Levon Vartanov je preko noći postao vernik, počeo da se bavi ikonopisom i spasao bližnje verom, a tokom devedesetih godina, dok je prolazio kroz težak period, njegovo umetničko stvaralaštvo postalo je izvor preživljavanja.
Velika su čuda dragog nam Boga, a jedno od većih je ono kada se ateisti, filozofi, i svi drugi kojima je pojam religije stran, preko noći menjaju i postaju deo crkve Hristove.
Nekad se to čudo desi spontano. U krevet uveče legne nevernik a probudi se verujući. Nekada taj proces teče dugo, recimo kada se neki filozof, godinama upinje da shvati život, pa izučava, piše, pokušava da sažme sve teorije o svrsi postojanja, i dođe do toga da ima samo jedan odgovor. Gospod Spasitelj.
Junak ove naše priče je do preobraćenja došao direktno.
Levon Vartanov je bivši pukovnik KGB-a. Kao mladić poput mnogih u to vreme se zanimao radio amaterstvom, pa mu je to postala i životna profesija. Kako je u radio tehnici bio veoma uspešan i posvećen poslu, nije mnogo trebalo da kao stručno lice zapadne za oko svemoćnom KGB-u. 80-tih godina se desilo „to“.
Vraćao se sa ženom sa neke privatne zabave, i u zgradi je video tuču pijanaca. Pokušao je da smiri situaciju, ali jedan od njih mu je prišao sa leđa i udario ga u glavu. Levon je ostao bez svesti. U bolnici je došao sebi. Dok je se oporavljao kući, bio je veoma miran i zamišljen. Ženi je ispričao o sada „poznatoj“ priči o odvajanju od tela, osećaju blaženstva, miru, prisustvu onostranog… Tada niko o tome nije pričao niti su beležena takva iskustva, zato i kažem sada poznatoj.
Bukvalno preko noći bivši član komunističke omladine, KGB-ovac, postao je verujući čovek. U njemu se probudio i interes za ikonopis. Njegova ćerka priča anegdotu o tome kako je kao dete zamolila oca da joj nacrta vevericu.
- To joj je bio školski zadatak iz likovnog vaspitanja. Tatina veverica nije ličila ni na karikaturu a još manje na smisleni crtež. Bio je čovek koji nikada u životu nije držao štafelaj i četkicu u ruci. Jedan njegov drug koji je bio slikar se zanimao isto za ikonopis, ali nikako mu nije išlo, a Levonu je krenulo tako neukom. Počeo je da crta i restaurira ikone. Njegova tehnika je nešto posebno i kombinacija više stilova. Naravno sve sa blagoslovom duhovnog oca.
Levon je postao ne samo verujući već i crkven. Sa njim se spasavala i cela njegova porodica jer su počeli grupno da odlaze na službe, da se pričešćuju…
Došle su i 90-te i desilo se da tada pukovnik KGB, raspada se zajedno sa svojom domovinom. Njegova priča o nezvaničnim naređenjima nadležnih o tome kako treba da se stane na stranu revolucije koju je vodio Boris Nikolajevič Jeljcin, i o tome kako se većina oficira tome protivila, spadaju u jedan deo istorije koja se neće pamtiti jer nisu bili na pobedničkoj strani. Na strani pravde i časti da, ali…
Jedan takav oficir i častan čovek doživeo je što i njegove kolege. Da devedesetih ne dobija platu. Tada je njegovu porodicu opet spasilo čudo. Ikone koje je radio, prodavale su se odlično u manastiru, gde su ih za sitne pare kupovali stranci, ali dovoljno da porodica preživi te gladne godine.
U Levonovom životu se desilo još jedno čudo. Na dan kada se rodio njegov unuk i kada su u kući spremili trpezu, zazvonio je telefon. Javio se i signal je bio prilično nejasan, pun šumova i „prljavštine“. Ali vrhunski radio operater koji je godinama slušao slične signale, prepoznao je glas majke.
Kasnije su mu javili da mu se majka upokojila nešto ranije istog tog dana. Ti pozivi su mu se ponavljali još oko nedelju i po dana.
