Okupljeni u Nebeskom gradu dižu glas protiv planirane intervencije grčke policije u Manastiru Esfigmen. Pod sloganom "Pravoslavlje ili smrt" izražavaju neslaganje s najavljenom prisilnom evakuacijom bratije ove svetinje i narušavanja mira na Atosu.
Vesti koje poslednjih dana stižu sa Svete gore potresaju verne duše širom sveta. Najave o mogućem prinudnom iseljenju bratije Manastira Esfigmen od strane grčke policije izazvale su duboku zabrinutost i osećaj nelagode među pravoslavnim hrišćanima.
Uranopolis, gradić na Halkidikiju, postao je mesto okupljanja brojnih pristalica stare bratije manastira Esfigmen. Vernici iz raznih krajeva Grčke stigli su kako bi izrazili svoje protivljenje bilo kakvoj policijskoj intervenciji na Svetoj Gori. Pod sloganom "Pravoslavlje ili smrt" iskazali su jasno neslaganje s najavljenom evakuacijom monaha iz manastira i njihovog predstavništva u Karišima.
Nova rasprava o policijskoj akciji na svetom Atosu pokrenuta je kada su u medije dospeli dokumenti upućeni Svetoj zajednici i svim manastirima, u kojem se traži podrška monaške zajednice za smeštaj velikog broja policajaca. Ovi policajci bi bili pozvani da pomognu u sprovođenju sudskih izvršitelja u zahtevu za deložaciju, kako je navedeno u dokumentu. Odluka o uklanjanju revnosnih monaha iz Manastira Esfigmen donesena je još 2002. godine, a nova bratija manastira formirana je 2005. godine. Ipak, do sada nije bilo intervencije policijskih snaga u manastirskom prostoru.
Za mnoge vernike, Sveta gora predstavlja ne samo fizičko, već i duhovno utočište. Pomisao na prisustvo policije u ovom svetom mestu izaziva duboko ogorčenje i tugu. Manastir Esfigmen, sa svojom bogatom istorijom i predanim monaškim životom, simbolizuje otpor i postojanost vere. Vernici se pitaju šta će biti s duhovnim nasledstvom i mirom svetog Atosa ukoliko dođe do prinudnog iseljenja.
Okupljeni u Uranopolisu, vernici su u molitvi tražili mir i pravdu, nadajući se da će njihova reč dopreti do nadležnih i sprečiti ovu intervenciju. Sa suzama u očima i molitvama na usnama, poručuju da vera i pravoslavlje moraju ostati netaknuti, a monaštvo zaštićeno od svetovnih uticaja.
Ove teške i uznemirujuće vesti podsećaju nas na krhkost mira i potrebe za stalnim duhovnim budnim stanjem. Sveta gora, kao svetionik pravoslavne vere, mora ostati mesto gde se čuva i neguje duhovnost, daleko od bilo kakvih prinudnih mera koje narušavaju njen sveti mir. Vernici širom sveta nadaju se da će razum i vera nadvladati i da će Manastir Esfigmen ostati čuvar drevnih pravoslavnih vrednosti.
U besedi za 31. petak po Duhovima Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća kako predanost, molitva i veličanje Boga mogu učiniti svaki trenutak života svetim i ispunjenim Božjom milošću. Pravoslavni vernici danas slave Svetog prvomučenika i arhiđakona Stefana po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti mučenik Polijevkt. Katolici ne slave veći praznik, kao ni muslimani i Jevreji. Presveta Bogorodica sa svetim Jovanom Bogoslovom gledala je kako su ga ubijali i sve vreme se molila Bogu za Stefana. U pouci sveca krije se oštra i neprijatno snažna opomena: vera nije privatni zaklon, već obaveza koja se prepoznaje upravo onda kada je najteže stati i reći - ovo me se tiče. Reči poglavara Srpske pravoslavne crkve o praštanju, mržnji, narodu i Božiću pretvorile su svečanu akademiju u Banjaluci u trenutak ozbiljnog preispitivanja i retko viđene sabranosti. Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu. Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena. Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju. Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje. Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
youtube/printscreen/ΕΛΛΗΝΙΚΗ ΕΛΕΥΘΕΡΗ ΤΗΛΕΟΡΑΣΗ 3.32K subscribers
youtube/printscreen/ΕΛΛΗΝΙΚΗ ΕΛΕΥΘΕΡΗ ΤΗΛΕΟΡΑΣΗ 3.32K subscribers
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Duhovna riznica
07:30
KAKO ŽIVOT MOŽE POSTATI PESMA: Vladika Nikolaj otkriva kako molitva jedne žene može promeniti svet oko nas
Praznici i sveci
06:00
VERSKI KALENDAR ZA PETAK 9. JANUAR
Praznici i sveci
01:00
DANAS JE SLAVA I CRVENO SLOVO! Trećeg dana Božića obeležavamo Svetog Stefana - prvog hrišćanina koji je stradao za Gospoda!
