ZAŠTO JE SVETI NIKOLA NAJVOLJENIJI SVETAC MEĐU SRBIMA: Čuda i poruke koja nas vode kroz vekove

Jedan od najpoštovanijih svetitelja u pravoslavnoj tradiciji, Sveti Nikola, rođen je u Patari, u oblasti Likija, na obali Sredozemnog mora, u vreme vladavine rimskog cara Valerijana.

Njegovi roditelji, Teofan i Nona, bili su bogati i pobožni ljudi koji su, iako su mu dali sve materijalne darove ovog sveta, pripremali svog sina za mnogo viši poziv – službu Gospodu. Od najranijih dana, Nikola je pokazivao neobične duhovne darove, a ti darovi su postali osnova za njegovu kasniju svetu misiju.

Nakon što je završio školu i postao sveštenik, Nikola je od svog ujaka, arhiepiskopa, preuzeo odgovornost u Miri, gde je služio sa velikim entuzijazmom i predanošću. Njegova pobožnost nije se ograničavala samo na obavljanje obreda, već je njegova duša bila u stalnom kontaktu sa Bogom, a ljubav prema bližnjem bila je vodič kroz njegov život.

Kada su mu roditelji preminuli, Nikola je nasledio ogromno bogatstvo, ali je ubrzo odlučio da ga ne zadrži za sebe. U duhu ljubavi i saosećanja, novac je iskoristio kako bi pomogao siromašnima, hranio gladne i udavao sirote devojke, čineći to u tišini, bez želje za ljudskom slavom. To je bila njegova misija – ne samo kroz reči, već i kroz dela.

Njegovo delovanje nije bilo vezano samo za materijalnu pomoć, već i za duhovnu obnovu svog naroda. Kao arhiepiskop, Nikola je poučavao narod u veri, obilaženje bolesnih, oslobađanje sužnjeva i pomirenje grešnih duša. Njegova ljubav prema svakom čoveku, bez obzira na status ili poreklo, činila ga je izuzetnim pastirima, u kojem je narod video uzor istinske pobožnosti i požrtvovanosti.

Međutim, kako to biva u svetu punom iskušenja, i Nikola je pretrpeo velike patnje. Tokom velikog gonjenja hrišćana pod carem Dioklecijanom, Nikola je bio uhapšen i nekoliko godina proveo u tamnici.

U tim trenucima, njegova vera nije slabila, već se još više učvrstila. Po okončanju gonjenja, a nakon što je car Konstantin omogućio slobodu svim hrišćanima, Nikola je nastavio da služi kao arhiepiskop, a učestvovao je i na prvom Vaseljenskom saboru, gde je odbranio čistotu vere, osudivši Arijevu herezu.

Iz revnosti prema čistoj veri, Nikola je, prema predaji, udario Ariju šamar, što je samo dodatno potvrđivalo njegovu odlučnost da štiti istinsku veru u Hrista.

Verovanja o Svetom Nikoli nisu se zasnivala samo na njegovim rečima, već i na brojnim čudima koja su pratila njegov život. Jedno od tih čuda dogodilo se dok je bio na moru. U trenutku kada su ga mornari ismijavali zbog predviđanja oluje, došlo je do iznenadne i strašne bure, koju je on smirio molitvom. Ova priča, kao i mnoge druge, govori o svetoj snazi njegove vere i ljubavi prema Bogu i ljudima.

Priča o Svetom Nikoli, arhiepiskopu Mirlikijskom, duboko je usađena u srca vernih pravoslavaca širom sveta. Ovaj sveti Božji ugodnik, poznat kao brzi pomoćnik i zaštitnik slabih, svojim životom je svedočio istinsku veru i milosrđe, često suočen s ljudskom sebičnošću i iskušenjima sveta.

Na povratku iz Palestine, gde je pohodio sveta mesta, Sveti Nikola se ukrcao na lađu uz dogovor da ga lađari prevezu u Likiju. No, čim su isplovili, njihova pohlepa ih je odvela u drugom pravcu, ignorišući želju svetitelja. Nikola ih je blago podsetio na dogovor i opomenuo zbog nepravde, ali su mu oni zapretili ćutanjem. Tada se podigao snažan vetar, kao Božji odgovor na nepravdu, koji je lađu usmerio pravo ka pristaništu u Likiji, gde se svetitelj iskrcao.

Njegova pomoć ljudima bila je neizmerna i često prožeta čudesima. Tokom velike gladi u Likiji, italijanski trgovac, posle sna u kojem mu se Sveti Nikola ukazao, poslao je brod pun žita. Trgovac je posvedočio da mu je svetitelj ponudio tri zlatnika, koje je kasnije pronašao u svom skladištu. Tako su grad Mir i njegovi stanovnici bili spaseni od gladi, a trgovac se do kraja života sećao milosti svetitelja.

