Arhiepiskop Mirlikijski nije samo zaštitnik siromašnih i siročadi, već i svetitelj sa pričom ispunjenom izazovima, žrtvom i pobedama za svoj narod. Protojerej Goran Kovačević otkriva zašto ovog svetitelja poštuju i oni koji ne priznaju svece.
Sveti Nikola, arhiepiskop Mirlikijski, jedan je od najvoljenijih svetitelja u hrišćanstvu i zaštitnik mnogih domova u srpskim zemljama, gde se najčešće proslavlja kao krsna slava. Međutim, uprkos tome što ga mnogi slave, oci Crkve često podsećaju koliko je važno znati kog svetitelja proslavljamo i upoznati bar osnovne detalje iz njegovog žitija.
Protojerej Goran Kovačević osvetljava manje poznate aspekte života Svetog Nikole, koji nam mogu približiti njegovu ličnost i podvig.
- Poznato je da je Sveti Nikola bio darežljiv, samilošan i milosrdan, naročito prema potištenima, siromašnima i siročadima,“ objašnjava otac Goran. „Ova poslednja osobina delimično se objašnjava manje poznatim podatkom da je i sam bio siroče. Naime, u 12. godini života ostao je bez oba roditelja, a brigu o njemu preuzeo je njegov stric, koji je takođe bio episkop.
Značenje njegovog imena takođe je jedan od aspekata koji je manje poznat.
-Ime Nikola potiče iz grčkog jezika, od glagola νικάω (nikao), što znači pobeđujem, i reči λαός (laos), koja znači narod. Dakle, Nikolaos znači pobednik naroda, odnosno onaj koji pobeđuje za narod. Ta pobeda se manifestuje njegovim zastupništvom pred Bogom, molitvama, čudesima i borbom protiv jeresi - ističe otac Goran.
Još jedan manje poznat detalj iz njegovog života jeste da je Sveti Nikola bio utamničen tokom vladavine rimskog cara Dioklecijana, poznatog po gonjenju hrišćana.
- Neki izvori navode da je bio u tamnici čak sedam godina i da je u zatvoru pretrpeo mučenje - dodaje protojerej.
Iako je Sveti Nikola u pravoslavnom svetu veoma cenjen, zanimljivo je da je prihvaćen i u protestantskim zemljama, kao što je Holandija, gde se tradicionalno ne poštuju svetitelji.
- U Holandiji, koja je većinski protestantska, slavi se praznik Sinter Klaas, tokom kojeg Sveti Nikola, obučen kao rimokatolički biskup, dolazi brodom iz Španije i donosi deci poklone - objašnjava otac Goran.
Ovi manje poznati aspekti života Svetog Nikole ne samo da produbljuju naše poštovanje prema njemu, već nas podstiču na promišljanje o njegovom svetom podvigu, samopregoru i neprolaznom nasleđu u veri. Sveti Nikola ostaje živi primer čovekoljublja i pobede za svoj narod kroz veru, molitvu i dela milosrđa.
Top of Form
Od zaštitnika pomoraca i siromašnih do svetitelja čudotvorca čija dela milosrđa nadahnjuju milione vernika širom sveta, Sveti Nikola ostaje uzor nepokolebljive vere, ljubavi i dobrote. Njegov život, prožet blagošću i predanošću Gospodu, zauvek je urezan u pravoslavnu tradiciju. Legenda kaže da je kao beba od samo sedam dana odbijao mleko sredom i petkom, kada se posti Voždovački paroh Gligorije Marković otkrio je da li je greh ako se Sveti Nikola proslavi sa mrsnom trpezom. Svi su žurili da stignu do svojih domova i pripreme posne specijalitete, jer je ovaj dan prilika za okupljanje porodice i obeležavanje slave, koju najveći broj pravoslavaca obeležava. Budi deo Religija.rs zajednice.
Printscreen/Youtube/ГРАД ЗЕЛЕНЕ БОЈЕ
ZAŠTO JE SVETI NIKOLA NAJVOLJENIJI SVETAC MEĐU SRBIMA: Čuda i poruke koja nas vode kroz vekove
ŽIVOT I ČUDA SVETOG NIKOLE, NAJČEŠĆEG SVECA KOD SRBA (1): Vreće zlatnika za očajnog oca
DA LI SVETI NIKOLA MORA DA BUDE POSNA SLAVA: Sveštenik objasnio kako treba da izgleda slavska trpeza 19. decembra
"POSLE KORONE NE SLAVIMO KAO PRE" Neverovatna scena na ulici: Evo kako Beograđani dočekuju Svetog Nikolu (FOTO/VIDEO)
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Đurđic se obeležava kao uspomena na prenos moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije u Lidu Palestinsku.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Poznati kao besrebrenici i čudotvorci, lečili su bolesne ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu nagradu, zbog čega su dobili ime bezmezdni lekari.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Umesto da bogatstvo čuvaju za sebe, odlučili su da ga podele siromašnima, pomažući svima kojima je pomoć bila potrebna.
