U svetu prepunom užurbanosti i buke miris tamjana pruža umirujući odjek davnih vremena, kada su ljudi verovali da dim koji se vije prema nebu prenosi njihove molitve Bogu. Ovaj miris, duboko ukorenjen u hrišćanskoj tradiciji, nosi u sebi težinu vekova i simboliku koja nadilazi prostore svetinja.
Tamjan, smola drveta bosvelije, od davnina je smatran svetim. Njegova upotreba seže u paganske običaje, ali je svoje pravo značenje pronašao u hrišćanstvu, gde se koristi u bogoslužbenim činovima, označavajući prisustvo Svetog duha. Miris tamjana u crkvi, koji vidimo i čulno osetimo, povezuje nas s duhovnim svetom, koji ne vidimo, ali osetimo, evocirajući misli na raj i božansku prisutnost.
Printscreen
Sveti Jovan Zlatousti
Jedan od retkih zapisa u kojima se Jovan Zlatousti dotiče teme tamjana jeste njegovo tumačenje Psalma 140, gde spominje da molitva treba da se uzdigne pred Boga kao miris tamjana.
On takođe govori o tamjanu kao simbolu duhovnog pročišćenja i svetosti, što je uobičajeno u patrističkoj tradiciji. Ovi zapisi podsećaju nas na drevnu mudrost, koja nas i danas uči da kroz miris tamjana podižemo svoje molitve ka nebesima, u duhovnoj čistoti i svetosti.
Printscreen/YouTube
Otac Veljko Vasiljev
Sveštenik Veljko Vasiljev napominje:
- Često se može čuti mišljenje da je kađenje paganskog porekla. Istina je da je prinošenje tamjana prilikom molitve prisutno u mnogim religijama i kultovima. Možemo stoga kađenje okarakterisati kao opšti ljudski simbol molitve.
On dodaje i da, na osnovu Svetog pisma, znamo da je kađenje bilo prisutno u Starom zavetu, u judejskom bogosluženju.
- Dvaput na dan, ujutro i uveče, prinosio se tamjan. Kroz Psalam 141, koji se i u hrišćanstvu peva svako veče, molimo se da se uzdigne molitva moja, kao kađenje pred lice Tvoje; uzdizanje ruku mojih žrtva večernja (Ps. 141, 2), čime ispovedamo da je celokupno bogosluženje (kako judejsko, tako i hrišćansko) jedan podvig, uzdizanje ka Gospodu, što podizanje dima tamjana koji sagoreva na simboličan način pokazuje - zaključuje otac Veljko.
Kada govorimo o pravilnom kađenju kuće, Srpska pravoslavna crkva pruža jasne smernice. Kuća se treba kaditi nakon molitve ili blagoslova, pri čemu se koristi tamjan za pročišćenje prostora od duhovnih nečistoća. Kađenje treba da počne od vrata, krećući se u krug, dok se izgovaraju molitve za zaštitu i blagoslov doma. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi , kađenje se često obavlja na praznike i tokom velikih blagoslova.
Wikipedia
Otac Tadej
Nije dovoljno, kako nas opominje otac Tadej , samo provetriti prostoriju.
- Osim provetravanja, prostoriju treba i okaditi tamjanom. Jer neke otrove koji ostaju u vazduhu uništava samo tamjan, i zla sila beži kada palimo tamjan. U ovim rečima čujemo eho duhovne borbe, u kojoj tamjan predstavlja oružje protiv nevidljivih sila, čineći prostoriju svetim mestom gde Božja blagodat može da obitava - govorio je otac Tadej.
Kada plamen dodirne smolu i dim počne da ispunjava prostor, pred nama se otvara put ka unutrašnjem hramu. Taj dim, lagan i gotovo nevidljiv, nosi sa sobom misli, nade, strahove i molitve, podsećajući nas da nismo sami i da je Bog prisutan u svakom trenutku našeg života.
Sveštenik Veljko Vasiljev to objašnjava ovako:
- Kao što se, nakon kađenja, prepoznatljivi miris tamjana još dugo oseća u prostoriji gde je vršeno kađenje, tako i blagodat Božja koja nas posećuje kada se molimo Gospodu, dugo ostaje i dejstvuje u nama . zaključuje otac Veljko.
