Brak između vernika i nevernika, upozoravaju u Crkvi, često donosi ozbiljne konflikte i nerazumevanja koja se ne mogu lako prevazići.
U današnjem vremenu sve češće se dešava da mlade devojke ulaze u brak sa osobama koje ne dele istu veru, smatrajući da ljubav može nadomestiti duhovnu razliku.
Međutim, pravoslavna crkva jasno ističe da zajednica kroz brak nije samo emotivna ili društvena kategorija, već pre svega duhovna obaveza. Sveta tajna venčanja nosi sa sobom odgovornost pred Bogom i Crkvom, a njeno poštovanje zahteva zajedničku veru i opredeljenje.
Brak između vernika i nevernika, upozoravaju u Crkvi, često donosi ozbiljne konflikte i nerazumevanja koja se ne mogu lako prevazići. Pitanja vaspitanja dece, učestvovanja u crkvenim obredima, molitvi i običajima postaju izvori napetosti.
U najtežim slučajevima, razlike u verovanju mogu dovesti do dubljih sukoba, a zajednički život tada prestaje da bude u skladu sa hrišćanskim principima.
Crkva upozorava da nije reč samo o ličnom izboru, već o poštovanju svetih zavetâ.
Brak je zajednica koja traži poštovanje Božijeg zakona i veru u istu Crkvu, jer samo kroz zajedničku veru može se graditi život koji poštuje moralne i duhovne vrednosti hrišćanstva.
Nepoštovanje ove osnove smatra se ozbiljnim skretanjem sa duhovnog puta i može imati trajne posledice po život supružnika i njihove porodice.
Arhimandrit Jovan Krestjankin je o ovoj temi rekao:
- Udaja za nevernika je krst koji ne možete nositi. Zato, dobro razmislite pre nego što učinite nepopravljivo. Osim toga, udaja za nevernika je, draga moja, bogohuljenje. Na venčanju par polaže zavete, i oni moraju biti shvaćeni i ispunjeni. A šta će ova velika sveta tajna značiti za nevernika? Imaćete sukobe od prvog dana vašeg zajedničkog života, tako da je laganje Bogu apsolutno neprihvatljivo, a to je upravo ono što već radite.
Pravoslavna crkva neprestano podseća da brak nije samo društveni ugovor, već sveta tajna – zajednica dvoje ljudi koja ima duboko duhovno značenje. U Vašingtonu, Srpkinja Tatjana Rajić i Amerikanac Kristofer Rou pronašli su zajednički put kroz pravoslavnu veru, spajajući tradiciju i novu porodicu u jedinstvenom venčanju koje je okupilo prijatelje i porodicu, jačajući mostove između dva kontinenta. Roditelji često iz najbolje namere pokušavaju da nametnu svojoj deci pravila, očekivanja i vrednosti, ali nailaze na otpor, nerazumevanje, pa čak i potpuni prekid komunikacije. Kada mladenci stanu pred oltar, krunisanje postaje trenutak u kojem ljubav dobija svetost, a njihov dom — neprolazni blagoslov.
shutterstock.com
Duhovna riznica
14:00 | 30.05.2025
PRE ULASKA U BRAK, TREBALO BI DOBRO OBRATITI PAŽNJU NA PREZIME DRUGE STRANE: Prepodobni Amvrosije Optinski otkrio zašto ne bi trebalo žuriti sa supružništvom
Duhovna riznica
19:43 | 11.06.2025
VENČANJE U SRCU AMERIKE UZ SRPSKE OBIČAJE: Kristofer je zbog Tatjane zavoleo pravoslavlje, a na svadbi su im bili i američki kongresmeni
Duhovna riznica
12:05 | 25.09.2025
ŠTA KAD NIJEDAN SAVET DO DETETA NE DOPIRE: Arhimandrit Jovan kaže da ovo topi i najtvrđa dečja srca!
Duhovna riznica
05:00 | 18.10.2025
MALO KO ZNA PRAVU SIMBOLIKU KRUNA NA VENČANJU: Venčići na glavama otkrivaju svetu tajnu braka - evo šta zapravo znače
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Onoga trenutka kada sin zasnuje svoju porodicu, oženi se i započne samostalan život u drugom domu, dužan je da odmah počne da slavi svoju krsnu slavu.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U nekim srpskim domovima se 9. decembra slavi Sveti Alimpije Stolpnik, ali stariji etnografski zapisi i hibridni nazivi poput „Sveti Đorđe Alimpije“ otkrivaju fascinantan spoj istorije, narodnog pamćenja i crkvenih običaja.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Onoga trenutka kada sin zasnuje svoju porodicu, oženi se i započne samostalan život u drugom domu, dužan je da odmah počne da slavi svoju krsnu slavu.
U pravoslavlju se bol sagledava kroz perspektivu slobode, ljubavi i posledica naših dela, ali i kao mogućnost preobražaja, put ka očišćenju i povratku istinskom životu.
Crkva naglašava da se vaspitanje ne svodi samo na savete, zabrane i pravila – ono je mnogo više način života koji roditelji svakodnevno pokazuju sopstvenim primerom.
U besedi za 27. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako različiti darovi i zvanja povezuju vernike u savršenu harmoniju i svetost.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Pouka velikog asketa pokazuje da vera ne sme da bude oružje, već svetlo koje delima preobražava i spaja ljude različitih uverenja.
Svetejši u Al-Magtasu prima dar koji će zlatnim slovima ostati upisan u istoriji SPC, istovremeno jačajući međureligijski dijalog i očuvanje svetih hrišćanskih tragova.
Iguman Arsenije kroz poređenje sa svetiteljem iz Amerike upozorava da se duhovno stanje ne skriva - ono se oseti i onda kada mnogi misle da ga niko ne primećuje.
