Kao jedinstveni simbol srpskog pravoslavnog identiteta, krsna slava nije samo običaj već živi izraz vere i duhovnog nasleđa. Ovo porodično slavlje, posvećeno zaštitniku doma, osmišljeno je kao dan molitve, sabornosti i zahvalnosti. Ipak, u vrtlogu priprema, često se događa da na sam dan slave zaboravimo ono što je suštinsko – duhovnu dimenziju ovog događaja.
Shutterstock
Samo prirodni tamjan nosi onu svetu snagu koja rasteruje nečiste duhove, dok veštački nema tu moć
Porodice s pažnjom pripremaju sveću, slavski kolač i žito – tri osnovna simbola slave, čiji je smisao ukorenjen u veri i osveštava dan domaćeg praznika. Trpeza, bogata i raznovrsna, simbol je gostoljubivosti, ali nije nužna za dostojno obeležavanje slave. Međutim, često se zaboravlja jednostavna, ali duboko simbolična radnja – kađenje doma i paljenje kandila. Te radnje nisu samo tradicija već deo molitvenog nasleđa koje donosi Božiji blagoslov domu.
Tamjan, drevni dar Bogom stvoren, simbol je molitve koja se uzdiže ka nebu. Njegov miris podseća na prisustvo Svetog Duha, donosi mir i osveštava prostor. Kađenjem, domaćin priziva Božiju blagodat u svaki kutak svog doma. Paljenje tamjana u kandilu ili kadionici povezuje svakodnevni život porodice sa nebeskim, čineći dom malom crkvom.
Printscreen/Youtube
Otac Tadej
Ne samo na dan kada obeležavamo krsnu slavu, već bi bilo poželjno češće okaditi kuću tamjanom. O značaju ove svete smole govorio je i otac Tadej:
- Nije dovoljno samo provetravati prostoriju, treba je i okaditi tamjanom. Neke otrove koji ostaju u vazduhu uništava samo tamjan. I zla sila beži kada zapalimo tamjan.
Dušan Trninić iz Novog Sada gotovo ceo svoj život posvetio je tamjanu. Kaže da to nije slučajno, jer je rođen na praznik Svetog Serafima Sarovskog.
RINA
Dušan Trninić
- Ništa to nije slučajno. Ova ideja je došla na Svetog Serafima, a ja sam rođen na dan kada proslavljamo ovog svetitelja. Od tada se bavim tamjanom kako bih pokazao njegove blagodati i razliku između prirodnog i veštačkog mirisa - priča Trninić, naglašavajući da samo prirodni tamjan nosi onu svetu snagu koja rasteruje nečiste duhove.
Kandilo, neugasivo svetlo pred ikonom, simbol je večnog prisustva Hrista u domu. Njegova svetlost podseća na Hristove reči: „Ja sam svetlost sveta.“ Paljenjem kandila, porodica ne samo da osvetljava svoj dom već i obnavlja zavet vere i ljubavi prema Bogu. Kandilo i tamjan zajedno oblikuju nevidljivi štit domaćinstva – svetlost i molitvu.
Hájek Vojtěch / ČTK / Profimedia
Slava nije samo okupljanje i gostoprimstvo već dan kada porodica zajedno stoji pred Bogom. Kao što se bez sveće, kolača i žita ne može zamisliti krsna slava, tako se bez tamjana i kandila gubi njena duhovna punoća. Kada se dan slave završi, ostaje pitanje: da li smo osvetlili svoj dom i srca Hristovom svetlošću ili smo se izgubili u prolaznom sjaju sveta? Prava radost i blagoslov slave nisu u obilju na trpezi, već u neugasivoj svetlosti vere koja greje svaki dom.
Od drevnih običaja u hrišćanskim bogosluženjima, pa sve do svakodnevnog života, tamjan postaje most između vere i svakodnevice, pomažući nam da pronađemo unutrašnju tišinu i povezanost sa božanskim.
Pripremite tradicionalno jelo uz savršen balans mlevenog mesa, aromatične začine i lagano krčkanje, kombinaciju ukusa koja će oduševiti svakoga ko je proba!
