Monaški put ovog svetitelja kreće 1778. godine, uz blagoslov majke i poklon bakarnog krsta, koji je nosio do kraja života.
Sveti Serafim Sarofski je ruski svetitelj izuzetno poštovan i u SPC, a njegovoj ikoni sa česticom moštiju se možete pokloniti u crkvi Lazarica, nadomak Svetosavskog hrama na Vračaru.
Priča svetitelja je izuzetna, a čuda su u njegovom životu počela da se dešavaju rano. Najpre je kao mali preživeo pad sa nedovršenog hrama ostavši nepovređen, a potom je ležeći bolestan u snu video Bogorodicu koja mu je poručila da će doći i izlečiti ga. Ubrzo nakon toga je kroz selo nošena ikona sa njenim likom, a majka je bolesnog dečaka izvela pred nju i on je ozdravio.
"Ničega se ne bojte, makar svi krenuli na vas, jer Gospod je iza vas. Vaša Majka je Sama Carica Nebeska, a po njoj se sve upravlja", reči su Sveca.
MAXIM MARMUR / AFP / Profimedia
Ikona Svetog Serafima
Iako datum njegovog rođenja nije poznat, zna se da mu je ime bilo Prohor Mošnjin. Njegov otac Isidor bio je imućan i gradio je hram Svetom Sergiju Radonješkom, a posle njegove smrti taj posao je nastavila majka Agatja. Ona je i odgajila budućeg podvižnika, dajući mu dobar primer stalne molitve, posta i milosrđa.
Njegov monaški put kreće 1778. godine, uz blagoslov majke i poklon bakarnog krsta, koji je nosio do kraja života. Bio je iskušenik osam godina.
Za to vreme imao je veliko iskušenje – tri godine je bio naduven od vodene bolesti i dobar deo tog vremena nepokretan. Tada je imao viđenje Presvete Bogorodice sa apostolima Petrom i Jovanom Bogoslovom. Ona je rekla: "Ovaj je od našeg roda", dotakla ga žezlom i iz tog udubljenja otekla je sva voda iz tela (na tom mestu ostao mu je ožiljak).
Printscreen/YouTube/TV Hram
Sveti Serafim
Zamonašen je 13. avgusta 1786. sa imenom Serafim, što znači plameni, a u oktobru iste godine postao je jerođakon.
U samoći je okopavao baštu i gajio pčele; nedeljom je išao u manastir na liturgiju. Viđali su ga kako hrani medveda kao da je dresiran. Da bi pobedio đavola, 1000 dana se neprekidno molio na kamenu, stojeći i klečeći, sa kratkim pauzama zbog hrane i odmora. Dana 12. septembra 1804. godine napala su ga u šumi tri seljaka tražeći pare, a on je pustio da ga izubijaju jer «ko se maši noža, od noža će poginuti». Jedva je preživeo. A posle im je, hrišćanski, oprostio i založio se da ih ne kazne.
Printscreen/YouTube/TV Hram
Sveti Serafim
Na hiljade ljudi svakoga dana dolazilo mu je radi saveta i pomoći, i on je unapred znao sve njihove boljke. Bezbroj je primera njegove prozorljivosti: znao je kome je pomoć najpotrebnija, odgovarao i pre nego što su mu postavljali pitanja, znao sve o gresima i prošlosti sagovornika; predskazivao događaje.
Bio je u duhovnoj vezi sa drugim podvižnicima koje nikad nije video, npr. poslao je poruku zatvorniku Georgiju da ne ostavlja mesto svog podviga (on je dve godine bio iskušavan tom pomisli). Mnogim ljudima je predskazivao šta će im se desiti: stupanje u monaštvo, brak, broj dece, bolesti, smrt bližnjih… Predskazao je u Rusiji glad, koleru, političke sukobe. I svoju smrt.
Lične stvari svetitelja u ruskom manastiru Divijevo
U Trojičkom sabornom hramu Serafimsko-Divejevskog manastira, u blizini kivota sa moštima Svetog Serafima, mogu se videti stvari koje su mu pripadale.
Posle upokojenja svetog starca, o nekim od ovih svetinja su se s poštovanjem starale sestre Divejevske.
