Slavsko žito pravi domaćica, a mi donosimo tradicionalni recept za pravljenje slavskog žita, koje se mora kuvati u loncu, nikako u šerpi (lonci bolje provode toplotu, toplota se u njima duže i zadržava, a i nema zagorevanja) i za koji su, da bi se dobro napravilo, potrebni i dva peškira ili dva tanka ćebeta.
Sastojci:
- 500 g pšenice (bjelica)
- 300–500 g šećera (po ukusu)
- 300–500 g mlevenih oraha (po ukusu)
- Vanilin šećer
Potrebno:
Dubok lonac
2 peškira (za plažu) ili tanje ćebad
Opcionalno: gumice za pričvršćivanje
Printskrin Youtube/Radolina recepti jela bez mesa i saveti
Pšenica mora da se dobro ispere da ne ostanu ljuspice
Priprema:
Prvo, pšenicu temeljno operite i očistite od nečistoća. Stavite je u dublji lonac, tako da ima dovoljno prostora za vodu.
Kuvanje: Napunite lonac hladnom vodom, tako da voda bude 4-5 cm iznad nivoa pšenice. Poklopite lonac, ali ne potpuno – najbolje je koristiti poklopac sa otvorom. Stavite lonac na ringlu i pustite da voda počne da vri. Kuvajte pšenicu na umerenoj vatri 45-50 minuta, povremeno proveravajući nivo vode. Ako je potrebno, dodajte još vode tako da uvek bude 2-3 cm više od nivoa pšenice.
Umotavanje: Kada pšenica bude kuvana, sklonite lonac sa šporeta. Uzmite jedan peškir za plažu, rastvorite ga i dobro umotajte lonac, a zatim ga omotajte i drugim peškirom. Za čvrstinu, možete koristiti gumice da zadržite toplotu. Ostavite lonac da stoji 12-15 sati kako bi pšenica dobro nabubrila i upila svu vodu.
Mlevenje: Nakon što se pšenica ohladi i nabubri, odmotajte lonac. Pšenicu stavite na cediljku kako biste uklonili eventualnu preostalu vodu, a zatim je sameljite u mašini za mlevenje mesa, blenderu ili secku (u zavisnosti od količine).
Kombinovanje sa šećerom i orasima: Samlevenu pšenicu pomešajte sa šećerom, orasima i vanilin šećerom, prema svom ukusu. Na kraju, pospite sa prah šećerom i ukrasite jezgrima oraha.
Ovaj jednostavan recept omogućava vam da napravite slavsku žito brzo i lako, a sigurno će se dopasti i vama i vašoj porodici, ali i gostima.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
Veliki duhovnik našeg vremena objasnio je zašto ne treba ostajati zarobljen u teškim mislima i otkrio jednostavne korake koji čoveka mogu vratiti molitvi, miru i unutrašnjoj radosti.
Živeo je u strogom uzdržanju, neumorno se moleći i proučavajući Sveto pismo i žitija svetih, nastojeći da u svemu podražava njihove vrline, a naročito velike stolpnike.
Na manastirskim njivama održano je tradicionalno okupljanje tokom kojeg su, uz blagoslov mitropolita raško-prizrenskog Teodosija, uređivane njive i pripremana zemlja za nove plodove.
Malo mesto kod Vlasenice okupilo je veliki broj vernika oko drevne svetinje, a povratak arhijerejske službe nakon više od 30 godina doživljen je kao snažan znak nade, zajedništva i očuvanja vere predaka.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Jednostavan recept nadahnut pravoslavnom tradicijom donosi spoj ribe, mirisa limuna i hrskavih badema, a pokazuje da i skromne namirnice mogu postati pravo praznično uživanje.
Pripremljen po recepturi hilandarskih monaha, krompir pokazuje kako se od vode, paradajza i krompira dobija toplo, zasitno jelo koje nosi ukus monaške jednostavnosti i postne svakodnevice.
Na praznik Rođenja Svetog Jovana Krstitelja vernici pletu venčiće od ivanjskog cveća. Saznajte šta oni simbolizuju u pravoslavnoj tradiciji i zašto ih Crkva smatra lepim izrazom narodne pobožnosti.
Jedanaestogodišnji dečak i njegova sestra pronašli su na staroj hartiji poruku koja otkriva da najveća vrednost svakog talenta nije u aplauzu, već u dobru koje njime činimo drugima.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
