Sa dobro izbalansiranom grupom, bilo je moguće da prikupe materijal sa mnogo podataka i iz puno izvora, kako bi finalni rezultat bio najbliži istinitom prikazu lika svetitelja.
Nikoljdan je najčešća krsna slava u Srba, a Sveti Nikola Čudotvorac jedan je od najpoštovanijih svetaca u celom hrišćanskom svetu - njegov lik i ime inspirisali su i nastanak Deda Mraza. Naučni tim iz Brazila, koji je predvodio forenzički 3D umetnik Cicero Moraes, uradio je, na osnovu analize moštiju iz Barija i sa ostrva Lido, forenzičku aproksimaciju lica arhiepiskopa Mire Likijske zahvaljujući čemu je Sveti Nikola „oživeo“.
- Više od 10 godina imamo tradiciju rada 3D aproksimacija lica svetaca. Pre nekog vremena predložio sam članu našeg tima dr Hoseu Luisu Liri, ekspertu za živote hrišćanskih svetaca, da uradimo Svetog Nikolu, pa smo započeli ovaj projekat uz pomoć dr Tijaga Beinija, profesora stomatologije i specijaliste za forenzičku stomatologiju – rekao je Cicero Moraes.
Cicero Moraes
Crno-bela rekonstrukcija lica Svetog Nikole
Sa dobro izbalansiranim timom, dodao je on, bilo je moguće da prikupi materijal sa mnogo podataka i iz mnogo izvora.
- Koristio sam podatke iz studija koje je pedesetih godina sprovodio prof. dr Luiđi Martino. Tražio sam dozvolu za korišćenje ovih podataka od oca Gaetana Đerarda Ćiofarija iz Centra za proučavanje Nikolaja, gde je knjiga štampana, koji je to odobrio. Inicijalno smo uradili 3D rekonstrukciju lobanje korišćenjem podataka iz anatomskih analiza urađenih pedesetih godina.
Onda smo pratili profil lica korišćenjem statističkih projekcija. Dopunili smo ove podatke tehnikama anatomske deformacije, u kojima se tomografija glave žive osobe prilagođava tako da se lobanja virtuelnog donora poklapa sa lobanjom sveca čije lice radimo. Finalno lice predstavlja umetanje svih ovih informacija, koje su anatomski i statistički povezane – rekao je Moraes i dodao:
- Generisali smo dve grupe slika, jednu sa više objektivnim elementima, što znači lice bez kose, brade i brkova, zatvorenih očiju i u crno-beloj tehnici, a drugu grupu sa više umetničkim i spekulativnim elementima, za koje smo koristili ikonografiju Svetog Nikole Mirlikijskog. Za ceo ovaj rad nam je bilo potrebno oko dve nedelje.
Wikipedia
Uobičajena ikona Svetog Nikole
Kako se podseća u radu, Sveti Nikola bio je arhiepiskop Mira u 4. veku, a o njemu se više zna iz tradicije nego iz istorijskih dokumenata. Nakon njegove smrti 6. decembra 345. popularnost ovog sveca neprestano je rasla, a 1087. grupa od 62 mornara otela je njegove mošti iz Mira i prenela ih u Bari.
- Ranih pedesetih godina, došlo je do probijanja vode u delove Bazilike Svetog Nikole u Bariju, pa je specijalna komisija nastala po naređenju pape Pija XII dobila zadatak da mošti arhiepiskopa izvuče i sačuva. Analizu kostiju uradio je dr Luiđi Martino (1908-2001), profesor Univerziteta u Bariju. Rad je trajao četiri godine i za to vreme su kosti stavljene u kovčeg sa malim prozorom. Dr Marino i njegov tim uradili su detaljnu anatomsku studiju. Analiza je dala seriju podataka poput procenjene visine od 167 centimetara, uz još neke podatke – navodi se u studiji „3D renderovanje lica na osnovu lobanje pripisane Svetom Nikoli Mirlikijskom“.
Cicero Moraes
Rekonstrukcija lica Svetog Nikole u boji
Dr Martino je 1992. analizirao i grupu kostiju koje su čuvane u crkvi Svetog Nikole na ostrvu Lido u Veneciji, a za koje se takođe tvrdilo da su pripadale arhiepiskopu Mire Likijske. Utvrđeno je da su najverovatnije pripadale istom skeletu kao i kosti iz Barija.
- Šest slika je generisano u procesu – tri sa objektivnim elementima, što znači da je na njima prikazano lice, ali bez kose, brkova i brade, zatvorenih očiju i u crno-beloj tehnici, i tri sa više umetničkim i spekulativnim elementima, poput boje kože, kose, oblika i boje očiju i sa odećom. Kombinovanjem informacija sa jasnom robusnom strukturom lobanje može se zaključiti da postoji mogućnost da je reč o osobi jake fizičke građe. Bez obzira na to da li reč zaista o lobanji Svetog Nikole ili ne, činjenica je da istorijski i kulturni razvoj tokom vekova mogu da dovedu do stvaranja nekih slučajnosti - navodi se u studiji, a prenosi portal Nauka.
Od zaštitnika pomoraca i siromašnih do svetitelja čudotvorca čija dela milosrđa nadahnjuju milione vernika širom sveta, Sveti Nikola ostaje uzor nepokolebljive vere, ljubavi i dobrote. Njegov život, prožet blagošću i predanošću Gospodu, zauvek je urezan u pravoslavnu tradiciju.
Na ovom ostrvu ima više manastira nego plaža. Krićani kažu da su manastiri i manastirsko bratstvo odigrali važnu istorijsku ulogu tokom borbi za oslobođenje ostrva, posebno nakon pada Krita pod otomansku vlast.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Na Preobraženje Gospodnje, iz Mrkonjića stižu mošti Svete Ane – majke Čudotvorca Ostroškog. Verni će imati priliku da prvi put u svom gradu celivaju i dodirnu svetinju.
U Sabornom hramu u Šapcu, sestrinstvo Svete mati Angeline obeležilo je praznik svoje nebeske zaštitnice, nastavljajući misiju milosrđa započetu 1953. godine i pozivajući nova pokolenja da joj se pridruže u delu ljubavi.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Otkrijte kako pivo pretvara ovo jednostavno jelo u ukusnu salatu sa istorijom dugom vekovima, zapisanu još 1855. u "Srbskom kuvaru" jeromonaha Jerotija iz Krušedola.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
U besedi vladike Nikolaja Velimirovića o proroku Isaiji otkrivaju se dramatične vizije, proročanstva koja su se obistinila i život položen za nepokolebljivo svedočenje istine.
Poziv na zajedničku molitvu muslimana u centru grada izazvao je burne reakcije i zabrinutost vlasti zbog mogućeg narušavanja verskog mira u jednom od najosetljivijih područja Hercegovine.
Victoria de la Kruz, španska monahinja i misonarka, decenijama je rizikovala svoj život u posleratnom Japanu, spasavajući devojčice i žene iz kandži trgovine ljudima.
Vernici su u tišini odali počast mučenicima kusonjskim, stvarajući duboko emotivnu atmosferu koja inspiriše Srbe u Hrvatskoj da čuvaju sećanje svojih predaka.
U besedi vladike Nikolaja Velimirovića o proroku Isaiji otkrivaju se dramatične vizije, proročanstva koja su se obistinila i život položen za nepokolebljivo svedočenje istine.
