Slavsko žito pravi domaćica, a mi donosimo tradicionalni recept za pravljenje slavskog žita, koje se mora kuvati u loncu, nikako u šerpi (lonci bolje provode toplotu, toplota se u njima duže i zadržava, a i nema zagorevanja) i za koji su, da bi se dobro napravilo, potrebni i dva peškira ili dva tanka ćebeta.
Sastojci:
- 500 g pšenice (bjelica)
- 300–500 g šećera (po ukusu)
- 300–500 g mlevenih oraha (po ukusu)
- Vanilin šećer
Potrebno:
Dubok lonac
2 peškira (za plažu) ili tanje ćebad
Opcionalno: gumice za pričvršćivanje
Printskrin Youtube/Radolina recepti jela bez mesa i saveti
Pšenica mora da se dobro ispere da ne ostanu ljuspice
Priprema:
Prvo, pšenicu temeljno operite i očistite od nečistoća. Stavite je u dublji lonac, tako da ima dovoljno prostora za vodu.
Kuvanje: Napunite lonac hladnom vodom, tako da voda bude 4-5 cm iznad nivoa pšenice. Poklopite lonac, ali ne potpuno – najbolje je koristiti poklopac sa otvorom. Stavite lonac na ringlu i pustite da voda počne da vri. Kuvajte pšenicu na umerenoj vatri 45-50 minuta, povremeno proveravajući nivo vode. Ako je potrebno, dodajte još vode tako da uvek bude 2-3 cm više od nivoa pšenice.
Umotavanje: Kada pšenica bude kuvana, sklonite lonac sa šporeta. Uzmite jedan peškir za plažu, rastvorite ga i dobro umotajte lonac, a zatim ga omotajte i drugim peškirom. Za čvrstinu, možete koristiti gumice da zadržite toplotu. Ostavite lonac da stoji 12-15 sati kako bi pšenica dobro nabubrila i upila svu vodu.
Mlevenje: Nakon što se pšenica ohladi i nabubri, odmotajte lonac. Pšenicu stavite na cediljku kako biste uklonili eventualnu preostalu vodu, a zatim je sameljite u mašini za mlevenje mesa, blenderu ili secku (u zavisnosti od količine).
Kombinovanje sa šećerom i orasima: Samlevenu pšenicu pomešajte sa šećerom, orasima i vanilin šećerom, prema svom ukusu. Na kraju, pospite sa prah šećerom i ukrasite jezgrima oraha.
Ovaj jednostavan recept omogućava vam da napravite slavsku žito brzo i lako, a sigurno će se dopasti i vama i vašoj porodici, ali i gostima.
Slavski kolač zapravo simboliše Hrista, koji je hleb života, a vino kojim se kolač preliva prilikom osveštavanja označava Hristovu krv, koja je tekla iz njegovih rana. Odmah nakon osveštavanja, ukućani uzimaju po komadić kolača, a zatim ga seku i služe drugim gostima uz ručak.
U nekim delovima Srbije, domaćin ili mlađi član porodice odlazi lično do prijatelja i poziva ga na slavu, uz prijateljski razgovor. Uoči slave, u nekim krajevima se kao pozvnica onome koga domaćin želi da ugosti, šalje manji hleb ili lepinja...
U besedi za praznik Hristovog Rođenja, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi od prestola slave do vitlejemske pećine, pokazujući kako tišina Božića govori o Božijoj ljubavi prema čoveku više nego ijedna reč.
Pravoslavni vernici danas slave Rođenje Gospoda Isusa Hrista - Božić po starom kalendaru, dok se po novom liturgijski obeležava Sabor Svetog Jovana Krstitelja. Katolici proslavljaju Svetog Rajmunda Penjafortskog, a Jevreji i muslimani ovaj dan provode u redovnim molitvama.
Prema jevanđelju, Isus Hristos je rođen tačno u ponoć, kada se najsjajnija zvezda koja se kretala od istoka prema zapadu zaustavila iznad pećine kraj Vitlejema.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Na prazničnoj liturgiji, starešina Sabornog hrama govorio je o svetosti, krsnoj slavi i veri koja ne staje na običajima, već traži ličnu promenu, odgovornost i život u istini.
Pred praznik Sabora Svetog arhangela Mihaila ponovo izbija rasprava o slavskom žitu: narodna predanja tvrde jedno, crkveni kanoni drugo — a mnogi domaćini ni ne slute da izostavljaju obavezan deo slave.
Iako su naši stari znali prigodne zdravice, mnogi danas nisu sigurni kako da pozdrave domaćina, izgovore čestitku i učestvuju u prvom obredu koji sledi čim pređu prag slavske kuće.
Posle svečanog večernjeg bogosluženja sa petohlebnicom u crkvi Svetog Marka, arhimandrit Vasilije osveštao je badnjake pred vernicima, a molitva koja je tom prilikom uzdignuta sabrala je u sebi sećanje na raj, krst i početak spasenja.
Praznik Rođenja Hristovog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 7. januara, ne govori o sili i sjaju, već o tišini, smirenju i nadi koja već dva milenijuma iznova ispituje čoveka i njegov odnos prema Bogu i drugima.
Osvrćući se na Pravednog Josifa, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas u svojoj besedi za 31. utorak po Duhovima podseća kako vera i poslušnost Bogu oblikuju život i donose proslavu onima koji ga slede, čak i u najmračnijim trenucima.
Pravoslavno predanje i oci otkrivaju zašto ovaj dan nije samo uvod u slavlje, već duhovni ispit – i kako od njega zavisi da li će Rođenje Hristovo ostati običan datum ili lični susret.
