Mitropolit raško-prizrenski Teodosije je prelomio slavski kolač domaćina Boška Kućerovića, koji je sa svojom blagočestivom porodicom priredio trpezu ljubavi za goste i verni narod.
Slava manastira Svetog Nikole u Končulu, Prenosa moštiju Svetog Nikolaja Mirlikijskog, proslavljena je 22. maja 2025. godine svetom liturgijom koju je služio mitropolit raško-prizrenski Teodosije uz sasluženje protojereja-stavrofora Milomira Vlaškovića, vojnog sveštenika jereja Miloša Kocića, igumana Serapiona iz manastira Tušimlja, paroha drugog nikoljačkog jereja Mirka Jeremića i đakona Bratislava Bogdanovića.
- Srećan i Bogom blagosloven današnji dan, današnji praznik i slava mati igumaniji, svetoj obitelji, domaćinu i svima koji smo se sabrali u ovaj divni hram koji je posvećen Svetom ocu Nikolaju Čudotvorcu. Gospod naš Isus Hristos za sebe kaže da je pastir dobri koji život svoj polaže za ovce svoje. Svi koji su njega sledovali, sveti apostoli i svetitelji oni su se poveli primerom Gospoda našega koji je rekao: „Nisam došao na zemlju da mi služe, nego da služim“. Braćo i sestre, pravilo je u Crkvi da veći služi manjem.
- Naš život se ogleda i osmišljen u našem služenjem Bogu, Crkvi, bližnjima onako kako je Gospod zapovedio da ljubimo Boga i bližnjega. Ljubav se ne može pokazati ako nismo spremni na žrtvu, ako nismo delima svojim posvedočili svoju ljubav prema Bogu i prema bližnjima. Svetitelj koga slavimo, Sveti Nikolaj celim svojim životom je sebe predao Bogu, ali i bližnjima kojima je služio. Najveća njegova osobina pred Bogom, a Bogu je najsličnija, što je Sveti Nikolaj bio milostim prema svima, naročito prema slabima i grešnima. Pomagao je materijalno i duhovno za vreme svog života mnoge je spasio od greha, od bede i smrti.
Kako je rekao - posle svog zemaljskog života i njegove čudotvorne mošti koje su primile Božansku silu i one čudotvore i isceljuju. Prenos moštiju Svetog Nikolaja iz Mire Likijske, tamo gde je on rođen, gde je živeo, gde je službovao i gde je bio sahranjen je važan praznik.
- Ceo taj kraj i okolina bili su opustošeni od Agarjana, od Osmanlija, on je izrazio želju da njegove mošti budu prenete u grad Bari, u Italiju, na Jadransko more. Sveti Nikolaj je zaštitnik onih koji plove i mornara. Tako su prenete njegove mošti na radost svih građana grada Barija, krajem 11. veka i do danas počivaju u tom gradu, čijim se mi moštima mi poklanjamo, jer one i dalje toče miro i čudotvore.Tako je njegova velika ljubav i milost nad svima nama, naročito nad onima koji su u opasnosti brz je pomoćnik, pritiče u pomoć i naš je zaštitnik u ovom zemaljskom životu kojim plovimo kao pučinom ovoga sveta, vitlani burom i vetrovima iskušenja.
Treba da znamo da nikada nismo sami, da ne smemo da posustanemo, da se uplašimo ili da malaksamo duhom, niti da mislimo kako sve zavisi samo od nas. Ako verujemo u Gospoda i Presvetu Bogorodicu, oni su nam najbliži upravo onda kada nam je najteže - pomoći će nam da se izbavimo iz nevolja i spasemo.
- Zato mi slavimo svetitelje, oni su naši drugi anđeli čuvari koji nas vode pred ovaj život i koji nas upućuju kako da živimo i kako da delamo kako bismo i mi zaslužili život večni. Ovaj život je prolazan, koliko god dugo da traje, kakav god da je on je prolazan. Hrišćani veruju u večni život, jer Gospod naš je rekao da njegovo Carstvo nije od ovoga sveta. On je nama pripremio nešto bolje, lepše i nešto što traje u vekove vekova. To je Carstvo nebesko, večni život. Mi ćemo da zadobijemo ovde milošću i dobrotom svojom i delima, naročito kada su u pitanju naši bližnji, da ne budemo sujetni, da ne budemo zlopamtljivi, da ne budemo ljubomorni i zavisni, jer su to odlike samoljubivih, sebičnih, koji su egoisti. Gospod hoće da se mi okrenemo prema drugima, jer ako smo mi okrenuti drugima i Gospod je okrenut prema nama. On će nam pomoći u sve dane našeg života.
Srpska pravoslavna crkva 6. maja slavi Đurđevdan – dan mučenika koji nije uzmakao ni pred carem ni pred smrću, već je verom i ljubavlju prema Hristu pobedio tamu ovog sveta i postao večni saputnik vernih kroz molitvu i čudotvornu blagodat.
Iz manastira Mileševe u prestoni grad stiže sveta ruka prvog srpskog arhiepiskopa, a ulice Beograda ispuniće se hiljadama vernika, molitvama, ikonama i pesmom – u jednom od najsvečanijih događaja u duhovnom životu naroda.
U iskrenom duhu pravoslavnog jedinstva, patrijarh srpski uputio je srdačne želje poglavaru Ruske Crkve, podsećajući na duboku povezanost dva naroda i nedavnu posetu svetinjama Moskve.
U dokumentu koji su pripremile SAD i Rusija prvi put se na međunarodnom nivou otvara i pitanje statusa kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve u okviru budućeg mirovnog dogovora.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
Ovogodišnji domaćin slave bio je Stefan Jovanović iz Livađa, sela nadomak Prištine koji je naglasio da je ovo za njega poseban dan, jer mu je ukazana čast da bude domaćin.
Arhiepiskop Mirlikijski nije samo zaštitnik siromašnih i siročadi, već i svetitelj sa pričom ispunjenom izazovima, žrtvom i pobedama za svoj narod. Protojerej Goran Kovačević otkriva zašto ovog svetitelja poštuju i oni koji ne priznaju svece.
Vernici, arhijereji, profesori i đaci okupili su se u crkvi Svetog Save kako bi zajedno proslavili četvrt veka škole koja oblikuje buduće pastire Hristove, uz poruke o veri, životu i službi Dobrog Pastira.
U Sabornom hramu u Podgorici, mitropolit nemački služio je liturgiju i besedio o hrabrosti, dostojanstvu i božanskom dodiru, naglašavajući da vera može preobraziti smrtnost u besmrtnost i doneti isceljenje svima koji veruju.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
U najvećoj medicinskoj ustanovi u zemlji proslavljena je krsna slava, a priča o hramu koji je preživeo rat, zaborav i preobražaj u mrtvačnicu otkriva koliko je ovo mesto važno za bolesnike, lekare i grad.
Kad su mu rekli da je jedina šansa transplantacija srca, brat Goran nije odustao. Iz bolničke sobe krenuo je na put duhovnog isceljenja ka Hilandaru, gde je pronašao snagu za novi život.
Srpska pravoslavna crkva danas obeležava praznik posvećen Svetom apostolu Filipu, dok se u narodu obeležavaju poklade kao duhovna i običajna priprema za četrdeset dana uzdržanja.