Ovaj Novosađanin ceo svoj život posvetio je tamjanu, otkrivajući njegove blagodati koje idu daleko izvan duhovnog pročišćenja. Tamjan iz Sudana, Indije i drugih krajeva sveta nosi lekovita svojstva, čuvajući i duhovno nasleđe i zdravlje svih onih koji ga koriste.
Pitanje koje nije jasno mnogima tiče se načina na koji se tradicija proslavljanja kućnog sveca prenosi na ženske članove porodice, posebno u slučajevima kada žena dolazi u novu porodicu, nakon braka.
Slavsko žito se kuva u loncu, a to nije slučajno.
U nekim krajevima ih zovu kolačići sa krstom, u drugim priganice sa krstom, a ponegde jednostavno – slavski kolačići. Bez obzira na naziv, ukus im je uvek isti ako se prave po ovom receptu, koji će sigurno tražiti svako ko se posluži ovom poslasticom.
Ova pita, bogatog mesnog fila i s prelivom od jogurta i paradajza, predstavlja odličan izbor, kombinujući klasične ukuse sa osvežavajućim aromama.
Ako niste sigurni koju slavu da odaberete, najbolje je da se konsultujete sa sveštenikom, koji vam može pomoći da pronađete svetitelja koji će postati vaš zaštitnik i vodič.
Progonjen, ali neumoran, ovaj ugodnik Božji je kroz molitvu i žrtvu osvetlio puteve onima koji su bili u tami. Njegovo povlačenje u samoću postalo je svetionik vernicima, a njegovu čudesnu priču Srpska pravoslavna crkva danas sa poštovanjem obeležava.
Liturgiju je služio mitropolit dalmatinski Nikodim koji je u nadahnutoj besedi posle bogosluženja pozvao verne da slede primer apostola Luke, čitaju sveto Jevanđelje i primenjuju njegove zapovesti, uz nadu da će hram biti obnovljen u narednim godinama.
Odlazak u hram ima svoje razloge, a ponašanje u svetinji je definisano i ne treba kršiti načela, kako ne bismo druge omeli u molitvi.
Igumanija manastira Rukumija objašnjava zašto samo pokajanje nije dovoljno i kako pomirenje sa sobom i bližnjima vodi ka istinskom duševnom miru.
Jevanđelje po Luki (9,18-22) prikazuje trenutak kada Isus pita svoje učenike šta narod kaže "ko je on", a učenici mu odgovaraju na to pitanje.
Sveti Teofan poziva na čuvanje apostolskog ispovedanja vere: Isus Hristos je jedini, ovaploćeni Sin Božiji, obećani Spasitelj i Iskupitelj roda ljudskog. On nas podseća da, iako je istina o Hristu jasna i prepoznatljiva, svet je sklon zlu i laži, pa nije iznenađujuće što u društvu postoje mnoge zablude i iskrivljena tumačenja. Najjači deo poruke Svetog Teofana leži u njegovom pozivu na molitvu – molitvu za očuvanje svetlosti Hristove u svetu i za odgnanje tame lažnih učenja. On nas podseća da, iako je istina uvek bila i biće prisutna, iskušenja i zablude su tu, i mi se moramo truditi da ostanemo verni istinskoj veri, koja je temeljena na apostolskoj tradiciji i razumevanju.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Igumanija manastira Rukumija objašnjava zašto samo pokajanje nije dovoljno i kako pomirenje sa sobom i bližnjima vodi ka istinskom duševnom miru.
Rodno mesto jednog od najvoljenijih patrijarha SPC postaje duhovni centar i simbol vere. Zadužbina koja se gradi u Kućancima ovekovečiće njegovu životnu misiju i svetiteljsku skromnost.
Policija je sprovela istragu i jedno hapšenje za krađu zvona u opštinama Megalopolis, Oihalija i Trifilija, dok se za još dva lica traga, za koja se smatra da su učestvovala u mreži koja je pljačkala crkve.