Wikimedia/33milos33

 

Sveti Nikola nije samo pomagao pojedincima, već je bio i mirotvorac među narodima. Kada su vojnici cara Konstantina, poslati da uguše pobunu u Frigiji, počeli da pljačkaju i zlostavljaju narod u Likiji, Sveti Nikola je lično intervenisao. Pozvao je vojvode u svoju kuću i molio ih da obuzdaju vojsku. Poslušali su njegov savet, a svetitelj je zatim spasao nedužnog čoveka od nepravedne presude na smrt, opominjući upravnika zbog njegove pohlepe. Njegova mudrost i molitva omogućili su pravdu i mir u tim teškim vremenima.

Moć molitve Svetog Nikole svedoči i događaj sa tri vojvode, koji su, nepravedno optuženi za izdaju, molili svetitelja za pomoć. Nikola se pred carem Konstantinom založio za njihov oprost, ukazavši na istinu i nepravdu koja im je naneta. Njegova reč i vera izmolili su njihovu slobodu, a car se do kraja svog života divio svetiteljevoj hrabrosti i pravednosti.

Najlepši primer njegove skromnosti i ljubavi prema bližnjima jeste priča o siromašnom ocu i njegovim trima ćerkama. Ne želeći da ovaj čovek padne u očaj, Sveti Nikola je krišom ostavljao zlatnike u njegovom domu, omogućivši devojkama da dobiju miraz i srećno se udaju.

Ovaj plemeniti gest postao je osnova za kasniju tradiciju darivanja pred Božić, podsećajući nas da darivanje u tajnosti nosi poseban blagoslov, a kasnije kroz vekove priča je postala temelj legendi o Svetom Klausu (Deda Mrazu), koji je deci ostavljao poklone u čarapama pred Božić.

Ovaj svetitelj, poznat po svojoj neiscrpnoj ljubavi prema Bogu i ljudima, upravljao je crkvom i svojim narodom do duboke starosti, čineći nebrojena dobra dela. Njegova smrt, koja je nastupila 19. decembra 345. godine, obeležila je kraj njegovog ovozemaljskog života, ali i početak večnog sećanja na njega kao čudotvorca i zaštitnika svih onih koji mu se s verom obraćaju.

Njegovo telo je sahranjeno u sabornoj crkvi mira-likijske mitropolije, gde je vekovima privlačilo vernike iz dalekih krajeva, među njima i Skite i Slovene sa Dona, koji su tražili isceljenje. Upravo od tih poseta i svedočenja o čudima Svetog Nikole, razvila se posebna pobožnost prema ovom svetitelju među srpskim narodom.

U jedanaestom veku, kada su turska osvajanja zahvatila Malu Aziju, Sveti Nikola se javio svešteniku iz Barija u snu, izražavajući želju da njegovi sveti ostaci budu preneti iz "bezbožničkog grada". Prerušeni sveštenik, vođen snom i blagoslovom svetitelja, preneo je mošti u Bari, gde je ubrzo podignut hram u njegovu čast. Od tada pa do danas, Bari je postao jedno od najvažnijih svetilišta Svetog Nikole, gde vernici dolaze s nadom u isceljenje i zaštitu.

Srbi, poznati po svojoj dubokoj vezi sa prirodnim silama, predali su Svetom Iliji ulogu gospodara gromova, dok su Svetom Nikoli poverili more i sve koji plove njegovim prostranstvima. Svetitelj, poznat po mnogim čudima, spasavao je brodare od oluja i nevremena, postavši tako zaštitnik pomoraca.

Na dan Svetog Nikole, 19. decembra (po novom kalendaru), mornari su po tradiciji u 16 časova bacali sidro i započinjali slavlje, izražavajući zahvalnost svetitelju za njegovu nebesku zaštitu. Plovidba bi se nastavljala tek narednog dana, nakon molitava i praznične radosti.

Pored ovog datuma, pravoslavni vernici obeležavaju i 22. maj (9. maj po starom kalendaru), dan prenosa moštiju Svetog Nikole u Bari. Oba praznika svedoče o dubokoj ljubavi i poštovanju koje pravoslavni narod oseća prema ovom svetitelju.

Sveti Nikola nije samo čudotvorac koji isceljuje tela, već i onaj koji povezuje nebo i more, darujući vernicima snagu da prebrode oluje života i plove prema večnom miru. Njegov primer ljubavi i dobrote ostaje večni putokaz svakom čoveku koji traži utehu i nadu.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara