Zašto Mali Božić nije isto što i pravoslavna Nova godina, šta znače badnjaci, koji se ponovo pale, kako je Hristos dobio ime i zbog čega je Crkva još u prvom veku donela odluku koja je zauvek promenila život hrišćana, otkriva jerej Slavko Lalović.
Praznik Obrezanja Hristovog i Svetog Vasilija Velikog, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava 14. januara, u narodu je mnogo poznatiji pod zajedničkim nazivom Mali Božić ili, kako se često kaže, pravoslavna Nova godina. Kao i gotovo svi veliki praznici u narodnom kalendaru, i Mali Božić prati niz običaja koji se razlikuju od kraja do kraja. Ipak, u najvećem delu srpskih krajeva sačuvao se običaj da se za ovaj dan ostavlja plećka od božićne pečenice.
- Što se tiče samih običaja, nema neke velike razlike u odnosu na Božić. Ono što bih ja izdvojio jeste da se uoči Malog Božića služi večernja služba, a u mojoj parohiji, kao i u nekim drugim, posle bogosluženja u porti se nalažu badnjaci koji su ostali od Božića. Zbog onih ljudi koji iz nekog razloga do sada nisu zapalili svoje badnjake, a da oni ne bi završili u smeću, što se, nažalost, često dešava, organizujemo večernju službu, posle koje se ti badnjaci zajedno nalažu - objašnjava sveštenik Slavko Lalović.
On dodaje da se na taj način sprečava jedna ružna slika koja se često viđa po gradovima kada praznici prođu.
- Posle praznika često možemo da vidimo badnjake pored kontejnera. To je zaista tužno. Preporučio bih svima koji imaju badnjake, a ne mogu da dođu ispred hrama da ih nalože, da se dogovore sa komšijama i da negde zajedno založe vatru, kako se ne bi desilo, nedajbože, da završe u smeću - kaže otac Slavko.
On podseća i da većina narodnih običaja nema direktne veze sa crkvenim pravilima.
- Na sam dan praznika Svetog Vasilija Velikog i Obrezanja Hristovog, 14. januara, služi se sveta liturgija i praznik bi, pre svega, trebalo započeti u crkvi, prisustvom liturgiji - ističe on.
Otac Slavko objašnjava i zbog čega nije sasvim ispravno 14. januar nazivati pravoslavnom Novom godinom.
- Nova godina po julijanskom kalendaru jeste Nova godina koju slave mnogi pravoslavni narodi. Slavimo je mi, Srbi, slave je Rusi, najveći pravoslavni narod, slave je i Gruzini. Međutim, ima i pravoslavnih naroda koji su prihvatili takozvani novi, odnosno gregorijanski kalendar, kao što su Grci. Zato ne možemo da generalizujemo i kažemo da je ovo pravoslavna Nova godina jer je ne slave svi pravoslavni narodi. Julijanski kalendar je bio u upotrebi u celoj Evropi do 16. veka, a kasnije ga je zamenio gregorijanski, koji je, kao što vidimo, u Evropi preovladao - objašnjava on.
Zbog postojanja dva kalendara, u narodu često dolazi do zabuna, pa se kaže da je Božić u određenoj kalendarskoj godini, iako po crkvenom računanju vremena nova godina za nas počinje tek 14. januara.
- Zbunjeni ili ne, mi svakako volimo ove običaje. I lepo je što proslavljamo Mali Božić, koji taj naziv nosi i zato što je po običajima dosta sličan Božiću, koji slavimo 7. januara. Takođe, Mali Božić se obeležava i zato što je Hristos osmog dana po rođenju dobio svoje ime. Kao što znamo iz Svetog pisma, kada se Arhangel Gavrilo javio Presvetoj Bogorodici, rekao joj je da će roditi sina i da mu nadene ime Isus - podseća sveštenik, prenosi portal radiotrebinje.com.
Otac Slavko potom se osvrće i na pitanje koje zbunjuje mnoge vernike - zašto se hrišćani danas ne obrezuju, kada je i Isus Hristos bio obrezan osmog dana po rođenju.
