U manastiru posvećenom Prepodobnoj mati Paraskevi, liturgiju je služio episkop Nikon, nekadašnji sabrat ove svetinje, a praznična radost nastavljena je u duhu zajedništva i blagodarnosti.
Slava manastira Svete Petke u Zagrebu, jednog od najznačajnijih duhovnih središta Srpske pravoslavne crkve u Hrvatskoj, svečano je proslavljena svetom arhijerejskom Liturgijom koju je služio episkop jenopolski Nikon, vikar patrijarha srpskog. Na Liturgiji su pojali protojerej Zoran Radić i đakon Petar Kozakijević, a molitveno su prisustvovale monahinja iz više srpskih manastira: Rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu, Rođenja Presvete Bogorodice kod Novog Mesta i manastira Svetog apostola Luke i Svetog Petra Cetinjskog kod Celja.
U svojoj nadahnutoj besedi, episkop Nikon je najpre čestitao manastirsku slavu i imendan nastojateljici, mati Paraskevi, kao i svima koji Svetu Petku slave kao svoju krsnu slavu. On je podsetio da je praznik Svete Petke praznik nebeske i zemaljske radosti:
— Danas se raduje ne samo Crkva na zemlji, već i Crkva na nebesima. Sastali smo se u hramu Svete Petke i radujemo se, kako mi, tako i čitavo nebo zajedno sa nama. Jer, kao što kaže car David u psalmima: „Divan je Bog u svetima svojima!“
Govoreći o životu i podvigu Prepodobne mati Paraskeve, vladika je istakao njenu mladalačku čistotu i potpunu posvećenost Hristu kao primer svima koji traže put spasenja:
— Sveta Petka je kao devojčica čula reči Jevanđelja: „Ko hoće za mnom da ide, neka se odrekne sebe, uzme krst svoj i za mnom ide“ — i odmah je krenula za Hristom. Takvu odluku može doneti samo duša koja je čista.
Vladika Nikon podsetio je da su mošti Svete Petke vekovima bile izvor utehe i isceljenja za sve koji joj sa verom pristupaju, naglasivši da njena blagodat i danas deluje u Crkvi Hristovoj. Upozorio je da je čistota srca dostupna svakom čoveku koji se iskreno pokaje i preda volji Božjoj:
— Nemojmo misliti da nismo kadri da budemo čisti. Bogu je sve moguće, samo je potrebna volja, odlučnost i molitva. Prizvani smo da ponovo budemo kao deca — čista srca i pogleda.
Nakon blagosiljanja slavskih darova, svečano sabranje nastavljeno je u prostorijama Duhovnog centra Srpske pravoslavne crkve u Zagrebu, gde je trudom mati Paraskeve i vrednih parohijana pripremljen slavski ručak u duhu ljubavi, blagodarnosti i zajedništva. Atmosferu praznične radosti upotpunio je prigodan kulturno-umetnički program koji je izvela pevačko-folklorna sekcija Srpske pravoslavne opšte gimnazije "Kantakuzina Katarina Branković".
Posebnu duhovnu radost ovogodišnjoj proslavi donela je činjenica da je vladika Nikon nekada bio sabrat ovog manastira, u kojem je, kako je sam svedočio, u tišini i molitvi proveo značajan deo svog monaškog života. Njegov povratak među sabraću i verni narod bio je snažan znak da blagoslov Svete Petke i dalje objedinjuje sve koji u njeno ime uznose molitve.
Tako je praznik Svete Petke u srpskom manastiru u Zagrebu postao više od slave — bio je svedočanstvo žive vere, duhovnog jedinstva i neprolazne snage svetosti koja i danas osvetljava put svima koji sa smirenjem traže lice Božje.
Od vizantijskog stila do lokalnih motiva, ikonografski prikazi Prepodobne mati Paraskeve čuvaju priču o njenom asketskom životu, zagovorništvu i vezi sa narodom kroz vekove.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Kult Svete Petke duboko je ukorenjen u srpskoj tradiciji, a brojna mesta širom Srbije posvećena su upravo njoj.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Kada su jevrejske starešine saznale za vaskrsenje Hristovo, počeli su da potplaćuje vojnike da pronose lažnu vest da Hristos nije vaskrsao, ali Longin na to nije želeo da pristine.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
U manastiru posvećenom Prepodobnoj mati Paraskevi, liturgiju je služio episkop Nikon, nekadašnji sabrat ove svetinje, a praznična radost nastavljena je u duhu zajedništva i blagodarnosti.
Vera nije prazno očekivanje da će se sve rešiti samo od sebe, već poverenje da Bog zna bolje od nas šta nam je potrebno.
Četrdesti dan mora biti na 40. dan, jer, ukolko duša ode u pakao, na nama je velika obaveza da je do drugog Hristovog dolaska isčupamo iz ada, objasnio je otac Stefan.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Velika je sila reči upućenih ovoj prepodobnoj svetiteljki, čiji zagovor donosi utehu, snagu i mir duši, a vekovima je stub vere i nade u srcima srpskog naroda.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Zbog hrišćanskog i podvižničkog života zadobila je dar čudotvorenja.
U porti Crkve Svetog Dimitrija sada stoji bronzana skulptura mitropolita Amfilohija — visoka 2,3 metra, sa krstom i episkopskom patericom u rukama. Delo vajara Zorana Ivanovića.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ova svetiteljka, koju Srbi naročito poštuju, smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih, ali i čuvarkom doma i porodice.
Uz svetlost sveća i miris tamjana, verni narod se okuplja da prinese darove, osvešta slavske kolače i pokloni se moštima najpoštovanije svetiteljke u srpskom narodu.
Slojevi piletine, jaja i šargarepe premazani majonezom čine ovu tortu savršenim predjelom za krsnu slavu, uz kreativni dekor po želji domaćice.
U besedi o pravednicima čije telo postaje svedočanstvo neba, Sveti Nikolaj Ohridski I Žički otkriva tajnu Božje sile - da ni pepeo ne može sakriti ono što je Gospod odabrao da vaskrsne.
Ajet 42:15 sura Eš-Šura nas uči kako istrajati u veri, poštovati različitosti i ostati smiren čak i pod pritiskom okoline.
