Objašnjava da je na tom putu potrebno da imamo snage da sebe pogledamo u oči i nama samima priznamo sopstvene slabosti.
Ilarion Lupulović, episkop novobrdski, dao je savet kojim bi trebalo da se vodimo, onda kada smo nesigurni u odluci - kojim putem treba da krenemo, a pažnja nam je usmerena na svet - dok ipak treba da bude usmerena u drugom pravcu.
- Vratite se sebi, da biste u sebi ugledali Boga, idite ka bližnjem, opet da biste u bližnjem ugledali Boga - i na toj relaciji živite. Treba da živimo na toj relaciji između našeg srca, u kome susrećemo Boga, i naših bližnjih, u kojima vidimo Boga.
Ističe da smisao života možemo salgedati vodeći se hrišćanskim postulatima.
- Ako vreme provodimo u tom hodu, ako prinosimo svoje vreme radi tog hoda, treba da znamo da naš život ima smisla - da hodimo ka Carstvu Nebeskom, ka carstvu večnoga smisla koje nam dolazi u susret.
Objašnjava da je na tom putu potrebno da imamo snage da sebe pogledamo u oči i nama samima priznamo sopstvene slabosti.
- Treba makar da uvidimo, da budemo spremni da uvidimo svoju grešnost - to što nas odvaja od drugog čoveka i da uz pomoć Božiju tu razdaljinu smanjujemo. Sa Bogom sve ima smisla. Sa Hristom Gospodom, koji je veći smisao i koji je postao jedan od nas, koji je zaista konkretno došao i dodirnuo naš logos iznutra.
Ko je episkop Ilarion?
YT/Monte Royal Pictures
Nekadašnji glumac Rastko Lupulović, koji se zamonašio i uzeo ime Ilarion, izabran je za vikara patrijarha srpskog sa titulom - Episkom novobrdski. Hirotonija izabranog Episkopa novobrdskog obavljena je u hramu Svetog Save na Vračaru, 2022. godine, na svetoj arhijerejskoj liturgiji koju je služio patrijarh Porfirije sa arhijerejima i sveštenstvom.
Bivši glumac sve je iznenadio svojom odlukom kada se, u jeku popularnosti, 1996. godine zamonašio, da bi 2013. bio postavljen za igumana u manastiru Draganac, nedaleko od Gnjilana u Kosovskom Pomoravlju.
Rastko je rođen 1974. godine u Beogradu, a publika ga pamti po ulogama u filmovima "Biće bolje" i "Paket aranžman" i seriji "Otvorena vrata".
Na početku karijere važio je za jednog od najboljih srpskih glumaca, pa je za svoja ostvarenja, još kao mladi glumac odlikovan jednom od najprestižnijih nagrada "Sterijinog pozorja", a dobitnik je i nagrade "Zoran Radmilović". Završio je Fakultet dramskih umetnosti i bio jedan od najboljih glumaca svoje generacije. Međutim, odluku da se zamonaši smatra najvažnijom u životu.
- Nikada nisam zažalio niti sam se pokajao što sam postao monah. Naprotiv, često mi se događa da Bogu blagodarim što mi je pomogao da se opredelim za ovaj put jer, naravno, sve je zasnovano na čovekovoj slobodnoj odluci. Bez slobodne odluke svakoga od nas nema ni prave slobode. Ljubav i sloboda je ono nešto za čim sam ja krenuo - rekao je Lupulović u jednoj emisiji.
BONUS VIDEO: NOVA BESEDA OCA RAFAILA: Kako da se pripremimo za Sudnji dan
Otac Ljuba na početku naglašava kako je ovo pitanja našeg narodnog pada i na koja je teško dati odgovor objašnjavajući da se radi o jednom apsurdu hrišćanskog morala koji se traži gde ga prosto nema, a njegov odgovor vam prenosimo u celosti.
Jedan od četvorice, koji su neumorno radili na obnovi "duhovne banje - Tumane" je i monah Teofil, on je za portal religija.rs opisao kako je tekao njegov put spoznaje vere, a potom i odlazak u manastir.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