- Presveta Bogorodica je odnela malog Hrista u Jerusalimski hram osmog dana po rođenju, gde je, po tadašnjem jevrejskom običaju, izvršeno obrezanje, kao što se činilo sa svom novorođenom muškom jevrejskom decom. Tako je i Hristos, po zakonu, bio obrezan. Međutim, Hristos time nije ukazivao na telesno obrezanje, već je nagoveštavao novozavetno obrezanje, odnosno obrezanje srca. A to je za nas sveta tajna krštenja jer kroz krštenje postajemo članovi Crkve - objašnjava on.
Sveštenik se osvrće i na dilemu koja se javlja kod nekih vernika, zbog čega se današnji hrišćani ne obrezuju ako je i sam Isus Hristos bio obrezan.
- Već 51. godine, na Apostolskom saboru u Jerusalimu, doneta je odluka da oni koji žele da se krste ne treba prethodno da prime obrezanje, već mogu da pristupe krštenju i bez toga. Na tom saboru su se apostoli dogovorili da svako ko se krsti treba da živi po tom načelu: da drugome ne čini ono što ne želi da se čini njemu - zaključuje otac Slavko.
Protojerej-stavrofor dr Miloš Vesin objašnjava kako tolerancija i trpljenje u svakodnevnom životu otkrivaju istinsku ljubav. Dirljiva priča o Roniju Lokvudu, beskućniku koji je postao član jedne porodice i o decenijama ljubavi, podrške i nesebične posvećenosti koja je zauvek oblikovala njihove živote. Između Rođenja Hristovog i Bogojavljenja, Crkva je sačuvala drevni ritam radosti: deset dana bez posta i bez venčanja - vreme u kome se ne broje sati, već smisao. Sveštenik Darko B. Jelić bez uvijanja govori o lažnoj tradiciji, crkvenim portama pretvorenim u vašarište i o tome kako smo zamenili liturgiju bukom, a smisao navikom – i zašto nas to već decenijama drži na istom mestu.
eparhija-zahumskohercegovacka.org
Zašto je Hristos obrezan osmog dana po rođenju
Odluka iz Jerusalima koja je promenila istoriju hrišćanstva
Duhovna riznica
09:27 | 07.01.2026
ZAŠTO VEĆINA LJUDI POGREŠNO DOŽIVLJAVA BOŽIĆ: Otac Miloš Vesin otkriva ono o čemu nas ne uče u školama
Duhovna riznica
13:32 | 08.01.2026
NA BOŽIĆ SU OTVORILI VRATA SVOG DOMA BESKUĆNIKU, A ON OSTAO KOD NJIH 45 GODINA: Bračni par svedoči kako im je jedan gest dobročinstva promenio život
Duhovna riznica
09:59 | 12.01.2026
EVO ZAŠTO SE BOŽIĆ SLAVI DO 17. JANUARA: U ovom periodu Crkva zabranjuje čak i venčanja
Duhovna riznica
10:32 | 13.01.2026
VEČERAS NE ČEKAMO NI SRPSKU, NI CRKVENU, NI PRAVOSLAVNU NOVU GODINU: Otac Darko objašnjava zašto je slavlje 13. januara uveče - idolopoklonstvo
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga - i gde se, još uvek, može povratiti.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Obeležavanjem tri praznika 14. januara, koje narod obično naziva Mali Božić, završava se božićni ciklus, a započinje nova godina nade i blagoslova. Pravoslavni vernici se sećaju Obrezanja Gospodnjeg, slave Svetog Vasilija Velikog i mole za mir i ljubav u danima koji dolaze.
Na praznik Obrezanja Gospodnjeg i u dan posvećen Svetom Vasiliju Velikom, liturgija u Beogradu donela je poruku o „obrezanju srca“, unutrašnjoj promeni i hrišćanskom životu koji ne počinje u običaju, već u čoveku samom.
Kako je nastala pometnja oko kalendara, šta je dogma o Vaskrsu i zbog čega vreme merimo netačno – u svom autorskom tekstu koji prenosimo u celosti objašnjava sveštenik Stevan Stefanović ističući da veru ne smemo da merimo pogrešno.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Krstovdan po starom kalendaru i Svetog Atanasija Velikog po novom. Katolici obeležavaju spomendan Svete Margarete Ugarske, dok muslimani i Jevreji nemaju veliki verski praznik.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
Jednostavno jelo iz rerne, sastavljeno od onoga što se nađe u kuhinji, idealno je za sporu nedelju, razgovore za stolom i decu koja već posle prvog zalogaja pitaju ima li još.
