Arhiepiskop Mirlikijski nije samo zaštitnik siromašnih i siročadi, već i svetitelj sa pričom ispunjenom izazovima, žrtvom i pobedama za svoj narod. Protojerej Goran Kovačević otkriva zašto ovog svetitelja poštuju i oni koji ne priznaju svece.
Sveti Nikola, arhiepiskop Mirlikijski, jedan je od najvoljenijih svetitelja u hrišćanstvu i zaštitnik mnogih domova u srpskim zemljama, gde se najčešće proslavlja kao krsna slava. Međutim, uprkos tome što ga mnogi slave, oci Crkve često podsećaju koliko je važno znati kog svetitelja proslavljamo i upoznati bar osnovne detalje iz njegovog žitija.
Protojerej Goran Kovačević osvetljava manje poznate aspekte života Svetog Nikole, koji nam mogu približiti njegovu ličnost i podvig.
- Poznato je da je Sveti Nikola bio darežljiv, samilošan i milosrdan, naročito prema potištenima, siromašnima i siročadima,“ objašnjava otac Goran. „Ova poslednja osobina delimično se objašnjava manje poznatim podatkom da je i sam bio siroče. Naime, u 12. godini života ostao je bez oba roditelja, a brigu o njemu preuzeo je njegov stric, koji je takođe bio episkop.
Tanjug/Tara Radovanović
Ikona Svetog NIkole
Značenje njegovog imena takođe je jedan od aspekata koji je manje poznat.
-Ime Nikola potiče iz grčkog jezika, od glagola νικάω (nikao), što znači pobeđujem, i reči λαός (laos), koja znači narod. Dakle, Nikolaos znači pobednik naroda, odnosno onaj koji pobeđuje za narod. Ta pobeda se manifestuje njegovim zastupništvom pred Bogom, molitvama, čudesima i borbom protiv jeresi - ističe otac Goran.
Još jedan manje poznat detalj iz njegovog života jeste da je Sveti Nikola bio utamničen tokom vladavine rimskog cara Dioklecijana, poznatog po gonjenju hrišćana.
- Neki izvori navode da je bio u tamnici čak sedam godina i da je u zatvoru pretrpeo mučenje - dodaje protojerej.
Printscreen/Youtube/ГРАД ЗЕЛЕНЕ БОЈЕ
Protojerej Goran Kovačević
Iako je Sveti Nikola u pravoslavnom svetu veoma cenjen, zanimljivo je da je prihvaćen i u protestantskim zemljama, kao što je Holandija, gde se tradicionalno ne poštuju svetitelji.
- U Holandiji, koja je većinski protestantska, slavi se praznik Sinter Klaas, tokom kojeg Sveti Nikola, obučen kao rimokatolički biskup, dolazi brodom iz Španije i donosi deci poklone - objašnjava otac Goran.
Ovi manje poznati aspekti života Svetog Nikole ne samo da produbljuju naše poštovanje prema njemu, već nas podstiču na promišljanje o njegovom svetom podvigu, samopregoru i neprolaznom nasleđu u veri. Sveti Nikola ostaje živi primer čovekoljublja i pobede za svoj narod kroz veru, molitvu i dela milosrđa.
Od zaštitnika pomoraca i siromašnih do svetitelja čudotvorca čija dela milosrđa nadahnjuju milione vernika širom sveta, Sveti Nikola ostaje uzor nepokolebljive vere, ljubavi i dobrote. Njegov život, prožet blagošću i predanošću Gospodu, zauvek je urezan u pravoslavnu tradiciju.
Svi su žurili da stignu do svojih domova i pripreme posne specijalitete, jer je ovaj dan prilika za okupljanje porodice i obeležavanje slave, koju najveći broj pravoslavaca obeležava.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Judu i Svetog Jovana Šangajskog po novom kalendaru, dok se po starom kalendaru obeležava Polaganje rize Presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku u Carigradu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Otona iz Bamberga, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Veliki svetitelj pravoslavlja upozoravao je da ljutnja ne povređuje samo druge ljude, već zarobljava i onoga koji joj se prepusti, a u njegovim rečima nalazi se put ka smirenju i duhovnoj slobodi.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Vekovima ljudi odlaze na posebna mesta tražeći utehu, zdravlje i pomoć, ali Crkva jasno govori šta osvećena voda zaista jeste, zašto joj vernici prilaze sa poštovanjem i gde se nalazi granica između vere i praznoverja.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog apostola Judu i Svetog Jovana Šangajskog po novom kalendaru, dok se po starom kalendaru obeležava Polaganje rize Presvete Bogorodice u crkvu Vlahernsku u Carigradu. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Otona iz Bamberga, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Iako je bio iz porodice bliske Gospodu Isusu Hristu, nije isticao svoje poreklo, već je život posvetio propovedanju Jevanđelja i vernosti Hristu, zbog čega je postao jedan od Njegovih najpoštovanijih učenika.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Leontija po starom i Svete besrebrenike Kozmu i Damjana po novom kalendaru. Katolička crkva obeležava spomendan Svetog Arona, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Na mestu gde se čuva sećanje na Kosovsku bitku služen je pomen knezu Lazaru i kosovskim mučenicima, dok su završetak okupljanja obeležila privođenja posle intervencije Kosovske policije.
I zaista, svaki Srbin danas domaćin, i svaka majka Srpkinja danas na Kosovu je na putu svetoga kneza Lazara i majke Jugovića, istakao je mitropolit Joanikije.
Mozaična ikona Presvete Bogorodice Odigitrije, pred kojom je, prema predanju, poslednje trenutke proveo otac Svetog Save, prvi put je izneta iz riznice Manastira Hilandar i predstavljena javnosti u prestonom gradu Srbije.
U autorskom tekstu koji prenosimo u celosti, protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić, pozivajući se na dokumenta iz 2012. godine, tvrdi da Temeljni ugovor nije odstupio od stava blaženopočivšeg mitropolita crnogorsko-primorskog.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
