Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je prelomio slavski kolač domaćina Boška Kućerovića, koji je sa svojom blagočestivom porodicom priredio trpezu ljubavi za goste i verni narod.
Slava manastira Svetog Nikole u Končulu, Prenosa moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog, proslavljena je 22. maja 2025. godine svetom liturgijom koju je služio mitropolit raško-prizrenski Teodosije uz sasluženje protojereja-stavrofora Milomira Vlaškovića, vojnog sveštenika jereja Miloša Kocića, igumana Serapiona iz manastira Tušimlja, paroha drugog nikoljačkog jereja Mirka Jeremića i đakona Bratislava Bogdanovića.
- Srećan i Bogom blagosloven današnji dan, današnji praznik i slava mati igumaniji, svetoj obitelji, domaćinu i svima koji smo se sabrali u ovaj divni hram koji je posvećen Svetom ocu Nikolaju Čudotvorcu. Gospod naš Isus Hristos za sebe kaže da je pastir dobri koji život svoj polaže za ovce svoje. Svi koji su njega sledovali, sveti apostoli i svetitelji oni su se poveli primerom Gospoda našega koji je rekao: „Nisam došao na zemlju da mi služe, nego da služim“. Braćo i sestre, pravilo je u Crkvi da veći služi manjem.
- Naš život se ogleda i osmišljen u našem služenjem Bogu, Crkvi, bližnjima onako kako je Gospod zapovedio da ljubimo Boga i bližnjega. Ljubav se ne može pokazati ako nismo spremni na žrtvu, ako nismo delima svojim posvedočili svoju ljubav prema Bogu i prema bližnjima. Svetitelj koga slavimo, Sveti Nikolaj celim svojim životom je sebe predao Bogu, ali i bližnjima kojima je služio. Najveća njegova osobina pred Bogom, a Bogu je najsličnija, što je Sveti Nikolaj bio milostim prema svima, naročito prema slabima i grešnima. Pomagao je materijalno i duhovno za vreme svog života mnoge je spasio od greha, od bede i smrti.
Kako je rekao - posle svog zemaljskog života i njegove čudotvorne mošti koje su primile Božansku silu i one čudotvore i isceljuju. Prenos moštiju Svetog Nikolaja iz Mire Likijske, tamo gde je on rođen, gde je živeo, gde je službovao i gde je bio sahranjen je važan praznik.
- Ceo taj kraj i okolina bili su opustošeni od Agarjana, od Osmanlija, on je izrazio želju da njegove mošti budu prenete u grad Bari, u Italiju, na Jadransko more. Sveti Nikolaj je zaštitnik onih koji plove i mornara. Tako su prenete njegove mošti na radost svih građana grada Barija, krajem 11. veka i do danas počivaju u tom gradu, čijim se mi moštima mi poklanjamo, jer one i dalje toče miro i čudotvore.Tako je njegova velika ljubav i milost nad svima nama, naročito nad onima koji su u opasnosti brz je pomoćnik, pritiče u pomoć i naš je zaštitnik u ovom zemaljskom životu kojim plovimo kao pučinom ovoga sveta, vitlani burom i vetrovima iskušenja.
Treba da znamo da nikada nismo sami, da ne smemo da posustanemo, da se uplašimo ili da malaksamo duhom, niti da mislimo kako sve zavisi samo od nas. Ako verujemo u Gospoda i Presvetu Bogorodicu, oni su nam najbliži upravo onda kada nam je najteže - pomoći će nam da se izbavimo iz nevolja i spasemo.
