Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je prelomio slavski kolač domaćina Boška Kućerovića, koji je sa svojom blagočestivom porodicom priredio trpezu ljubavi za goste i verni narod.
Slava manastira Svetog Nikole u Končulu, Prenosa moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog, proslavljena je 22. maja 2025. godine svetom liturgijom koju je služio mitropolit raško-prizrenski Teodosije uz sasluženje protojereja-stavrofora Milomira Vlaškovića, vojnog sveštenika jereja Miloša Kocića, igumana Serapiona iz manastira Tušimlja, paroha drugog nikoljačkog jereja Mirka Jeremića i đakona Bratislava Bogdanovića.
- Srećan i Bogom blagosloven današnji dan, današnji praznik i slava mati igumaniji, svetoj obitelji, domaćinu i svima koji smo se sabrali u ovaj divni hram koji je posvećen Svetom ocu Nikolaju Čudotvorcu. Gospod naš Isus Hristos za sebe kaže da je pastir dobri koji život svoj polaže za ovce svoje. Svi koji su njega sledovali, sveti apostoli i svetitelji oni su se poveli primerom Gospoda našega koji je rekao: „Nisam došao na zemlju da mi služe, nego da služim“. Braćo i sestre, pravilo je u Crkvi da veći služi manjem.
- Naš život se ogleda i osmišljen u našem služenjem Bogu, Crkvi, bližnjima onako kako je Gospod zapovedio da ljubimo Boga i bližnjega. Ljubav se ne može pokazati ako nismo spremni na žrtvu, ako nismo delima svojim posvedočili svoju ljubav prema Bogu i prema bližnjima. Svetitelj koga slavimo, Sveti Nikolaj celim svojim životom je sebe predao Bogu, ali i bližnjima kojima je služio. Najveća njegova osobina pred Bogom, a Bogu je najsličnija, što je Sveti Nikolaj bio milostim prema svima, naročito prema slabima i grešnima. Pomagao je materijalno i duhovno za vreme svog života mnoge je spasio od greha, od bede i smrti.
Kako je rekao - posle svog zemaljskog života i njegove čudotvorne mošti koje su primile Božansku silu i one čudotvore i isceljuju. Prenos moštiju Svetog Nikolaja iz Mire Likijske, tamo gde je on rođen, gde je živeo, gde je službovao i gde je bio sahranjen je važan praznik.
- Ceo taj kraj i okolina bili su opustošeni od Agarjana, od Osmanlija, on je izrazio želju da njegove mošti budu prenete u grad Bari, u Italiju, na Jadransko more. Sveti Nikolaj je zaštitnik onih koji plove i mornara. Tako su prenete njegove mošti na radost svih građana grada Barija, krajem 11. veka i do danas počivaju u tom gradu, čijim se mi moštima mi poklanjamo, jer one i dalje toče miro i čudotvore.Tako je njegova velika ljubav i milost nad svima nama, naročito nad onima koji su u opasnosti brz je pomoćnik, pritiče u pomoć i naš je zaštitnik u ovom zemaljskom životu kojim plovimo kao pučinom ovoga sveta, vitlani burom i vetrovima iskušenja.
Treba da znamo da nikada nismo sami, da ne smemo da posustanemo, da se uplašimo ili da malaksamo duhom, niti da mislimo kako sve zavisi samo od nas. Ako verujemo u Gospoda i Presvetu Bogorodicu, oni su nam najbliži upravo onda kada nam je najteže - pomoći će nam da se izbavimo iz nevolja i spasemo.
