je šta je poslušanje i u čemu je razlika između pravilnog i nepravilnog poslušanja i kako postaviti granice između poslušanja i gubitka ljudske slobode.

Wikipedia

 

- Pravilno poslušanje je kada čovek shvata šta od njega želi duhovni učitelj. I ne samo da shvata, već i ispunjava, opravdavajući očekivanja koja su uložena u njega. A nepravilnim poslušanjem se naziva sve ono što odstupa od prvog: previše bukvalno shvatanje ili potpuno odsustvo inicijative i zdravog razuma. Naprimer, noću u vreme Vaskršnje službe prilazi majka sa detetom: “On se ispovedio za Vrbicu, da li treba i sad da se ispovedi?” Ali šta zahtevati od deteta koje samo što se probudilo? Kakvi su njegovi gresi da bi ih noću ispovedalo, i to u vreme službe kada je vreme dragoceno, i ni u kom slučaju ne treba zadržavati službu. I majka smatra da postupa po blagoslovu … - kaže on i nastavlja:

- To je primer potpuno nepravilnog shvatanja toga šta je poslušanje. A ako se čoveku kaže da uradi nešto što zaista zahteva napor, onda će se naći million razloga zbog kojih čovek to neće moći da uradi.

Schutterstock

 

Sveti Oci kažu da je poslušanje najkraći put ka smirenju, to jest ka spasenju. Da bi se čovek kretao i napredovao u duhovnom životu, treba da uči. U poslušanju, čovek stavlja sebe na mesto učenika, nezavisno od svog uzrasta i položaja. Smirenje radja poslušanje, a poslušanje radja smirenje.

On odgovara i da li u svemu treba slušati duhovnika.

- Pozvaću se na Suvorova: “Ja vičem desno, a treba levo, ali me ne slušaju”. Svaki duhovnik – čovek, može da pogreši, ima na to pravo, ali o tome se nekako može suditi, ako razumeš svoj manevar. Koliko je samo Suvorov učio svoje vojnike, da bi razumeli manevar? “Teško je u učenju, a lako u boju”, - kako su njegove lekcije bile teške? “Mnogo znoja, malo krvi”, - koliko su se ljudi trudili da bi bili u stanju da shvate svoj manevar i istog trenutka kompenzuju grešku rukovodioca, koji može potpuno pogrešiti? - kaže on i nastavlja: 

- Uopšte se ne gubi ni kontakt, ni uvažavanje, a nije se gubio ni stvaralački odnos prema delu. Ponekad postoji super-stvaralački odnos. Šta god da neko pita, čovek odgovara otac je blagoslovio. “Mene je otac blagoslovio” – i počinje da šuruje sa strašnom silom. To je nedopustivo. Naravno duhovnika treba slušati, ali opet to je prefinjena situacija, koje se Suvorov nije bojao da razmotri: ukoliko on pogreši, treba postupati tako kako zahteva situacija, ne bojati se. ali za to je on sam bio, ponavljam, izuzetno genijalan čovek.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara