Od drevnih običaja u hrišćanskim bogosluženjima, pa sve do svakodnevnog života, tamjan postaje most između vere i svakodnevice, pomažući nam da pronađemo unutrašnju tišinu i povezanost sa božanskim.
U svetu prepunom užurbanosti i buke miris tamjana pruža umirujući odjek davnih vremena, kada su ljudi verovali da dim koji se vije prema nebu prenosi njihove molitve Bogu. Ovaj miris, duboko ukorenjen u hrišćanskoj tradiciji, nosi u sebi težinu vekova i simboliku koja nadilazi prostore svetinja.
Tamjan, smola drveta bosvelije, od davnina je smatran svetim. Njegova upotreba seže u paganske običaje, ali je svoje pravo značenje pronašao u hrišćanstvu, gde se koristi u bogoslužbenim činovima, označavajući prisustvo Svetog duha. Miris tamjana u crkvi, koji vidimo i čulno osetimo, povezuje nas s duhovnim svetom, koji ne vidimo, ali osetimo, evocirajući misli na raj i božansku prisutnost.
Printscreen
Sveti Jovan Zlatousti
Jedan od retkih zapisa u kojima se Jovan Zlatousti dotiče teme tamjana jeste njegovo tumačenje Psalma 140, gde spominje da molitva treba da se uzdigne pred Boga kao miris tamjana.
On takođe govori o tamjanu kao simbolu duhovnog pročišćenja i svetosti, što je uobičajeno u patrističkoj tradiciji. Ovi zapisi podsećaju nas na drevnu mudrost, koja nas i danas uči da kroz miris tamjana podižemo svoje molitve ka nebesima, u duhovnoj čistoti i svetosti.
Printscreen/YouTube
Otac Veljko Vasiljev
Sveštenik Veljko Vasiljev napominje:
- Često se može čuti mišljenje da je kađenje paganskog porekla. Istina je da je prinošenje tamjana prilikom molitve prisutno u mnogim religijama i kultovima. Možemo stoga kađenje okarakterisati kao opšti ljudski simbol molitve.
On dodaje i da, na osnovu Svetog pisma, znamo da je kađenje bilo prisutno u Starom zavetu, u judejskom bogosluženju.
- Dvaput na dan, ujutro i uveče, prinosio se tamjan. Kroz Psalam 141, koji se i u hrišćanstvu peva svako veče, molimo se da se uzdigne molitva moja, kao kađenje pred lice Tvoje; uzdizanje ruku mojih žrtva večernja (Ps. 141, 2), čime ispovedamo da je celokupno bogosluženje (kako judejsko, tako i hrišćansko) jedan podvig, uzdizanje ka Gospodu, što podizanje dima tamjana koji sagoreva na simboličan način pokazuje - zaključuje otac Veljko.
Kada govorimo o pravilnom kađenju kuće, Srpska pravoslavna crkva pruža jasne smernice. Kuća se treba kaditi nakon molitve ili blagoslova, pri čemu se koristi tamjan za pročišćenje prostora od duhovnih nečistoća. Kađenje treba da počne od vrata, krećući se u krug, dok se izgovaraju molitve za zaštitu i blagoslov doma. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kađenje se često obavlja na praznike i tokom velikih blagoslova.
Wikipedia
Otac Tadej
Nije dovoljno, kako nas opominje otac Tadej, samo provetriti prostoriju.
- Osim provetravanja, prostoriju treba i okaditi tamjanom. Jer neke otrove koji ostaju u vazduhu uništava samo tamjan, i zla sila beži kada palimo tamjan. U ovim rečima čujemo eho duhovne borbe, u kojoj tamjan predstavlja oružje protiv nevidljivih sila, čineći prostoriju svetim mestom gde Božja blagodat može da obitava - govorio je otac Tadej.
Kada plamen dodirne smolu i dim počne da ispunjava prostor, pred nama se otvara put ka unutrašnjem hramu. Taj dim, lagan i gotovo nevidljiv, nosi sa sobom misli, nade, strahove i molitve, podsećajući nas da nismo sami i da je Bog prisutan u svakom trenutku našeg života.
Sveštenik Veljko Vasiljev to objašnjava ovako:
- Kao što se, nakon kađenja, prepoznatljivi miris tamjana još dugo oseća u prostoriji gde je vršeno kađenje, tako i blagodat Božja koja nas posećuje kada se molimo Gospodu, dugo ostaje i dejstvuje u nama . zaključuje otac Veljko.
Na prvim stranicama Novog zaveta čitamo da su jedni od prvih očevidaca Hristovog rođenja, trojica mudraca, na dar doneli zlato, tamjan i smirnu (Mt. 2, 11). Zlato, kao caru, tamjan kao Bogu i smirnu kao nekom ko će okusiti smrt. Možemo da zaključimo da su i oni, pagani, koristili tamjan kao nešto što se Bogu prinosi.
Shutterstock
Kandilo
U dobu digitalne tehnologije i brzih informacija, miris tamjana podseća nas na važnost trenutaka introspekcije, povratka suštini i neprekidne veze sa božanskim. Tamjan, sa svojom dubokom simbolikom i duhovnom snagom, ostaje tihi svedok naših težnji ka svetosti, pružajući nam utehu i nadu, čak i u najtežim trenucima.
Miris tamjana u savremenom životu nije samo povratak tradiciji, već i potreba duše da pronađe mir u svetu koji nas često udaljava od samih sebe. Taj miris, tiha molitva koja lebdi u vazduhu, ostaje večni podsetnik na našu povezanost sa nebesima.
U srcu Atosa, u administrativnom centru Kareja, nalazi se posebna posnica koja u tišini čuva nasleđe Svetog Save, mesto neprekidne molitve i stroge posvećenosti, koje ima duboku duhovnu tradiciju i istorijski značaj.
U svojoj knjizi za 12. utorak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik ističe suštinsku razliku između Hristovog učenja i reči književnika. Gospod nije govorio tonom naredbe, već snagom koja je prodirala u duše i srca, vezujući ljudske savesti i usmeravajući ih ka istini.
Obeležavanje treće godišnjice ustoličenja mitropolita Joanikija na čelo Mitropolije crnogorsko-primorske, kroz molitveno sabranje u Cetinjskom manastiru, predstavlja priliku za prisećanje na korene ovog arhiereja SPC, njegov duhovni put i porodične vrednosti koje su oblikovale njegovu službu.
Na liturgiji u Manastiru Svetog Save u Goliji osveštan je spomenik ktitorki, čiji su vera, požrtvovanost i ljubav prema Crkvi ostavili neizbrisiv trag za buduća pokolenja.
Starešina Hrama Svete Trojice u naselju Mudrakovac, protojerej Ivan Cvetković, ovu svetiteljku smatra zaštitnicom kruševačkog kraja i ističe da svakome ko se njoj molitveno obraća - ona preobilno daruje milost Božju.
Svedočanstvo o neobičnom događaju iz Banja Luke širi se društvenim mrežama. U domu ove porodice molitve su iznedrile čudo, dok ikona Bogorodice Trojručice i dalje mirotoči.
Nedavna dešavanja u Trsteniku potvrđuju da problemi u vezi sa pravom na slobodan izbor učenika i dalje traju, uprkos upozorenjima SPC i naporima državnih organa da se spreči neprihvatljivo ponašanje predstavnika nekih školskih ustanova.
Bivši rektor Cetinjske bogoslovije i nadareni besednik razbija zablude i ukazuje na pravu svrhu sedmog dana, pozivajući nas da se duhovno uzdignemo kroz molitvu, ljubav i brigu za bližnje.
Ikonopisanje je više od umetnosti - to je duhovni čin kroz koji se projavljuje božanska prisutnost. Episkop novobrdski za Religiju pripoveda o svom iskustvu u ikonopisanju i dubokoj vezi između vere i umetnosti.
Ovaj sveti čin nosi duboko duhovno značenje i povezuje vernike s Božjom milošću. Saznajte više o simbolici grožđa u pravoslavnoj tradiciji i njegovoj ulozi u svetkovini Preobraženja.
U Svetogeorgijevskom manastiru iz 14. veka održan je svečani skup koji je predvodio episkop bihaćko-petrovački Sergije, podsećajući sabrane na važnost molitvenog zajedništva. Posle blagosiljanja slavskih darova, vernici su uživali u svečanoj trpezi u manastirskoj porti.
U srcu Atosa, u administrativnom centru Kareja, nalazi se posebna posnica koja u tišini čuva nasleđe Svetog Save, mesto neprekidne molitve i stroge posvećenosti, koje ima duboku duhovnu tradiciju i istorijski značaj.
U svojoj knjizi za 12. utorak po Pedesetnici, Sveti Teofan Zatvornik ističe suštinsku razliku između Hristovog učenja i reči književnika. Gospod nije govorio tonom naredbe, već snagom koja je prodirala u duše i srca, vezujući ljudske savesti i usmeravajući ih ka istini.
Dragana Jukić otkriva da njen kum nije mogao da pomera noge i da se milošću tumanskog sveca dogodilo čudo, koje svedoči o snazi vere i Božjeg blagoslova.
Iguman manastira Podmaine, jedan od najvećih pravoslavnih misionara današnjice, otkriva duhovnu pozadinu napretka tehnologije, povezujući nastanak veštačke inteligencije sa drevnim padom jednog od najviših anđela, upozoravajući na opasnosti demonskog upliva kroz moderne naučne progrese.
U Hramu Svetog Save iguman manastira Studenica ustoličen je za novog episkopa moravičkog. Nakon ovog svetog čina, poručio je da je Crkva za vikara izabrala starca – ne po godinama, već po iskustvu koje je stekao služeći u srpskoj svetinji skoro tri decenije.
Korak po korak, uz monahinju manastira Tumane, naučite postupak izrade i ukrašavanja sveća ružama od prirodnog voska, koje ne samo da osvajaju srca vernika već i donose blagoslov u domove širom planete.
Mudrosti ovog svetitelja sabrane u zbirci „Misli za svaki dan u godini“ osvetljavaju život vernom narodu i pružaju duhovnu utehu na svakom koraku godine, otkrivajući neiscrpni izvor inspiracije i smirenja za svakoga ko traži dublje značenje u svom duhovnom putovanju.
