WikipediaU Izniku su sačuvane zidine iz drevne Nikeje
Proces kanonizacije zahteva dva priznata čuda, a Karlo je već bio beatifikovan 2020. godine zahvaljujući čudu izlečenja brazilskog deteta.
Mladić rođen u Londonu, koji je poznat kao "Božiji influenser", zvanično će postati svetac u katoličkoj crkvi. Karlo Akutis, koji je preminuo od leukemije 2006. godine sa samo 15 godina, biće kanonizovan u aprilu, nakon što mu je papa Franja pripisao drugo čudo.
Kanonizacija Karla Akutisa ima poseban značaj jer on postaje prvi svetac iz generacije milenijalaca, što može imati snažan uticaj na mlađe generacije vernika.
Karlo je rođen u Velikoj Britaniji, ali je odrastao u Italiji i bio je poznat po kreiranju veb-sajtova za svoju parohiju i školu. Najviše pažnje privukao je sajtom na kojem je dokumentovao čuda, koji je pokrenut neposredno pre njegove smrti i kasnije preveden na više jezika.
Proces kanonizacije zahteva dva priznata čuda, a Karlo je već bio beatifikovan 2020. godine zahvaljujući čudu izlečenja brazilskog deteta. Drugo čudo pripisano njemu dogodilo se 2024. godine kada je student iz Firence izlečen od krvarenja u mozgu nakon traume glave.
Shutterstock
Papa Franja
Papa Franja je najavio da će Karlo biti proglašen za sveca tokom vikenda koji počinje 26. aprila. Ova vest je odjeknula među vernicima širom sveta, posebno među mladima koji su inspirisani njegovim delom.
Da bi postao svetac, pojedinac mora da prođe posthumno suđenje, procenu njegovih fizičkih i duhovnih ostataka. Vatikanska kancelarija odgovorna za ovo pitanje, Dikasterijum za svece, ima zadatak da istraži da li je kandidat bio duhovno uzoran za života i kako se pokazao po smrti. Svaki od njih, da bi bio kanonizovan, mora imati dva naučno neobjašnjiva čuda koja mu se pripisuju, piše Gardijan.
Akutis se snimio i objavio da mu je „suđeno da umre“. Onda se 2006. godine, kada je imao 15 godina, razboleo od groznice i bola u grlu. Simptomi su se pogoršali, dijagnostikovana mu je leukemija, doživeo je cerebralno krvarenje i pao u komu. Nakon nekoliko dana konstantovana mu je moždana smrt.
Nedugo zatim njegove stvari su predate istorijskom komitetu lokalne nadbiskupije koja je počela sa ispitivanjem njegovih šansi da postane svetac.
Godine 2012. komitet je objavio prve naznake da bi Akutis mogao da postane svetac. Posle kratkog ispitivanja Akutis se pominje kao „potencijalno prvi milenijalski svetac“ i „svetac zaštitnik interneta“, a malo je „kandidata“ napredovalo tako brzo kao on.
Mala, ali aktivna zajednica katolika Afroamerikanaca, podnosi Vatikanu peticiju za ubrzanu kanonizaciju šest kandidata za svece. Od njih je najstariji Pjer Tusen koji je mrtav već 171 godinu.
Osim što je spor proces i što svaka grupa, poput političke, mora pregovarati o svom kandidatu, ovaj proces je veoma skup, jer crkva naplaćuje svaku pojedinačnu radnju i odluku.
Pre ulasku u verski objekat, vernici različitih religija imaju običaje koji se međusobno odvajaju, međutim svrha svih je ista - da se ispoštuje propisana tradicija kojom poštujemo svetinju.
Nakon niza tvrdnji o"„selidbi" i navodnoj nelegalnoj izgradnji, Eparhija raško-prizrenska prvi put sistematski iznosi odluke Sabora, zakonske dozvole i stručna mišljenja, odbacujući optužbe koje su uzburkale javnost.
U besedi za subotu mesopusne sedmice, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da reč kojom je Gospod oblikovao svet i danas deluje – pročišćava, vodi i oplemenjuje čoveka.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Trifuna po starom i Svetog Avksentija po novom kalendaru. Katolici proslavljaju Svetog Valentina, dok u judaizmu i islamu danas nema velikog verskog praznika
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Životna priča Dena Rehila pokazuje kako trauma, gubitak i luksuz ne mogu zameniti unutrašnji mir, dok duhovno preobraženje može promeniti život od korena.
Zbog krvavog napada u katoličkoj crkvi tokom mise, sud je izrekao kazne kakve se retko viđaju, povukavši oštru granicu između islama kao vere i nasilja koje pokušava da se sakrije iza njegovog imena.
Sveštenik Predrag Šćepanović otkriva kako Zadušnice nisu samo običaj, već trenutak u kojem ljubav prema upokojenima i vera dobijaju oblik kroz molitvu, svetlost sveće i simboliku koljiva.
Gotovo da nema vernika koji, ulazeći u crkvu, najpre ne priđe mestu za sveće – bilo da se moli za zdravlje svojih bližnjih ili za pokoj duša upokojenih.
