Slavsko žito pravi domaćica, a mi donosimo tradicionalni recept za pravljenje slavskog žita, koje se mora kuvati u loncu, nikako u šerpi (lonci bolje provode toplotu, toplota se u njima duže i zadržava, a i nema zagorevanja) i za koji su, da bi se dobro napravilo, potrebni i dva peškira ili dva tanka ćebeta.
Sastojci:
- 500 g pšenice (bjelica)
- 300–500 g šećera (po ukusu)
- 300–500 g mlevenih oraha (po ukusu)
- Vanilin šećer
Potrebno:
Dubok lonac
2 peškira (za plažu) ili tanje ćebad
Opcionalno: gumice za pričvršćivanje
Printskrin Youtube/Radolina recepti jela bez mesa i saveti
Pšenica mora da se dobro ispere da ne ostanu ljuspice
Priprema:
Prvo, pšenicu temeljno operite i očistite od nečistoća. Stavite je u dublji lonac, tako da ima dovoljno prostora za vodu.
Kuvanje: Napunite lonac hladnom vodom, tako da voda bude 4-5 cm iznad nivoa pšenice. Poklopite lonac, ali ne potpuno – najbolje je koristiti poklopac sa otvorom. Stavite lonac na ringlu i pustite da voda počne da vri. Kuvajte pšenicu na umerenoj vatri 45-50 minuta, povremeno proveravajući nivo vode. Ako je potrebno, dodajte još vode tako da uvek bude 2-3 cm više od nivoa pšenice.
Umotavanje: Kada pšenica bude kuvana, sklonite lonac sa šporeta. Uzmite jedan peškir za plažu, rastvorite ga i dobro umotajte lonac, a zatim ga omotajte i drugim peškirom. Za čvrstinu, možete koristiti gumice da zadržite toplotu. Ostavite lonac da stoji 12-15 sati kako bi pšenica dobro nabubrila i upila svu vodu.
Mlevenje: Nakon što se pšenica ohladi i nabubri, odmotajte lonac. Pšenicu stavite na cediljku kako biste uklonili eventualnu preostalu vodu, a zatim je sameljite u mašini za mlevenje mesa, blenderu ili secku (u zavisnosti od količine).
Kombinovanje sa šećerom i orasima: Samlevenu pšenicu pomešajte sa šećerom, orasima i vanilin šećerom, prema svom ukusu. Na kraju, pospite sa prah šećerom i ukrasite jezgrima oraha.
Ovaj jednostavan recept omogućava vam da napravite slavsku žito brzo i lako, a sigurno će se dopasti i vama i vašoj porodici, ali i gostima.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
U saopštenju se ističu brak, porodica i vaspitanje dece kao vrednosti koje treba čuvati, uz jasan apel da eventualno okupljanje ne preraste u vređanje, podele i sukobe.
U besedi za 12. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava šta se događa kada nezrele i nepobožne pomisli potisnu duhovnu mudrost, a čovek se udalji od Božjeg zakona koji mu daje red i unutrašnju snagu.
Probajte varivo od zrelog boba po receptu iz „Srbskog kuvara“ jeromonaha Jeroteja Draganovića, pročitajte molitvu Presvetoj Bogorodici za nedelju i duhovno se nadahnite poukom Svetog Pajsija Svetogorca.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika i arhiđakona Lavrentija po starom, dok se po novom kalendaru obeležava Sveti sveštenomučenik Irinej. Katolička crkva obeležava spomendan Svete Ruže Limske, dok muslimani i Jevreji nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Obeležavanje svetitelja zaštitnika porodice kroz vekove je sačuvalo svoje mesto u životu srpskih porodica, ali su se uz molitvu, slavski kolač i sveću razvili i brojni narodni običaji koji nisu deo crkvenog učenja
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Loptice od kuvanog krompira, praziluka i brašna najpre se kuvaju, zatim uvaljaju u prezle i peršun, pa zapeku do zlatne korice, a uz domaći kuvani paradajz postaju jednostavan i zasitan obrok.
Istorijski hram iz 14. veka ponovo je pretrpeo oštećenja, dok odluka tužioca da osumnjičenog nakon saslušanja pusti na slobodu otvara pitanje zaštite srpske verske i kulturne baštine na Kosovu i Metohiji
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
