U mnogim krajevima sveta deca veruju da poklone za Novu godinu ili Božić donosi Deda Mraz ili Božić Bata, a u većini zapadnih hrišćanskih zemalja tu ulogu ima Santa Klaus, odnosno Sveti Nikola. U Grčkoj i na Kipru, međutim, deca poklone očekuju od Svetog Vasilija Velikog. Kako je do toga došlo?
Dva svetitelja, dva slična puta
I Sveti Nikola i Sveti Vasilije Veliki bili su veliki svetitelji Pravoslavne Crkve i u mnogo čemu su imali sličan životni put. Obojica su rođeni u Maloj Aziji - Sveti Nikola u drugoj polovini III veka u gradu Patari, a Sveti Vasilije u IV veku u Kesariji. Obojica su bili episkopi, izuzetno obrazovani ljudi i ličnosti koje su ostavile dubok trag u istoriji Crkve.
Prema predanju, Sveti Nikola je učestvovao na Prvom vaseljenskom saboru 325. godine i razobličio jeres Arija, koja je iskrivljavala učenje o Bogu. Sveti Vasilije Veliki, s druge strane, ostao je upamćen kao autor brojnih bogoslovskih dela i kao tvorac jedne redakcije Božanstvene liturgije, koja se i danas služi deset puta godišnje - između ostalog na dan njegovog praznika, kao i uoči Božića i Bogojavljenja.
Milosrđe koje je ostavilo trag
Za života su obojica svedočili hrišćansku veru delima ljubavi i milosrđa. Sveti Nikola je potajno pomagao siromašnima, ostavljajući im „poklončiće“ - zlato i novac. Sveti Vasilije Veliki, pak, dobročinstvu je pristupao promišljeno i organizovano: znao je ko u njegovom gradu živi u oskudici i pozivao imućnije da pomažu one kojima je pomoć bila potrebna. Tako su obojica postali primer kako se bližnjem može pomagati ne samo javno, već i tiho, bez potrebe za pohvalom.
Praznici posvećeni ovoj dvojici svetitelja obeležavaju se zimi: Svetom Nikoli 19. decembra (6. decembra po starom kalendaru), a Svetom Vasiliju 14. januara (1. januara po starom kalendaru), dakle u dane božićnih i novogodišnjih slavlja. Pošto se dan Svetog Nikole praznovao znatno pre Božića i Nove godine, i pošto je taj datum ostao isti i u Grčkoj i na Kipru, bilo je prirodno da se s novogodišnjim praznicima postepeno poveže onaj svetitelj čiji praznik pada na sam početak godine - Sveti Vasilije Veliki.
Veruje se da Sveti Vasilije blagosilja godinu koja dolazi. Grci i Kiprani ne samo da mu se mole u hramovima, već njegov praznik obeležavaju i u svojim domovima. Tako su nastale posebne novogodišnje kolende i običaj pripreme svečane trpeze. U tim pesmama deca mole domaćine da budu dobri i milostivi, kao što je bio Sveti Vasilije, i da im učine neko dobro - najčešće ih daruju slatkišima.
Za Novu godinu, na praznik Svetog Vasilija Velikog koji Grci i Kiprani slave 1. januara, peče se i „pita Svetog Vasilija“, poznata kao vasilopita, u koju se stavlja novčić u spomen na njegovu dobrotvornu delatnost. Otuda i običaj da se deci pokloni daruju upravo u ime Svetog Vasilija.
Sveštenik Darko B. Jelić bez uvijanja govori o lažnoj tradiciji, crkvenim portama pretvorenim u vašarište i o tome kako smo zamenili liturgiju bukom, a smisao navikom – i zašto nas to već decenijama drži na istom mestu.
Dok građani jedva čekaju 1. januar, crkva čuva liturgijsku i „staru“ Novu godinu, a posebni molebani i običaji pokazuju kako se vere i porodične tradicije prepliću u svakodnevnom životu vernika.
Ovi praznici se prepliću sa običajima stvarajući jedinstven praznični dan pun vere, porodične topline i tradicije.
Pravoslavni vernici ne slave samo početak nove kalendarske godine već koračaju u nju kroz zahvalnost Bogu, duhovno preispitivanje i poštovanje tradicije, koja spaja prošlost i sadašnjost.