Stvari su se prenosile sa jedne starice na drugu, a njihov poslednji čuvar bila je shimonahinja Margarita (Lahtionova). Kada se mati Margarita preselila u manastir, oktobra 1990. godine prenela je u Trojičku katedralu lične stvari svetog Serafima: verige, trake, kožne rukavice, delove mantije i kapuljače, posudu za ulje, kandilo iz svešteničke kelije, iver sa zidova kelije u dalekoj pustinji, komade cigle iz peći, tamjan, fragment kamena na kome se hiljadu noći molio Sveti Serafim, lonac od livenog gvožđa...
Sada se svešteničke stvari, koje su bile u posedu drugih ljudi, nalaze i u vitrinama Paraskeve Divejevske. Ove svetinje su dostupne svakom verniku na poklonjenje.
Levon Vartanov je preko noći postao vernik, počeo da se bavi ikonopisom i spasao bližnje verom, a tokom devedesetih godina, dok je prolazio kroz težak period, njegovo umetničko stvaralaštvo postalo je izvor preživljavanja.
Sto godina duhovne veze Srba i Rusa u obeleženo je hramu Svete Trojice na Tašmajdanu velikim sabranjem koje je uz molitvu slavilo veru, ljubav i jedinstva dva bratska naroda.
Ovo odlikovanje dodeljuje se ženama za zasluge u različitim oblastima crkvene, državne i javne službe. Između ostalih za izuzetne aktivnosti i zasluge u nauci i umetnosti i na polju duhovnog prosvećenja, za rad koji doprinosi obrazovanju, kao i verskom i moralnom vaspitanju naroda i za doprinos u očuvanju tradicionalnih vrednosti u društvu.
Dok Ruska Federacija dodatno učvršćuje svoje opredeljenje za zaštitu porodičnih vrednosti, novi zakon koji zabranjuje usvajanje ruske dece u zemljama koje legalizuju promenu pola, izazvao je burne reakcije širom sveta.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobne oce ubijene u manastiru Svetog Save Osvećenog po starom i Prepodobnog Tita Čudotvorca po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Franju Paolskog, dok Jevreji danas slave Pashu, a muslimani nemaju većeg opšteg praznika.
Dok svet strepi pred katastrofama i neizvesnošću, ruski monah i duhovnik otkriva pouku koja pokazuje da vera i unutrašnja predanost mogu stvoriti nevidljivu zaštitu – događaj koji su vlasti pokušale da izbrišu iz istorije.
Vernici svih generacija dobijaju priliku da zakorače u novi život po Hristovoj milosti - sveštenici pozivaju zainteresovane da se prijave do Velikog petka i pripreme sve što je potrebno za Svetu tajnu
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Obnovljena, svojevrsni je kulturni centar Prizrena koji u rekonstruisanom i adaptiranom atrijumu okuplja malobrojne Srbe iz Prizrena i mnoge raseljene Prizrence na dan slave grada, kao i mnoge hodočasnike carskog Prizrena.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobne oce ubijene u manastiru Svetog Save Osvećenog po starom i Prepodobnog Tita Čudotvorca po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Franju Paolskog, dok Jevreji danas slave Pashu, a muslimani nemaju većeg opšteg praznika.
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetе mučenike Hrisanta i Dariju po starom i Svetu Mariju Egipćanku po novom kalendaru. Katolici slave Svetog Huga iz Grenobla, dok muslimani i Jevreji danas nemaju većeg opšteg praznika.
Godinama je dolazio i bez objašnjenja zastajao na istom mestu u hramu u Libertivilu, sve dok nije razumeo šta ga tamo uporno vraća i odlučio da promeni svoj život.
Predsednik Vrhovnog sabora Islamske zajednice Srbije otvara lične i duhovne teme – od značenja praznika, preko tišine posta i borbe sa sopstvenim egom, do sećanja na svoje odrastanje i poruka o snazi zajedništva među ljudima.
Od zajedničke molitve na musali do susreta za porodičnom trpezom, praznični dani donose posebnu kulturu ophođenja u kojoj svaka izgovorena čestitka nosi poruku poštovanja, vere i bliskosti među ljudima
Iza pomeranja kroz kalendar stoji precizan spoj crkvenih odluka, lunarnog ciklusa i razlika između kalendarskih sistema, zbog čega se datum svake godine iznova određuje prema strogim pravilima utvrđenim još u 4. veku.
Poglavar Rimokatoličke crkve poziva lidere da se vrate dijalogu, upozorava na stradanje nevinih i najavljuje lično učešće u Krsnom putu na Veliki petak kao simbol solidarnosti sa svima koji pate.
