Monaški put ovog svetitelja kreće 1778. godine, uz blagoslov majke i poklon bakarnog krsta, koji je nosio do kraja života.
Sveti Serafim Sarofski je ruski svetitelj izuzetno poštovan i u SPC, a njegovoj ikoni sa česticom moštiju se možete pokloniti u crkvi Lazarica, nadomak Svetosavskog hrama na Vračaru.
Priča svetitelja je izuzetna, a čuda su u njegovom životu počela da se dešavaju rano. Najpre je kao mali preživeo pad sa nedovršenog hrama ostavši nepovređen, a potom je ležeći bolestan u snu video Bogorodicu koja mu je poručila da će doći i izlečiti ga. Ubrzo nakon toga je kroz selo nošena ikona sa njenim likom, a majka je bolesnog dečaka izvela pred nju i on je ozdravio.
"Ničega se ne bojte, makar svi krenuli na vas, jer Gospod je iza vas. Vaša Majka je Sama Carica Nebeska, a po njoj se sve upravlja", reči su Sveca.
MAXIM MARMUR / AFP / Profimedia
Ikona Svetog Serafima
Iako datum njegovog rođenja nije poznat, zna se da mu je ime bilo Prohor Mošnjin. Njegov otac Isidor bio je imućan i gradio je hram Svetom Sergiju Radonješkom, a posle njegove smrti taj posao je nastavila majka Agatja. Ona je i odgajila budućeg podvižnika, dajući mu dobar primer stalne molitve, posta i milosrđa.
Njegov monaški put kreće 1778. godine, uz blagoslov majke i poklon bakarnog krsta, koji je nosio do kraja života. Bio je iskušenik osam godina.
Za to vreme imao je veliko iskušenje – tri godine je bio naduven od vodene bolesti i dobar deo tog vremena nepokretan. Tada je imao viđenje Presvete Bogorodice sa apostolima Petrom i Jovanom Bogoslovom. Ona je rekla: "Ovaj je od našeg roda", dotakla ga žezlom i iz tog udubljenja otekla je sva voda iz tela (na tom mestu ostao mu je ožiljak).
Printscreen/YouTube/TV Hram
Sveti Serafim
Zamonašen je 13. avgusta 1786. sa imenom Serafim, što znači plameni, a u oktobru iste godine postao je jerođakon.
U samoći je okopavao baštu i gajio pčele; nedeljom je išao u manastir na liturgiju. Viđali su ga kako hrani medveda kao da je dresiran. Da bi pobedio đavola, 1000 dana se neprekidno molio na kamenu, stojeći i klečeći, sa kratkim pauzama zbog hrane i odmora. Dana 12. septembra 1804. godine napala su ga u šumi tri seljaka tražeći pare, a on je pustio da ga izubijaju jer «ko se maši noža, od noža će poginuti». Jedva je preživeo. A posle im je, hrišćanski, oprostio i založio se da ih ne kazne.
Printscreen/YouTube/TV Hram
Sveti Serafim
Na hiljade ljudi svakoga dana dolazilo mu je radi saveta i pomoći, i on je unapred znao sve njihove boljke. Bezbroj je primera njegove prozorljivosti: znao je kome je pomoć najpotrebnija, odgovarao i pre nego što su mu postavljali pitanja, znao sve o gresima i prošlosti sagovornika; predskazivao događaje.
Bio je u duhovnoj vezi sa drugim podvižnicima koje nikad nije video, npr. poslao je poruku zatvorniku Georgiju da ne ostavlja mesto svog podviga (on je dve godine bio iskušavan tom pomisli). Mnogim ljudima je predskazivao šta će im se desiti: stupanje u monaštvo, brak, broj dece, bolesti, smrt bližnjih… Predskazao je u Rusiji glad, koleru, političke sukobe. I svoju smrt.
Lične stvari svetitelja u ruskom manastiru Divijevo
U Trojičkom sabornom hramu Serafimsko-Divejevskog manastira, u blizini kivota sa moštima Svetog Serafima, mogu se videti stvari koje su mu pripadale.