- Zato mi slavimo svetitelje, oni su naši drugi anđeli čuvari koji nas vode pred ovaj život i koji nas upućuju kako da živimo i kako da delamo kako bismo i mi zaslužili život večni. Ovaj život je prolazan, koliko god dugo da traje, kakav god da je on je prolazan. Hrišćani veruju u večni život, jer Gospod naš je rekao da njegovo Carstvo nije od ovoga sveta. On je nama pripremio nešto bolje, lepše i nešto što traje u vekove vekova. To je Carstvo nebesko, večni život. Mi ćemo da zadobijemo ovde milošću i dobrotom svojom i delima, naročito kada su u pitanju naši bližnji, da ne budemo sujetni, da ne budemo zlopamtljivi, da ne budemo ljubomorni i zavisni, jer su to odlike samoljubivih, sebičnih, koji su egoisti. Gospod hoće da se mi okrenemo prema drugima, jer ako smo mi okrenuti drugima i Gospod je okrenut prema nama. On će nam pomoći u sve dane našeg života.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
Iz manastira Mileševe u prestoni grad stiže sveta ruka prvog srpskog arhiepiskopa, a ulice Beograda ispuniće se hiljadama vernika, molitvama, ikonama i pesmom – u jednom od najsvečanijih događaja u duhovnom životu naroda.
U iskrenom duhu pravoslavnog jedinstva, patrijarh srpski uputio je srdačne želje poglavaru Ruske Crkve, podsećajući na duboku povezanost dva naroda i nedavnu posetu svetinjama Moskve.
Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđeoskom predanju, dan kada se ona uznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.
Praznik poznat i kao Bogorodična Pasha, otkriva tajnu večnog života kroz mir i nevinost Presvete Bogorodice, čudesno uznesenje Njene duše i snagu vere koja nas vodi ka vaskrsenju.
Jeromonah manastira Iviron srušio se tokom pripreme za večernje bogosluženje; bratija i medicinsko osoblje odmah su reagovali, a vernici širom pravoslavnog sveta mole se za njegovo izlečenje.
Posle svečanog dočeka ikone Svetog sveštenomučenika Jovana Tuzlanskog uslediće Sveta Arhijerejska Liturgija, litija sa moštima svetih i trpeza ljubavi, a obezbeđen je i besplatan prevoz iz Bijeljine i Lopara.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Ovogodišnji domaćin slave bio je Stefan Jovanović iz Livađa, sela nadomak Prištine koji je naglasio da je ovo za njega poseban dan, jer mu je ukazana čast da bude domaćin.
Arhiepiskop Mirlikijski nije samo zaštitnik siromašnih i siročadi, već i svetitelj sa pričom ispunjenom izazovima, žrtvom i pobedama za svoj narod. Protojerej Goran Kovačević otkriva zašto ovog svetitelja poštuju i oni koji ne priznaju svece.
Posle svečanog dočeka ikone Svetog sveštenomučenika Jovana Tuzlanskog uslediće Sveta Arhijerejska Liturgija, litija sa moštima svetih i trpeza ljubavi, a obezbeđen je i besplatan prevoz iz Bijeljine i Lopara.
Iako nije bio prisutan na događaju u Gornjem Zaostru, iguman se našao među „odgovornima“, što crkveni krugovi ocenjuju kao otvoreni pritisak na sveštenstvo i verni narod.
Vladika Kirilo vernicima poručio da je milosrđe najveća škola srca, dok je palestinski sveštenik Isa Kides svedočio o teškom položaju hrišćana na Bliskom Istoku i uputio apel za molitvu za mir.
Dok je Florida zakazala pogubljenje Kertisa Vindoma, čoveka sa intelektualnim teškoćama, upravo porodice žrtava traže milost, a Katolička crkva podseća da smrtna kazna ne donosi pravdu, već produbljuje patnju i krši dostojanstvo ljudskog života.
Sveštenik Goran Nuhanović otkrio je kako obična štićenica staračkog doma, pred odlazak s ovoga sveta, kroz ispovest i pričešće doživela viziju nebeske svetlosti i prizvala prisustvo svetitelja.
Jeromonah manastira Krušedol još u 19. veku zapisao je recept koji pokazuje kako jednostavni sastojci – krompir, luk i pivo – mogu stvoriti neodoljiv spoj tradicije, duhovnosti i ukusa.
Iako nije bio prisutan na događaju u Gornjem Zaostru, iguman se našao među „odgovornima“, što crkveni krugovi ocenjuju kao otvoreni pritisak na sveštenstvo i verni narod.
Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da Hristos nije zasijao tamo gde je lako verovati, već upravo u zemlji senke smrtne, gde ljudi najmanje očekuju spasenje.