Na prvim stranicama Novog zaveta čitamo da su jedni od prvih očevidaca Hristovog rođenja, trojica mudraca, na dar doneli zlato, tamjan i smirnu (Mt. 2, 11). Zlato, kao caru, tamjan kao Bogu i smirnu kao nekom ko će okusiti smrt. Možemo da zaključimo da su i oni, pagani, koristili tamjan kao nešto što se Bogu prinosi.
Shutterstock
Kandilo
U dobu digitalne tehnologije i brzih informacija, miris tamjana podseća nas na važnost trenutaka introspekcije, povratka suštini i neprekidne veze sa božanskim. Tamjan, sa svojom dubokom simbolikom i duhovnom snagom, ostaje tihi svedok naših težnji ka svetosti, pružajući nam utehu i nadu, čak i u najtežim trenucima.
Miris tamjana u savremenom životu nije samo povratak tradiciji, već i potreba duše da pronađe mir u svetu koji nas često udaljava od samih sebe. Taj miris, tiha molitva koja lebdi u vazduhu, ostaje večni podsetnik na našu povezanost sa nebesima.
Krsna slava je prilika da osvetlite svoj dom Božijom blagodaću. Pored svega što se uobičajeno priprema, tamjan i kandilo su ključni za očuvanje duhovnog mira i pretvaraju svaki kutak vašeg doma u malu crkvu.
Ovaj sveti čin nosi duboko duhovno značenje i povezuje vernike s Božjom milošću. Saznajte više o simbolici grožđa u pravoslavnoj tradiciji i njegovoj ulozi u svetkovini Preobraženja.
U Svetogeorgijevskom manastiru iz 14. veka održan je svečani skup koji je predvodio episkop bihaćko-petrovački Sergije, podsećajući sabrane na važnost molitvenog zajedništva. Posle blagosiljanja slavskih darova, vernici su uživali u svečanoj trpezi u manastirskoj porti.
Pravoslavna zajednica u Homer Glenu ovom manifestacijom proslavlja srpsku kulturnu baštinu uz muziku, igre i tradicionalnu kosidbu.
Delove su precizno iseckali kako ne bi uništili umetnost, a u Izrael će biti vraćan nakon izložbe i trajno izložen na mestu gde je pronađen, dok će zatvorenici iz Megida biće premešteni u drugi zatvor nakon povratka mozaika.
Iguman manastira Podmaine upozorio je na rizik od kocke, koja stvara zavisnost i vodi ka stalnom stvaranju dugova, uz ozbiljan uticaj na sve sfere života, uključujući brakove i imovinu.
Protojerej Saša Petrović objašnjava da, iako kropljenje nije u potpunosti pravilno, vernici koji su kršteni na taj način, a nisu za to odgovorni, mogu nastaviti živeti crkvenim životom i primiti Božiju blagodat koja nadoknađuje eventualni nedostatak u obredu.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi veri koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Čile je, inače, konzervativna zemlja sa dugom katoličkom tradicijom u kojoj katolička crkva igra značajnu ulogu i gde se oko polovina stanovništva izjašnjavaju kao katolici.
U manastiru Rakovica, među molitvama i dečjim glasovima, odata je počast arhijereju čije je ime simbol smirenja, ljubavi i vere, i čije duhovno nasleđe nastavlja da živi među onima koji se nisu ni rodili kada se on upokojio.
U manastiru Rakovica, na parastosu patrijarhu Pavlu, episkop Tihon podsetio je na duhovnu snagu i jevanđeoske pouke velikog arhijereja, čije nasleđe i dalje vodi narod kroz izazovna vremena.
Monasi manastira Grigorijata sa Svete Gore snažno su se usprotivili predlogu patrijarha Vartolomeja i Carigradske patrijaršije, u godišnjem izdanju publikacije "Orthodoxos Typos", detaljno obrazlažući ključne razlike između pravoslavne i katoličke proslave Vaskrsa, koje čuvaju veru i svetootačko predanje.
Nakon što su jednom generalu lekari rekli da operaciju na srcu ne žele da izvedu zbog komplikovanosti, on je spas potražio od Svetog Vasilija Ostroškog.
Pored odabira odeće za bebu i kume ili kuma, podjednako je važno i biranje imena za dete, što bi trebalo biti pažljivo promišljeno, uzimajući u obzir tradiciju i značaj imena, kako bi bilo u skladu sa hrišćanskim vrednostima i istorijom.