Posle upokojenja svetog starca, o nekim od ovih svetinja su se s poštovanjem starale sestre Divejevske.
Stvari su se prenosile sa jedne starice na drugu, a njihov poslednji čuvar bila je shimonahinja Margarita (Lahtionova). Kada se mati Margarita preselila u manastir, oktobra 1990. godine prenela je u Trojičku katedralu lične stvari svetog Serafima: verige, trake, kožne rukavice, delove mantije i kapuljače, posudu za ulje, kandilo iz svešteničke kelije, iver sa zidova kelije u dalekoj pustinji, komade cigle iz peći, tamjan, fragment kamena na kome se hiljadu noći molio Sveti Serafim, lonac od livenog gvožđa...
Sada se svešteničke stvari, koje su bile u posedu drugih ljudi, nalaze i u vitrinama Paraskeve Divejevske. Ove svetinje su dostupne svakom verniku na poklonjenje.
Levon Vartanov je preko noći postao vernik, počeo da se bavi ikonopisom i spasao bližnje verom, a tokom devedesetih godina, dok je prolazio kroz težak period, njegovo umetničko stvaralaštvo postalo je izvor preživljavanja.
Sto godina duhovne veze Srba i Rusa u obeleženo je hramu Svete Trojice na Tašmajdanu velikim sabranjem koje je uz molitvu slavilo veru, ljubav i jedinstva dva bratska naroda.
Ovo odlikovanje dodeljuje se ženama za zasluge u različitim oblastima crkvene, državne i javne službe. Između ostalih za izuzetne aktivnosti i zasluge u nauci i umetnosti i na polju duhovnog prosvećenja, za rad koji doprinosi obrazovanju, kao i verskom i moralnom vaspitanju naroda i za doprinos u očuvanju tradicionalnih vrednosti u društvu.
Dok Ruska Federacija dodatno učvršćuje svoje opredeljenje za zaštitu porodičnih vrednosti, novi zakon koji zabranjuje usvajanje ruske dece u zemljama koje legalizuju promenu pola, izazvao je burne reakcije širom sveta.
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, svetac nas podseća da su oči Gospodnje prisutne na svakom mestu, pozivajući nas na potpunu pažnju prema sebi, ne samo u spoljašnjem svetu, već i u srcu, kako bismo u postu postigli unutrašnju ispravnost i slobodu od greha.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve otputovao u Jerusalim, gde će se moliti na mestu Hristovog Vaskrsenja, služiti svetu liturgiju i razgovarati sa jednim od najuglednijih pravoslavnih patrijaraha.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Zauzimanje svetinja u naselju Bela Crkvi u Ukrajini, izaziva osude širom sveta, dok Ruska Federacija traži hitnu zaštitu kanonskih pravoslavnih objekata i pravdu za sveštenstvo.
Episkop remezijanski Stefan o svojoj prvoj godini na čelu Srpskog podvorja u Moskvi, o iskustvima iz manastira Ostrog, studijama na Moskovskoj duhovnoj akademiji i nezaboravnom duhovnom pozivu koji ga vodi ka svetlosti i jedinstvu dva bratska naroda.
Sveta Ksenija Petrogradska je, kroz svoj podvig jurodivosti i čudotvorstva, tajno doprinosila izgradnji crkve Smolenske majke Božije, noseći cigle noću, što su radnici otkrili tek kada su je zatekli pri tom činu, a njen dar prozorljivosti i čuda i dalje pomažu ljudima u nevolji.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
U zemlji u kojoj su vekovima zajedno živeli Srbi, Bošnjaci i Hrvati, episkop bihaćko-petrovački upućuje snažan apel za mir i međusobno poštovanje, podsećajući da su prošlost i budućnost svih naroda neraskidivo povezane.
Čestitati Bajram nije samo formalnost, već izraz iskrene želje za blagostanjem i srećom, što dodatno jača veze među ljudima različitih verskih i kulturnih pozadina.
Uz samo nekoliko sastojaka i malo strpljenja, otkrijte jednostavan način pripreme krofni koje su vekovima deo monaške trpeze – savršene za dane posta i trenutke kada želite da osetite toplinu prave domaće poslastice.