Upokojeni arhimandrit Joil Bulatović za života je izgovorio mnogo pouka koje se vremenom sve više citiraju, a kroz svaku je isticao koliko je pravoslavna vera čista i koliko verujući trebaju da budu srećni. Istraživači upozoravaju na mogućnost da crkva bude uporište za prikupljanje informacija, dok su predstavnici crkve negirali bilo kakve veze sa ruskim obaveštajnim službama. Svetinja u centru Beograda, koja se nalazi na rubu Tašmajdanskog parka Na međunarodnoj konferenciji u Palati Srbija obeležen vek crkve Svete Trojice, čiji temelji leže u veri, ljubavi i podršci srpskog naroda ruskoj braći u teškim vremenima nakon Oktobarske revolucije.
printskrin/spastv.ru
Svađa pijanaca - prekretnica u životu Vartanova
printskrin/spastv.ru
Pogledaj galeriju
printskrin/spastv.ru
Pogledaj galeriju
printskrin/spastv.ru
Pogledaj galeriju
printskrin/spastv.ru
Pogledaj galeriju
printskrin/spastv.ru
Pogledaj galeriju
printskrin/spastv.ru
Pogledaj galeriju
Duhovna riznica
18:15 | 07.11.2024
SRBI ĆE BITI SREĆNI AKO URADE JEDNU STVAR: Duhovna poruka oca Joila, koju treba da čuje svaki pravoslavni vernik
Crkve i manastiri
15:40 | 11.11.2024
UDAR NA RUSKU CRKVU U ŠVEDSKOJ: Optužuju sveštenstvo da sarađuje sa obaveštajnim službama Moskve
Crkve i manastiri
18:00 | 13.11.2024
VEK RUSKE CRKVE U BEOGRADU: Malo ko zna priču o njenom nastanku i koliko vrednosti je iz nje poharano
Aktuelno iz SPC
22:25 | 15.11.2024
SVETINJA KOJA JE SIMBOL BRATSTVA SRBA I RUSA: Naučni skup povodom stogodišnjice Svetotrojičkog hrama Ruske Pravoslavne Crkve u Beogradu
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve u besedi u hramu Svetog Georgija poručio da se istinska pobeda ne meri moći, već vernošću Hristovom pozivu i zajednicom koja prevazilazi pravila ovog sveta.
Od antičkih predstava jahača do pravoslavne ikonografije, lik Svetog Georgija otkriva slojevito tumačenje borbe, vere i unutrašnje promene, koje i danas privlače pažnju vernika i umetnika.
Svetogorski duhovnik objasnio je da, kada se reči pretvore u teret, treba posegnuti za jednostavnost koja razbija strah i vraća mir u molitvu.
Sveti Georgije je poznat kao simbol hrabrosti, vere i nepokolebljivog ispovedanja Hrista.
Jednostavna riba iz atonskih kuhinja otkriva kako se od nekoliko osnovnih namirnica pravi jelo koje spaja post, tradiciju i miris Mediterana
Netaknuta priroda i isposnica Svetog Zosima nalaze se u jedinstvenoj celini koja sada dobija i dodatnu međunarodnu važnost.
Odluka gradske vlasti i Mitropolije otvorila je put ka izgradnji crkve posvećene Ostroškom Čudotvorcu, kao trajnom mestu sabiranja i nade u Podgorici.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
Mi, naglašava otac Ljubo, ne služimo bogu vatre!
Svetogorski duhovnik objasnio je da, kada se reči pretvore u teret, treba posegnuti za jednostavnost koja razbija strah i vraća mir u molitvu.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Stariji muškarac iz Ufe mesecima je obijao hramove tražeći novac za osnovne potrebe, a potom se vraćao na ista mesta, pokušavajući da na neobičan način umiri savest i ispravi ono što je učinio
Maramice ostaju na ovom mestu sedam dana, a zatim se zakopavaju i muka večno ostaje u zemlji.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
Suočen sa Dioklecijanom i smrtnim kaznama, Sveti velikomučenik Georgije je izabrao put koji ga je pretvorio u jednu od najmoćnijih figura hrišćanske tradicije.
Iskustva vernika i tvrdnje o neobičnim pojavama koje godinama izazivaju pažnju i polemike.
Svetogorski starac opisuje zašto se vera ne gubi odjednom, nego polako, i zašto se povratak ne dešava preko noći, već kroz godine borbe i upornosti.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
