KOJE OBIČAJE TREBA ISPOŠTOVATI U SUSRET MALOM BOŽIĆU: Oci crkve upozoravaju na jednu stvar koju nikako ne smemo činiti

Srpska pravoslavna crkva 14. januara svečano obeležava praznik koji u sebi sabira tri značajna duhovna događaja: Obrezanje Gospodnje, sećanje na Svetog Vasilija Velikog i početak pravoslavne Nove godine. Ovaj dan u narodu je poznatiji kao Mali Božić. Nova godina nije obeležavana u Srbiji do dvadesetih godina prošlog veka, u srpskim seoskim sredinama slavio se Mali Božić. Ovaj dan, duboko ukorenjen u veri i tradiciji, predstavlja nastavak božićne radosti i priliku za molitveno sabranje i duhovno obnavljanje.

Na ovaj dan podsećamo se Obrezanja Gospodnjeg, događaja kojim je Hristos prvi put prolio krv za čovečanstvo, osam dana nakon svog rođenja, ispunjavajući zakon Mojsijev. Ovaj čin, koji se u crkvenim himnama naziva „prvim znakom spasenja“, podseća vernike na Hristovu poslušnost i spremnost na žrtvu za spasenje ljudi. Svetim liturgijama koje se služe na Mali Božić, vernici se u molitvi podsećaju na značaj ovog praznika.

Wikipedia

 

Uz ovaj praznik, Srpska pravoslavna crkva proslavlja i Svetog Vasilija Velikog, jednog od najvećih otaca Crkve. Njegov doprinos bogoslovlju, monaštvu i milosrdnom radu ostavio je neizbrisiv trag u istoriji hrišćanstva. Mnoge crkve na ovaj dan služe čuvenu Vasilijevu liturgiju, a porodice koje ga slave kao krsnu slavu okupljaju se u molitvi, blagoslovu slavskog kolača i žita.

Mali Božić u narodu označava završetak božićnog ciklusa, ali i početak nove nade i blagoslova. Oci Crkve ističu da se u različitim krajevima srpskih zemalja brojni običaji vezuju za ovaj dan, te upozoravaju da se budemo obazrivi, jer neki od njih više podsećaju na sujeverje nego na pravu veru. A vera i sujeverje jedno drugo isključuju, pa sveštenici upozoravaju da na ovaj praznik samo jednu stvar ne bi trebalo da činimo - da ne pokleknemo pred iskušenjem sujeverja. 

Freepik

 

U mnogim krajevima Srbije zadržao se običaj da se na ovaj dan simbolično spaljuju ostaci badnjaka, što predstavlja završetak prazničnih običaja i unošenje svetlosti u predstojeću godinu. Porodice se okupljaju oko bogate trpeze, gde se ponovo lomi česnica, a novčić u njoj donosi radost i nadu u blagostanje. Takođe, veruje se da treba uzeti kašiku meda, što se dovodi u vezu sa životom i delom Svetog Vasilija Velikog.

Za pravoslavne vernike, Nova godina po julijanskom kalendaru nije samo svetovna radost, već i duhovni početak. U mnogim crkvama služe se molebani za blagoslov predstojećih dana, u kojima se vernici mole za zdravlje, mir i ljubav među ljudima. Ovaj trenutak osvešćuje nas o prolaznosti vremena i podseća na važnost ispunjavanja života vrlinama.

ST/Nemanja Pančić

 

Mali Božić je dan kada se vera, tradicija i zajedništvo susreću. Kao svetlosni most između završetka božićne radosti i početka nove godine, on poziva svakog vernika da se u molitvi seti Božije ljubavi i blagoslova. U činu zahvalnosti za prošlost i nade za budućnost, Mali Božić ostaje svedok neprekidnog hoda čoveka ka spasenju.

Ostavite komentar

Пошаљи коментар

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

0 Komentara