U besedi o glasu Gospodnjem na vodama, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva duboku istinu o svetu koji čuje Boga i o čoveku koji je zaboravio da sluša.
Voda u Svetom pismu nikada nije samo voda. Ona je pokret, život, tajna poslušnosti i sila koja zna da se zaustavi pred Božjom rečju. Glas Gospodnji, koji nad njom odjekuje još od stvaranja sveta, ne govori samo talasima i rekama, već i svakome od nas — da se smirimo, da čujemo, da poslušamo.
U besedi za 20. četvrtak po Duhovima, vladika Nikolaj podseća da su i more, i vetar, i oganj, i zemlja poslušni glasu Tvorca, dok je čovek, obdareni razumom, jedini koji se često ogluši o taj glas. Ova beseda zato je poziv da se zastidimo pred poslušnošću prirode i da u sebi probudimo onu istu tišinu u kojoj može da se čuje – glas Gospodnji na vodama.
Glas je Gospodnji na vodama. (Ps. 28, 3)
Na Jordanu čuo se glas Gospodnji, kada je sveti Jovan krstio Spasitelja.
Na moru Galilejskom, kada bi bura i vetrovi, čuo se glas Hristov, i bura se utišala, i vetrovi prestali.
Glas Gospodnji čuo se na svadbi u Kani Galilejskoj, i voda se pretvorila u vino.
Na Crvenom moru bi glas Gospodnji, i more se rastupi i otvori put narodu Božjem.
U pustinji bi glas Gospodnji, i voda poteče iz suva kamena.
Šta znači to: glas je Gospodnji na vodama?
Znači: stihija vodena je delo Božje i kroz nju Bog čini čudesa kad hoće i kako hoće.
Ne manje su i ostale stihije delo Božje – oganj, vazduh i zemlja. I nad njima je Bog gospodar; i kroz njih Bog čini čudesa kad hoće i kako hoće.
U ognjenom vidu javio se Bog Duh Sveti o Pedesetnici. U peći Vavilonskoj plamen izgubi svoju silu po reči Gospodnjoj i ne naškodi blaženim otrocima. Oganj s neba pade i zapali žrtvu Gedeonovu (Sud. 6). Ilija svede oganj s neba. Kupina goraše i ne sagorevaše (II Mojs. 3). Oganj s neba pade i zapali žrtvu Bogu (I Car. 18). Ognjeni stub hođaše pred Izrailjcima. Sve to po reči Gospodnjoj.
Zemlja se otvori i proguta nepravednog Koreja, Datana i Avirona (IV Mojs. 16).
Zemlja se otvori i sakri Jelisavetu sa mladencem Jovanom od mača Irodova.
Zemlja se zatrese kada Gospod izdahnu na Krstu, i grobovi se otvoriše.
Na vazduhu se vaznese Gospod na nebo.
O kad bi ljudi bili tako poslušni glasu Gospodnjem kao što su mu poslušne nerazumne stihije prirodne!
No, pod vodama razumeju se vaistinu i ljudi poslušni glasu Gospodnjem: apostoli i svetitelji.
Kao voda razliše se oni po svemu svetu s propoveđu Hrista Boga.
Kao voda napojiše žedni svet sa izvora večnoga života.
I obnovi se svet, i procveta.
Kao na običnim vodama, tako se i na njima javiše bezbrojna čudesa Božja – jer behu pokorni volji Božjoj, poslušni glasu Božjem, kao voda, isto kao voda.
O Gospode Isuse Hriste, pomozi nam biti poslušnim glasu Tvome.
Pomozi nam zastideti se od mrtvih stihija, koje Tebe bolje slušaju nego mi.
Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Kako Hristos prozire skrivene misli i dela, i zašto oni koji zlo čine često gaje mržnju prema svedocima greha – ohrabrujuća reč za svakog vernika suočenog s odbacivanjem sveta.
U svojoj besedi za 16. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da svetlost Gospodnja osvetljava srca hrabrih i razotkriva iluzije grešničkog uma.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog i Žičkog za 17. sredu po Duhovima vodi nas kroz vaskrsenje duše i otkriva kako Hristova snaga menja naš pogled na smrt.
U besedi za 19. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički vodi nas kroz Carstvo nebesko, susrete sa svetiteljima i mir u duši – otkrivajući kako običan čovek može dodirnuti darove koje svet ne može dati.
