Zašto se pobožni ljudi muče u životu i imaju tešku smrt, a lošima sve ide od ruke, objasnio je vladika Nikolaj.
U životu se često suočavamo s nepravdom, pitajući se kako to da oni loši često uspevaju bolje od dobrih i poštenih ljudi.
Vladika Nikolaj Velimirović duboko je istraživao ovu temu - zašto nepravednici napreduju, dokle im sreća traje uprkos njihovim nezasluženim uspesima. Za sve one koji veruju da zlo pobeđuje i da loši prolaze bolje od dobrih, imao je jasnu i snažnu poruku, pažljivo obrazloženu, koja pogađa pravo u srž ovog večnog pitanja, a njegovu besedu vam prenosimo u celosti:
"I šta im biva na kraju, njima i porodu njihovom? Jesi li se to pitao?
Neka se ne spotiču misli tvoje kad vidiš da se neko hvališe snagom, a zaboravlja Darodavca snage. Seti se kako je oholi i hvalisavi Golijat poginuo od praćke jednog dečka, Davida.
Neka se ne zbunjuje srce tvoje kad vidiš da se neko bogati nepravednim putem. Ješće i neće se nasititi; otimaće i neće mu biti dosta. Seti se bogatih Sodomljana, kako su u jednom času zasuti ognjem i pepelom sa svim bogatstvom svojim.
Ti si hrišćanin, a hrišćanin posmatra događaje na dugoj liniji, u celini, a ne delimično. Napredak nepravednika hrišćanin ne ceni kao neki svršen događaj, nego čeka da vidi šta će dalje doći. On zna da nepravednik ne napreduje ni svojom snagom ni svojom pameću, nego samo zato što mu Bog popušta da napreduje, e da bi se kad-tad setio Boga.
Jer je neiskazano milostiv Bog naš, i dopušta nepravednicima ono što oni žele, e da bi se kad-tad dosetili da je to od Boga i zastideli se nepravde svoje, i popravili. Bogu su mili pokajnici: vrlo su Mu mili oni koji se skrušeno kaju za nepravedna dela svoja.
Nije Stvoritelj kao tvar, da uvek odmah kazni čim neko krene krivim putem. On čeka da se zalutali sam vrati na pravi put. On gleda i ćuti. Čeka i ne docni. Čudan je u mudrosti, prečudan u milosti Svojoj. Zbog toga vidoviti Psalmist ushićeno govori Gospodu: "Sudovi su tvoji bezdna velika. Ko će ispitati svu bezdnu Božijeg promisla?"
Nerazumni se ljute što Bog ne upravlja svetom po njihovom razumu, a razumni se pašte neprestano da uđu u Božiji razum. Teško je ponekad i najrazumnijem razumeti zašto jednom čoveku biva ovako, a drugom onako: zašto mlad i željan života umire, dok star i željan smrti živi: zašto se pobožan muči, a bezbožan blaguje.
I najsvetije duše ponekad su se zbunjivale pred zagonetkom događaja.
U sveštenom predanju zapisan je zanimljiv slučaj. Umro neki grešan bogataš, čiji su gresi bili javni za svakoga, i njegov pogreb bio je svečan, sa episkopom i mnogim sveštenicima. Uskoro zatim napadne hijena na jednog isposnika u pustinji i rastrgne ga.
Monah neki, koji je gledao i onaj svečani sprovod grešnika i krvave ostatke pravednika, u zabuni svojoj zaplače se i uzvikne: "Gospode, kako je ovo i zašto? Kako da onaj grešnik ima i blag život i blagu smrt, a ovaj pravednik gorak život i gorku smrt?" Na to mu se javi angel Božiji, pa objasni: "Onaj zli bogataš imao je u životu samo jedno dobro delo, a ovaj isposnik imao je samo jedan teži greh."
Svečanim i počasnim sprovodom Svevišnji je hteo isplatiti zlom bogatašu ono jedno dobro delo, te da nema ništa više očekivati u onome svetu; a groznom smrću isposnika hteo je ovome izgladiti i onaj jedini greh, da bi mu dao punu nagradu na nebesima.
Zbog toga ti razmišljaj o sudovima Božijim i položi svu nadu u Stvoritelja svoga.
