ShutterstockMnogi mladi o pravolsavlju uče preko Jutuba.
Od drevnih običaja u hrišćanskim bogosluženjima, pa sve do svakodnevnog života, tamjan postaje most između vere i svakodnevice, pomažući nam da pronađemo unutrašnju tišinu i povezanost sa božanskim.
U svetu prepunom užurbanosti i buke miris tamjana pruža umirujući odjek davnih vremena, kada su ljudi verovali da dim koji se vije prema nebu prenosi njihove molitve Bogu. Ovaj miris, duboko ukorenjen u hrišćanskoj tradiciji, nosi u sebi težinu vekova i simboliku koja nadilazi prostore svetinja.
Tamjan, smola drveta bosvelije, od davnina je smatran svetim. Njegova upotreba seže u paganske običaje, ali je svoje pravo značenje pronašao u hrišćanstvu, gde se koristi u bogoslužbenim činovima, označavajući prisustvo Svetog duha. Miris tamjana u crkvi, koji vidimo i čulno osetimo, povezuje nas s duhovnim svetom, koji ne vidimo, ali osetimo, evocirajući misli na raj i božansku prisutnost.
Printscreen
Sveti Jovan Zlatousti
Jedan od retkih zapisa u kojima se Jovan Zlatousti dotiče teme tamjana jeste njegovo tumačenje Psalma 140, gde spominje da molitva treba da se uzdigne pred Boga kao miris tamjana.
On takođe govori o tamjanu kao simbolu duhovnog pročišćenja i svetosti, što je uobičajeno u patrističkoj tradiciji. Ovi zapisi podsećaju nas na drevnu mudrost, koja nas i danas uči da kroz miris tamjana podižemo svoje molitve ka nebesima, u duhovnoj čistoti i svetosti.
Printscreen/YouTube
Otac Veljko Vasiljev
Sveštenik Veljko Vasiljev napominje:
- Često se može čuti mišljenje da je kađenje paganskog porekla. Istina je da je prinošenje tamjana prilikom molitve prisutno u mnogim religijama i kultovima. Možemo stoga kađenje okarakterisati kao opšti ljudski simbol molitve.
On dodaje i da, na osnovu Svetog pisma, znamo da je kađenje bilo prisutno u Starom zavetu, u judejskom bogosluženju.
- Dvaput na dan, ujutro i uveče, prinosio se tamjan. Kroz Psalam 141, koji se i u hrišćanstvu peva svako veče, molimo se da se uzdigne molitva moja, kao kađenje pred lice Tvoje; uzdizanje ruku mojih žrtva večernja (Ps. 141, 2), čime ispovedamo da je celokupno bogosluženje (kako judejsko, tako i hrišćansko) jedan podvig, uzdizanje ka Gospodu, što podizanje dima tamjana koji sagoreva na simboličan način pokazuje - zaključuje otac Veljko.
Kada govorimo o pravilnom kađenju kuće, Srpska pravoslavna crkva pruža jasne smernice. Kuća se treba kaditi nakon molitve ili blagoslova, pri čemu se koristi tamjan za pročišćenje prostora od duhovnih nečistoća. Kađenje treba da počne od vrata, krećući se u krug, dok se izgovaraju molitve za zaštitu i blagoslov doma. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kađenje se često obavlja na praznike i tokom velikih blagoslova.
Wikipedia
Otac Tadej
Nije dovoljno, kako nas opominje otac Tadej, samo provetriti prostoriju.
- Osim provetravanja, prostoriju treba i okaditi tamjanom. Jer neke otrove koji ostaju u vazduhu uništava samo tamjan, i zla sila beži kada palimo tamjan. U ovim rečima čujemo eho duhovne borbe, u kojoj tamjan predstavlja oružje protiv nevidljivih sila, čineći prostoriju svetim mestom gde Božja blagodat može da obitava - govorio je otac Tadej.
Kada plamen dodirne smolu i dim počne da ispunjava prostor, pred nama se otvara put ka unutrašnjem hramu. Taj dim, lagan i gotovo nevidljiv, nosi sa sobom misli, nade, strahove i molitve, podsećajući nas da nismo sami i da je Bog prisutan u svakom trenutku našeg života.
Sveštenik Veljko Vasiljev to objašnjava ovako:
- Kao što se, nakon kađenja, prepoznatljivi miris tamjana još dugo oseća u prostoriji gde je vršeno kađenje, tako i blagodat Božja koja nas posećuje kada se molimo Gospodu, dugo ostaje i dejstvuje u nama . zaključuje otac Veljko.
Na prvim stranicama Novog zaveta čitamo da su jedni od prvih očevidaca Hristovog rođenja, trojica mudraca, na dar doneli zlato, tamjan i smirnu (Mt. 2, 11). Zlato, kao caru, tamjan kao Bogu i smirnu kao nekom ko će okusiti smrt. Možemo da zaključimo da su i oni, pagani, koristili tamjan kao nešto što se Bogu prinosi.
Shutterstock
Kandilo
U dobu digitalne tehnologije i brzih informacija, miris tamjana podseća nas na važnost trenutaka introspekcije, povratka suštini i neprekidne veze sa božanskim. Tamjan, sa svojom dubokom simbolikom i duhovnom snagom, ostaje tihi svedok naših težnji ka svetosti, pružajući nam utehu i nadu, čak i u najtežim trenucima.
Miris tamjana u savremenom životu nije samo povratak tradiciji, već i potreba duše da pronađe mir u svetu koji nas često udaljava od samih sebe. Taj miris, tiha molitva koja lebdi u vazduhu, ostaje večni podsetnik na našu povezanost sa nebesima.
U svečanom prijemu u Patrijaršiji, srpski patrijarh Porfirije poručio je novorukopoloženim đakonima da njihova služba nije samo čast, već i sveta odgovornost — da životom i delom svedoče Hrista i budu stubovi vere u savremenom svetu.
Nakon nasilnog prekida manifestacije „Dani srpske kulture“, Srpska pravoslavna crkva oštro je osudila čin mržnje i poručila da istinsko rodoljublje ne sme da se pretvori u netrpeljivost.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Meštani Samaila i gosti iz okolnih gradova ispunili portu crkve Svetog Pantelejmona, uživajući u liturgiji, lomljenju slavskog kolača i programu koji su uveličali najmlađi folkloraši.
Služeći liturgiju na praznik Svete mučenice Agripine, mitropolit šumadijski podsetio je da vera bez dela ostaje prazna i upitao vernike da li im je vera istinska ili samo puka tradicija.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
Na trpezi ljubavi u porti Crkve Ružica, poglavar Srpske pravoslavne crkve poručio je vernicima da najveća bitka svakog čoveka nije spoljašnja, već u srcu.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Jerej Srpske pravoslavne crkve poručio je da bolest nije kazna, već poziv na duhovno buđenje — i upozorio da savremeni čovek, u pokušaju da pobedi bol i smrt tehnologijom, gubi ono najvrednije: smisao, ljubav i veru.
U besedi za 22. petak po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički otkriva zašto je beg u pustinju više od udaljavanja od ljudi — to je put očišćenja duše, borba protiv strasti i trenutak kada čovek prestaje da služi sujeti.