- Zato mi slavimo svetitelje, oni su naši drugi anđeli čuvari koji nas vode pred ovaj život i koji nas upućuju kako da živimo i kako da delamo kako bismo i mi zaslužili život večni. Ovaj život je prolazan, koliko god dugo da traje, kakav god da je on je prolazan. Hrišćani veruju u večni život, jer Gospod naš je rekao da njegovo Carstvo nije od ovoga sveta. On je nama pripremio nešto bolje, lepše i nešto što traje u vekove vekova. To je Carstvo nebesko, večni život. Mi ćemo da zadobijemo ovde milošću i dobrotom svojom i delima, naročito kada su u pitanju naši bližnji, da ne budemo sujetni, da ne budemo zlopamtljivi, da ne budemo ljubomorni i zavisni, jer su to odlike samoljubivih, sebičnih, koji su egoisti. Gospod hoće da se mi okrenemo prema drugima, jer ako smo mi okrenuti drugima i Gospod je okrenut prema nama. On će nam pomoći u sve dane našeg života.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
Uz molitveno učešće mnogobrojnog blagočestivog naroda Knjaževca i okoline, tokom svete liturgije su sasluživali i drugi.
Iz manastira Mileševe u prestoni grad stiže sveta ruka prvog srpskog arhiepiskopa, a ulice Beograda ispuniće se hiljadama vernika, molitvama, ikonama i pesmom – u jednom od najsvečanijih događaja u duhovnom životu naroda.
U iskrenom duhu pravoslavnog jedinstva, patrijarh srpski uputio je srdačne želje poglavaru Ruske Crkve, podsećajući na duboku povezanost dva naroda i nedavnu posetu svetinjama Moskve.
Budi deo Religija.rs zajednice.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Ja dobro znam da nema boljeg mesta, možda zvuči paradoksalno, od bolnice da bi čovek razumeo koliko smo upućeni jedni na druge, koliko smo potrebni jedni drugima, istakao je patrijarh.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Iz srpske svetinje ukazuju na razliku između prvobitnih navoda o šest srušenih objekata i podataka sa terena o najmanje devet porušenih kuća, uz salu Svete Trojice koja je godinama bila mesto okupljanja meštana.
Sabrat Osovice upokojio se svega nekoliko sati nakon što je služio Svetu božanstvenu liturgiju, a njegov monaški i sveštenički put bio je neraskidivo vezan za ovu svetinju.
U vatrenoj stihiji na Vračaru dugogodišnji upravnik Patrijaršijskog dvora zadobio je opekotine na oko 30 odsto tela i teško oštećenje pluća usled udisanja dima
Vernici će se setiti svojih preminulih, a uz odlazak u hram i na groblje vezani su brojni običaji.
Anastasija je rođena u Rimu, u blagorodnoj porodici, ali je već sa tri godine ostala siroče.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Porodica je odbila da prinese žrtvu lažnim bogovima, zbog čega su svi bili osuđeni na strašne muke.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Isti svetitelj, različiti praznici: Šta Crkva zapravo obeležava na „zimske“ i „letnje“ datume
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
Široj javnosti bio je poznat i kao dugogodišnji duhovnik srpskih pritvorenika u Haškom tribunalu, koje je posećivao, ispovedao i pričešćivao.
Gosti su naglasili da su želeli da rad koji im predstoji započnu posetama Gračanici i Visokim Dečanima, saopštila je Eparhija raško-prizrenska.
Patrijarh se, zajedno sa prisutnima, pomolio za boljitak naroda, kako bi svi bili u milosti Božijoj. Tom prilikom on je pozvao vernike da se pomole za dušu preminulog protojereja-stavrofora Vojislava Bilbije.
Anastasija je rođena u Rimu, u blagorodnoj porodici, ali je već sa tri godine ostala siroče.
Radovi su izvođeni na osnovu tehničke dokumentacije, uz ispitivanje kvaliteta materijala i nosivosti konstruktivnih elemenata, kaže se, između ostalog.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Celivanje pokojnika je duboko ukorenjen hrišćanski, pre svega pravoslavni, običaj koji simbolizuje poslednji pozdrav, izraz ljubavi, opraštanja i vere u večni život i vaskrsenje.
U pravoslavnom učenju porodica ima posebno mesto, a roditeljska odgovornost ne završava se na tome da deci samo obezbede sve što im je potrebno za život.
Sveštenik podseća da Bog nije ograničen stranama sveta i da mu se čovek može moliti bilo gde.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News