Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je prelomio slavski kolač domaćina Boška Kućerovića, koji je sa svojom blagočestivom porodicom priredio trpezu ljubavi za goste i verni narod.
Slava manastira Svetog Nikole u Končulu, Prenosa moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog, proslavljena je 22. maja 2025. godine svetom liturgijom koju je služio mitropolit raško-prizrenski Teodosije uz sasluženje protojereja-stavrofora Milomira Vlaškovića, vojnog sveštenika jereja Miloša Kocića, igumana Serapiona iz manastira Tušimlja, paroha drugog nikoljačkog jereja Mirka Jeremića i đakona Bratislava Bogdanovića.
- Srećan i Bogom blagosloven današnji dan, današnji praznik i slava mati igumaniji, svetoj obitelji, domaćinu i svima koji smo se sabrali u ovaj divni hram koji je posvećen Svetom ocu Nikolaju Čudotvorcu. Gospod naš Isus Hristos za sebe kaže da je pastir dobri koji život svoj polaže za ovce svoje. Svi koji su njega sledovali, sveti apostoli i svetitelji oni su se poveli primerom Gospoda našega koji je rekao: „Nisam došao na zemlju da mi služe, nego da služim“. Braćo i sestre, pravilo je u Crkvi da veći služi manjem.
- Naš život se ogleda i osmišljen u našem služenjem Bogu, Crkvi, bližnjima onako kako je Gospod zapovedio da ljubimo Boga i bližnjega. Ljubav se ne može pokazati ako nismo spremni na žrtvu, ako nismo delima svojim posvedočili svoju ljubav prema Bogu i prema bližnjima. Svetitelj koga slavimo, Sveti Nikolaj celim svojim životom je sebe predao Bogu, ali i bližnjima kojima je služio. Najveća njegova osobina pred Bogom, a Bogu je najsličnija, što je Sveti Nikolaj bio milostim prema svima, naročito prema slabima i grešnima. Pomagao je materijalno i duhovno za vreme svog života mnoge je spasio od greha, od bede i smrti.
Kako je rekao - posle svog zemaljskog života i njegove čudotvorne mošti koje su primile Božansku silu i one čudotvore i isceljuju. Prenos moštiju Svetog Nikolaja iz Mire Likijske, tamo gde je on rođen, gde je živeo, gde je službovao i gde je bio sahranjen je važan praznik.
- Ceo taj kraj i okolina bili su opustošeni od Agarjana, od Osmanlija, on je izrazio želju da njegove mošti budu prenete u grad Bari, u Italiju, na Jadransko more. Sveti Nikolaj je zaštitnik onih koji plove i mornara. Tako su prenete njegove mošti na radost svih građana grada Barija, krajem 11. veka i do danas počivaju u tom gradu, čijim se mi moštima mi poklanjamo, jer one i dalje toče miro i čudotvore.Tako je njegova velika ljubav i milost nad svima nama, naročito nad onima koji su u opasnosti brz je pomoćnik, pritiče u pomoć i naš je zaštitnik u ovom zemaljskom životu kojim plovimo kao pučinom ovoga sveta, vitlani burom i vetrovima iskušenja.
Treba da znamo da nikada nismo sami, da ne smemo da posustanemo, da se uplašimo ili da malaksamo duhom, niti da mislimo kako sve zavisi samo od nas. Ako verujemo u Gospoda i Presvetu Bogorodicu, oni su nam najbliži upravo onda kada nam je najteže - pomoći će nam da se izbavimo iz nevolja i spasemo.
- Zato mi slavimo svetitelje, oni su naši drugi anđeli čuvari koji nas vode pred ovaj život i koji nas upućuju kako da živimo i kako da delamo kako bismo i mi zaslužili život večni. Ovaj život je prolazan, koliko god dugo da traje, kakav god da je on je prolazan. Hrišćani veruju u večni život, jer Gospod naš je rekao da njegovo Carstvo nije od ovoga sveta. On je nama pripremio nešto bolje, lepše i nešto što traje u vekove vekova. To je Carstvo nebesko, večni život. Mi ćemo da zadobijemo ovde milošću i dobrotom svojom i delima, naročito kada su u pitanju naši bližnji, da ne budemo sujetni, da ne budemo zlopamtljivi, da ne budemo ljubomorni i zavisni, jer su to odlike samoljubivih, sebičnih, koji su egoisti. Gospod hoće da se mi okrenemo prema drugima, jer ako smo mi okrenuti drugima i Gospod je okrenut prema nama. On će nam pomoći u sve dane našeg života.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
Iz manastira Mileševe u prestoni grad stiže sveta ruka prvog srpskog arhiepiskopa, a ulice Beograda ispuniće se hiljadama vernika, molitvama, ikonama i pesmom – u jednom od najsvečanijih događaja u duhovnom životu naroda.
U iskrenom duhu pravoslavnog jedinstva, patrijarh srpski uputio je srdačne želje poglavaru Ruske Crkve, podsećajući na duboku povezanost dva naroda i nedavnu posetu svetinjama Moskve.
Pravoslavna vera nas uči da krst koji nosimo nije samo spoljašnje stradanje, već i unutrašnja borba da sačuvamo dobrotu i milosrđe čak i onda kada smo povređeni.
Kako geopolitička napetost raste, starci sa Svete gore upozoravaju da današnji događaji odjekuju proroštvima Svetog Kozme, Svetog Pajsija i Svetog Porfirija, pozivajući vernike na budnost i nadu.
U jeku međunarodnih tenzija i poremećaja u avio-saobraćaju, hiljade vernika i crkvene delegacije iz Evrope i Bliskog istoka dolaze 22. marta 2026. godine da odaju počast blaženopočivšem vođi Gruzijske crkve.
Dva značajna spomena padaju istog dana, pa Tipik nalaže drugačiji raspored kako bi oba bila proslavljena bez skraćivanja i narušavanja bogoslužbenog poretka.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Služeći Svetu arhijerejsku liturgiju u niškom Sabornom hramu, poglavar Srpske pravoslavne crkve besedio je o Svetom Nikolaju kao merilu pravoslavnog života i o veri koja ne ostaje u rečima, već se pretače u odnos prema drugome.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Od tajnog darivanja siromaha i tamničkih godina do morskih oluja i prenosa moštiju u Bari – život ovog svetitelja ispisan je delima koja su nadživela vekove i oblikovala duhovni identitet hišćanskog naroda.
Molitva u Beogradu služena za pokoj duše velikog duhovnog vođe gruzijskog naroda – reči poglavara Srpske Pravoslavne Crkve osvetlile su snagu vere i nasleđe koje nadživljava vreme.
Na liturgiji pređeosvećenih darova u Manastiru Tresije, mitropolit šumadijski govorio o pričešću kao stvarnom susretu sa Bogom, značaju praštanja i postu kao putu ka unutrašnjem preobražaju.
Ketrin Krik je od audicija za filmove došla do punih arena i miliona pregleda, uz egzorcizme obećava isceljenja, dok verski analitičari upozoravaju da iza svega stoji zloupotreba vere i profit.
Dok istraživanja beleže rast broja onih koji se izjašnjavaju kao vernici, otac Vasilije podseća na razliku između spoljašnje discipline i istinskog preobražaja i pobožnosti.
Na univerzitetu u Kjotu napravljen je humanoid Budaroid koji odgovara na pitanja ljudi, učestvuje u obredima i prilagođava svoje odgovore svakom sagovorniku.