U besedi za 20. ponedeljak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako iskrenost i vera najmlađih otvaraju puteve veličanstvu Hrista koje čak i mudri ne mogu dosegnuti.
Beseda za 20. sredu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva kako bezumlje u srcu pokreće zla dela i zašto pokajanje ostaje jedini put ka spasenju.
Sestre su mislile da je Sara nepoželjna, a onda im je mudra monahinja pokazala lekciju o ljubavi i poštovanju koju nikada neće zaboraviti.
Slava se prenosi s kolena na koleno, sa oca na sina, kao simbol porodičnog jedinstva i trajanja.
U besedi o glasu Gospodnjem na vodama, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički razotkriva duboku istinu o svetu koji čuje Boga i o čoveku koji je zaboravio da sluša.
Dok mnogi govore o duhovnoj krizi na Zapadu, sve više ljudi upravo tamo pronalazi duboku, živu veru u Pravoslavlju. Dva nedavna talasa masovnih krštenja u Čileu i Holandiji svedoče o tome da istina nalazi put do srca, bez obzira na granice, kulturu ili jezik.
Duhovni život u pravoslavlju nije put ka samopotvrđivanju, već proces osvešćivanja sopstvenih granica i slabosti.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Starinski specijalitet bez mesa osvojiće vas na prvi zalogaj, a možete ga jesti i u danima belog mrsа.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 20. četvrtak po Duhovima govori o unutrašnjoj borbi, demonima koji opsedaju pravednike i neuništivoj moći krsta koja pobedonosno sija kroz tamu.
U besedi za 20. utorak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički pokazuje kako vera daruje ljudima vlast nad zlom i otkriva snagu koja nadilazi svaku opasnost.
Kroz primer cara Davida Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje da priznanje greha nije kraj, već početak neprekidnog hoda ka duhovnoj iskrenosti i unutrašnjem miru.
Beseda Svetog Nikolaja Ohridskog I Žičkog za 19. Sredu po duhovima otkriva kako volja usklađena sa Božijom voljom oblikuje život ispunjen dobrotom, pravdom i unutrašnjim mirom, čak i usred svakodnevne žurbe i iskušenja.
Sestre su mislile da je Sara nepoželjna, a onda im je mudra monahinja pokazala lekciju o ljubavi i poštovanju koju nikada neće zaboraviti.
Slava se prenosi s kolena na koleno, sa oca na sina, kao simbol porodičnog jedinstva i trajanja.
Dok mnogi govore o duhovnoj krizi na Zapadu, sve više ljudi upravo tamo pronalazi duboku, živu veru u Pravoslavlju. Dva nedavna talasa masovnih krštenja u Čileu i Holandiji svedoče o tome da istina nalazi put do srca, bez obzira na granice, kulturu ili jezik.
Duhovni život u pravoslavlju nije put ka samopotvrđivanju, već proces osvešćivanja sopstvenih granica i slabosti.
Od Svetog Jovana Zlatoustog do starca Tadeja, sveti oci nas uče da jezik može biti izvor blagoslova ili prokletstva, a psovka otvara vrata duhovnim iskušenjima.
Usamljeni hram kod sela Edelevo u Rusiji, za koji se kaže da do njega stižu samo oni kojima vera pokaže put, zbunjuje naučnike, inspiriše vernike i privlači avanturiste iz celog sveta.
Na ostrvcetu od svega 100 kvadratnih metara, svetinja Svetog Andreja Prvozvanog očarava posetioce bajkovitim prizorom i duhovnim mirom, postajući nezaobilazna destinacija za vernike i turiste.
Na liturgiji i svepravoslavnom molebanu, vernici iz cele zemlje i Balkana sabrali su se da mole za mir, zaštitu napaćenog naroda i blagoslov svojih porodica, stvarajući prizor koji očarava i duhovno i vizuelno.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički u svojoj besedi za 20. četvrtak po Duhovima govori o unutrašnjoj borbi, demonima koji opsedaju pravednike i neuništivoj moći krsta koja pobedonosno sija kroz tamu.
U različitim krajevima srpskih zemalja recept dobija posebne oblike i ukrase, ali srž ostaje ista – svaka pletenica i krst od testa simbolizuju zajedništvo i blagoslov doma.
To nije samo običaj, već trenutak molitve, zajedništva porodice i duhovne povezanosti sa svetiteljima koji nadahnjuju vernike kroz vekove.