Od Začeća Svetog Jovana Preteče do Svetog Luke, porodični praznici nižu se tokom celog meseca, a jedan od najpoznatijih datuma ove godine pada u sredu i obeležava se uz post na ulju.
Nakon uspenja Presvete Bogorodice, njen pojas pripao je Svetom apostolu Tomi.
Početak novog godišnjeg bogoslužbenog kruga Crkva dočekuje molitvom za Božji blagoslov, rodnost zemlje, blagorastvorenje vazduha i dobro svih ljudi, čuvajući drevnu tradiciju dugu više vekova.
Kada je imala tri godine, roditelji su je, prema zavetu, odveli u Jerusalimski hram.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Evtiha po starom kalendaru, dok se po novom kalendaru obeležava Čudo Svetog arhangela Mihaila u Kolosima. Katolička crkva obeležava 23. nedelju kroz godinu, dok je u jevrejskom kalendaru 24. elul, a muslimani nemaju veliki islamski praznik.
Đurđic se obeležava kao uspomena na prenos moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije u Lidu Palestinsku.
Pravoslavno učenje podseća da čovek ne bi trebalo da vrednuje život samo kroz ono što poseduje i postiže, već i kroz odnos prema bližnjima, sopstvenim postupcima i Bogu.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Prema hrišćanskom učenju, čovek je pozvan da čuva svoj jezik od zlih reči, osude i proklinjanja, a roditeljska ljubav ne bi trebalo da se pretvori u ponižavanje i osuđivanje deteta.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Otkrijte kako se priprema raskošna torta od beze kora, oraha i čokolade koja je obeležila generacije i svečane trenutke u našim domovima.
U pravoslavnoj tradiciji sveća je povezana sa Hristovim rečima: "Ja sam svetlost svetu; ko ide za mnom neće hoditi po tami, nego će imati svetlost života."
Priprema se bez komplikovanih postupaka, a najvažniji korak dolazi kada se izvadi iz rerne i prelije mirisnom mešavinom peršuna, ulja i belog luka.
Isti svetitelj, različiti praznici: Šta Crkva zapravo obeležava na „zimske“ i „letnje“ datume
Sveća, kolač i žito pripremaju se kao i obično, ističe Đurđević.
Proslava krsne slave je znak pripadnosti pravoslavnoj veri i neprekidna veza između predaka i potomaka, čoveka i Boga.
Ono što je još poraznije jeste što se na slavama sve češće pojavljuju i scene koje sa hrišćanskom verom nemaju nikakve veze – čak ni sa osnovnim moralom.
Đurđic se obeležava kao uspomena na prenos moštiju Svetog Georgija iz Nikomidije u Lidu Palestinsku.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Poznati kao besrebrenici i čudotvorci, lečili su bolesne ne tražeći zauzvrat novac niti bilo kakvu nagradu, zbog čega su dobili ime bezmezdni lekari.
Pojedini među njima postali su episkopi i revnosno brinuli o poverenim hrišćanskim zajednicama, dok su neki za svoju veru podneli mučeničku smrt.
Pravoslavno učenje podseća da čovek ne bi trebalo da vrednuje život samo kroz ono što poseduje i postiže, već i kroz odnos prema bližnjima, sopstvenim postupcima i Bogu.
Greh nije samo ono što je kažnjivo pred zakonom ili što izaziva osudu okoline.
Njihovo stradanje postalo je svedočanstvo vere i za one koji su do tada progonili hrišćane.
Njihovo ime posebno se spominje kada se neko suoči sa bolešću, bolom, strahom ili neizvesnošću.
Kađenje je blagosiljanje i osvećenje prostora, a ne obaveza da se svaki kvadratni metar kuće na isti način kadi, objasnio je sveštenik.
Sveti oci upozoravali su da se čovek ne sme vezivati za rđave pomisli niti im pridavati preveliku pažnju, već da treba da se okrene molitvi i veri.
U pravoslavnom učenju reč ima posebnu težinu, a od čoveka se očekuje da je koristi za dobro, a ne za povređivanje drugih.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
Google News