"Nemoj se žestiti gledajući nevaljale; nemoj zavideti onima koji čine bezakonje", tako piše pravedni car David, koga je dugo i mnogo mučilo ono što i tebe muči, dok mu Gospod nije otkrio kroz razum da razume.
Isti on izgovara i ovo utešno iskustvo svoje: "Bejah mlad i ostareh, i ne videh pravednika ostavljena niti dece njegove da prose hleb".
Čitaj često Psaltir, pa ćeš i razumeti i utešiti se. Mir ti i blagoslov od Gospoda.", piše "Stil".
BONUS VIDEO: OVO JE ČUDOTVORNA IKONA MANASTIRA TUMANE: Pred Bogorodicom Kurskom se dešavaju čuda
Igumanija manastira Svetog Đorđa u Brnjaku se osvrnula na skorašnji susret sa svojom prijateljicom, neuropsihijatrom, ali i zanimljivu konstataciju, koju joj je tada predočila doktorka.
Kada se desi da niti povezanosti oslabe i jedna po jedna krenu da pucaju, štetu nije nemoguće popraviti, a savet sveštenika Aleksandara Praščevića može pomoći kao prvi korak u obnovi zajednice - braka.
Arhimandrit Vasilije Kostić podseća da nam Bog nikada ne daje krst, koji nismo u stanju da ponesemo.
Hodočasnici se za put pripremaju postom i molitvom, uvek odlaze s blagoslovom srpskog patrijarha, a najbolji period da se poseti Jerusalim je na Preobraženje Hristovo
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Iako su zajedno slavili jubilej Nikejskog sabora i istakli jedinstvo, odsustvo drugih pravoslavnih poglavara i izbor liturgijskog jezika izazvali su debatu u crkvenim krugovima.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Ostavio je knjigu proročanstava o Carstvu gospodnjem.
Svečanom akademijom u Domu kulture, uz besede mitropolita Atanasija i umetnički program, u Prijepolju je obeleženo 850 godina od rođenja prvog srpskog arhiepiskopa.
Jednostavan i brz recept za kolač koji u dom donosi miris domaće kuhinje i radost zajedništva u posne dane.
Skromne namirnice, otmen ukus – manastirski zapis iz 1855. godine vraća na trpezu zalogaj koji je nekada krasilo srpsko dvorsko posluženje.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Otkrijte kako su naši preci pravili majonez bez aditiva i pojačivača ukusa, prema receptu monaha iz Manastira Krušedol.
Patrijarh Porfirije je načalstvovao 27. jula 2025. godine svetom liturgijom u crkvi Svetog arhangela Gavrila u Beogradu.
"Ja sam vrata; ako ko uđe kroz mene spašće se, i ući će i izaći će, i pašu će naći".
Do poslednjeg daha on spasava one koji pokažu i najmanje volje da se spasu.
"Opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta malu ljubav ima".
Reči starca Josifa Isihaste bez ulepšavanja otkrivaju zašto se blagodat ne daje onima koji odustaju na prvoj prepreci i kako se prava snaga vere proverava upravo u danima teskobe i unutrašnjih lomova.
Iako su zajedno slavili jubilej Nikejskog sabora i istakli jedinstvo, odsustvo drugih pravoslavnih poglavara i izbor liturgijskog jezika izazvali su debatu u crkvenim krugovima.
Zašto je Božićni post mnogo više od uzdržanja od hrane, kako nas uči sporosti, milosrđu i tihom iščekivanju, i zbog čega Badnji dan predstavlja vrhunac puta ka Rođenju Gospoda Isusa Hrista.
Otac Andrej smatra da uzrok nije samo fizičke prirode, već da se dešava susret čoveka sa nečim mnogo dubljim.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Liturgija se služi da bi se vernici pričestili, tačnije, da bi se s Bogom sjedinili, istakao je otac Goran.
Jednostavan, dekorativan i hranljiv recept koji spaja prirodne ukuse i kreativnost u danima posta.
Rođen kao Johen Bunge, odrastao bez žive vere, danas živi povučeno u italijanskom delu Švajcarske, noseći u sebi put koji je započeo među ratnim zgarištima i rimskim katakombama.
