Arhiepiskop Mirlikijski nije samo zaštitnik siromašnih i siročadi, već i svetitelj sa pričom ispunjenom izazovima, žrtvom i pobedama za svoj narod. Protojerej Goran Kovačević otkriva zašto ovog svetitelja poštuju i oni koji ne priznaju svece.
Sveti Nikola, arhiepiskop Mirlikijski, jedan je od najvoljenijih svetitelja u hrišćanstvu i zaštitnik mnogih domova u srpskim zemljama, gde se najčešće proslavlja kao krsna slava. Međutim, uprkos tome što ga mnogi slave, oci Crkve često podsećaju koliko je važno znati kog svetitelja proslavljamo i upoznati bar osnovne detalje iz njegovog žitija.
Protojerej Goran Kovačević osvetljava manje poznate aspekte života Svetog Nikole, koji nam mogu približiti njegovu ličnost i podvig.
- Poznato je da je Sveti Nikola bio darežljiv, samilošan i milosrdan, naročito prema potištenima, siromašnima i siročadima,“ objašnjava otac Goran. „Ova poslednja osobina delimično se objašnjava manje poznatim podatkom da je i sam bio siroče. Naime, u 12. godini života ostao je bez oba roditelja, a brigu o njemu preuzeo je njegov stric, koji je takođe bio episkop.
Tanjug/Tara Radovanović
Ikona Svetog NIkole
Značenje njegovog imena takođe je jedan od aspekata koji je manje poznat.
-Ime Nikola potiče iz grčkog jezika, od glagola νικάω (nikao), što znači pobeđujem, i reči λαός (laos), koja znači narod. Dakle, Nikolaos znači pobednik naroda, odnosno onaj koji pobeđuje za narod. Ta pobeda se manifestuje njegovim zastupništvom pred Bogom, molitvama, čudesima i borbom protiv jeresi - ističe otac Goran.
Još jedan manje poznat detalj iz njegovog života jeste da je Sveti Nikola bio utamničen tokom vladavine rimskog cara Dioklecijana, poznatog po gonjenju hrišćana.
- Neki izvori navode da je bio u tamnici čak sedam godina i da je u zatvoru pretrpeo mučenje - dodaje protojerej.
Printscreen/Youtube/ГРАД ЗЕЛЕНЕ БОЈЕ
Protojerej Goran Kovačević
Iako je Sveti Nikola u pravoslavnom svetu veoma cenjen, zanimljivo je da je prihvaćen i u protestantskim zemljama, kao što je Holandija, gde se tradicionalno ne poštuju svetitelji.
- U Holandiji, koja je većinski protestantska, slavi se praznik Sinter Klaas, tokom kojeg Sveti Nikola, obučen kao rimokatolički biskup, dolazi brodom iz Španije i donosi deci poklone - objašnjava otac Goran.
Ovi manje poznati aspekti života Svetog Nikole ne samo da produbljuju naše poštovanje prema njemu, već nas podstiču na promišljanje o njegovom svetom podvigu, samopregoru i neprolaznom nasleđu u veri. Sveti Nikola ostaje živi primer čovekoljublja i pobede za svoj narod kroz veru, molitvu i dela milosrđa.
Od zaštitnika pomoraca i siromašnih do svetitelja čudotvorca čija dela milosrđa nadahnjuju milione vernika širom sveta, Sveti Nikola ostaje uzor nepokolebljive vere, ljubavi i dobrote. Njegov život, prožet blagošću i predanošću Gospodu, zauvek je urezan u pravoslavnu tradiciju.
Svi su žurili da stignu do svojih domova i pripreme posne specijalitete, jer je ovaj dan prilika za okupljanje porodice i obeležavanje slave, koju najveći broj pravoslavaca obeležava.
Mitropolit australijsko-novozelandski upozorava da se borba za ljudsko srce vodi svakodnevno, između pada i obnove, a Crkvu vidi kao mesto duhovne odluke i preobražaja života.
Portal Religija.rs objavljuje faksimil odluke kojom je Hrvatska zaštitila "slavu", "krsnicu" i "krsno ime", uz običaje i simbole vekovima vezane za srpsku pravoslavnu tradiciju.
U nastavku zasedanja Svetog arhijerejskog sabora SPC, prema informacijama iz više izvora, doneta je odluka o razrešenju mitropolita Justina, dok se istovremeno otvaraju pitanja o različitim stavovima unutar crkvenog vrha.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
U snažnoj poruci povodom Nikoljdana, episkop bihaćko-petrovački i rmanjski podseća da voštanica nije samo znak radosti, već tiha veza sa precima, opomena protiv zaborava i poziv na povratak korenima kroz veru koja se dokazuje delima.
Najčešća krsna slava u srpskim zemljama nosi dublju poruku od porodičnog okupljanja: zašto je liturgija središte praznika, kako Crkva gleda na dan upokojenja svetih i gde je granica između običaja i vere.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetu mučenicu Pelagiju Tarsijsku po starom i Svetog apostola Andronika po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Paskala Bajlonskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Zašto Spasovdan i Trojice svake godine „šetaju“ kroz kalendar, dok su Božić i Bogojavljenje zauvek vezani za isti datum? Odgovor leži u pravilima Crkve i računanju datuma Vaskrsa.
Rukopisi, ikone i predmeti iz Hilandara, ali i potpuno nova postavka u srcu prestonice, donose drugačiji pogled na jednu od najvažnijih ličnosti srpske istorije - Svetog Savu.
Ova svetinja postala je novo veliko hodočasničko središte Hercegovine, gde se prepliću istorija, vera i narodna predanja o pronalasku moštiju majke Ostroškog Čudotvorca.
Kod Trebinja se nalazi Tvrdoš, jedna od najstarijih pravoslavnih svetinja na Balkanu, mesto koje su obnavljali mitropolit Amfilohije i vladika Atanasije, vraćajući mu nekadašnji značaj.
U pravoslavnoj tradiciji hleb je svetinja koja se poštuje kao plod rada i blagoslova. Iz tog odnosa nastali su starinski recepti poput uštipaka od bajatog hleba koji vraćaju miris doma i podsećaju na vreme bez bacanja hrane.
Jevanđeljska priča o sleporođenom koga je Hristos iscelio zauzima posebno mesto u pravoslavlju jer, osim čuda progledanja, nosi snažnu poruku o veri, patnji, nadi i duhovnoj svetlosti koja menja čovekov život.
U besedi za 5. sedmicu po Vaskrsu Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako se čovek od Boga ne odvaja naglo, već postepeno, kroz neprimetne zamene koje slabe unutrašnju vernost i vode u duhovnu prevaru.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