Duhovna riznica
00:01
U OVAKVIM SITUACIJAMA NIKO NE SME DA KAŽE “TO ME NE ZANIMA”: Sveti Teodor otkriva kada ćutanje nikada nije bezopasno
Aktuelno iz SPC
21:44 | 08.01.2026
"NE DAJ DA TE ZLO POBEDI": Na proslavi Dana Republike Srpske patrijarh Porfirije poslao jasnu poruku našim susedima
Posni recepti
13:59 | 03.01.2026
OVAKO SE PRAVI BOŽIĆNA POGAČA NA SVETOJ GORI: Recept starca Gavrila, glavnog svetogorskog kuvara
Mrsni recepti
12:19 | 04.11.2025
NAJBRŽI SITNI KOLAČI KOJI MAME POGLEDE I POHVALE: Poslastica savršenog ukusa za slavsku trpezu
Mrsni recepti
11:26 | 18.10.2025
ZABORAVLJENI SEOSKI SPECIJALITET S JUGA: Starinski recept koji vekovima okuplja porodice oko stola
Mrsni recepti
12:43 | 01.11.2025
KOLAČI KOJI PRVI NESTANU SA SLAVSKOG STOLA: Starinski recept za breskvice donosi miris detinjstva, toplinu doma i radost zajedništva
Mrsni recepti
12:09 | 19.10.2025
TAJNA STARINSKOG KOLAČA KOJI SE TOPI U USTIMA I NIKADA NE IZLAZI IZ MODE: Tradicionalni recept iz vremena kada su ih bake rukom pisale
Nakon što je dan "D" na Atosu prošao mirno, organizacija "Pravoslavlje ili smrt" oglasila se saopštenjem u kojem zahvaljuje svima koji su se prethodnih dana molili i poručuje da je put spasenja u pobožnosti, bratoljublju, umnožavanju dobra i umanjivanju zla.
Ovaj višedecenijski konflikt, odraz tenzije između svetovne vlasti i monaške zajednice koja nepokolebljivo brani tradicionalne vrednosti i pravoslavnu veru, doseže kulminaciju približavanjem datuma prinudnog iseljenja 1. avgusta.
Dok se nad Atonskim poluostrvom nadvija senka nasilne intervencije, bratija manastira Esfigmen priprema se za moguće sukobe s grčkom policijom, a duhovna i politička kriza prete da preoblikuju istorijski pejzaž ovog svetog mesta.
Bratija ovog manastirskog kompleksa odlučna je da odbrani ovu svetinju od prinudnog iseljenja, poručujući da su spremni na sve u slučaju pooštravanja situacije i eventualne eskalacije sukoba.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Na uzvišenju kod Novog Pazara nalazi se drevni hram čiji slojeviti zidovi, jedinstvena osnova i živopis pamte odricanje vladara, rađanje monaštva i kontinuitet vere duži od jednog milenijuma.
Iza drvenih zidova Lazarice kod Prolom banje kriju se čudni simboli i predanja koja i danas intrigiraju verni narod, ali i sve putnike namernike.
Podignuta na temeljima vizantijske bazilike, sa sačuvanim ugovorom o gradnji iz 1281. i grobovima potomaka loze Nemanjića, ova svetinja kod Brodareva svedoči o veri, razaranju i tihom opstanku uprkos pljačkama, ruševinama i zaboravu.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Sabrani verni narod donosili su ikone i sveće, i strpljivo čekali trenutak kada će se oglasiti „Mir Božji, Hristos se rodi!“
Dirljiva priča o Roniju Lokvudu, beskućniku koji je postao član jedne porodice i o decenijama ljubavi, podrške i nesebične posvećenosti koja je zauvek oblikovala njihove živote.
Smirenje se u pravoslavlju smatra vrhunskom vrlinom ne zato što potiskuje druge vrline, već zato što ih u sebi sabira i osmišljava.
Crkva naglašava da Bog ne sudi po kalendaru, već po životu koji je čovek vodio, po veri, pokajanju i odnosu prema bližnjima.
