VELIKI JUBILEJ RUSKE SVETINJE U BEOGRADU: Patrijarh Porfirije uz sasluživanje visokodostojanstvenika Srpske i Ruske crkve osveštao freske Svetotrojičkog hrama
Sto godina duhovne veze Srba i Rusa u obeleženo je hramu Svete Trojice na Tašmajdanu velikim sabranjem koje je uz molitvu slavilo veru, ljubav i jedinstva dva bratska naroda.
U srcu srpske prestonice, na Tašmajdanu, svečano je obeleženo sto godina postojanja hrama Svete Trojice Ruske pravoslavne crkve. Ova svetinja, Podvorje Moskovske patrijaršije u Beogradu, svedok je istorijskih prekretnica i duboke duhovne veze ruskog i srpskog naroda.
Foto: SPC
Liturgija povodom obeležavanja 100 godina postojanja Ruske crkve u Beogradu
Svečanu arhijerejsku liturgiju služio je patrijarh srpski Porfirije, uz sasluživanje visokih predstavnika Ruske i Srpske pravoslavne crkve, među kojima su bili mitropolit volokolamski Antonije, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, episkop remezijanski Stefan i mnogi drugi ugledni duhovnici. Liturgiji su prisustvovali i visoki zvaničnici iz Srbije i Rusije, među kojima su bili ministar dr Nenad Popović i akademik Nikolaj Muhin.
Foto: SPC
Protojerej Vitalij Tarasjev, starešina Hrama Svete Trojice, Podvorja Moskovske patrijaršije u Baogradu
Tokom službe, patrijarh Porfirije osveštao je obnovljeni ikonostas hrama, a u besedi koja je usledila, uputio snažnu poruku o suštini života, tajni smrti i pobedi života:
- Sve u našem životu može biti, ali samo je jedno izvesno – odlazak iz ovog sveta. Ipak, tajna smrti nije prirodna našem biću, jer smo stvoreni za život, za večnost. U Hristu nalazimo odgovore i pobedu nad smrću, jer On je Život koji nam se daruje. Vera je naš ključ za učešće u toj pobedi, ali je neophodno da živimo po Njegovoj reči, po Jevanđelju. Sve je u našim rukama, jer Gospod je već učinio sve za nas.
Foto: SPC
Patrijarh srpski Porfirije
Patrijarh je podsetio na silu vere kroz primer Jairove kćeri i krvotočive žene, koji svedoče da je Božija blagodat dostupna svima koji u veri i smirenju traže Spasitelja.
Ruski hram na Tašmajdanu, podignut 1924. godine, postao je duhovni dom brojnim ruskim izbeglicama koje su našle utočište u Srbiji nakon Oktobarske revolucije. Danas, on ostaje simbol bratske ljubavi dva naroda, kao i prostora u kojem su kultura, istorija i vera spojeni u jedinstveni sklad.
Obnovljeni ikonostas svedoči o neprestanom staranju o hramu kao mestu molitve i susreta, ne samo pravoslavnih vernika već i svih ljudi dobre volje.
Foto: SPC
Mitropolit volokolamski Antonije, predsednik Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije
Jubilej hrama Svete Trojice nije samo obeležavanje jednog veka postojanja. To je svedočanstvo snage vere, upornosti i zajedništva koje prevazilazi granice vremena i prostora. U duhu besede patrijarha Porfirija, ovaj dan nas podseća da je večnost u zajednici sa Bogom cilj ka kojem svi stremimo.
- Slaveći Jednog u Trojici Boga, proslavljamo i ljubav koja nas objedinjuje i vodi u život večni. Neka i ovaj jubilej bude poziv na tu ljubav i na zajedničko uzrastanje u veri - poručio je patrijarh Porfirije.
Hram Svete Trojice i dalje ostaje mesto gde se nebo i zemlja spajaju, svedočeći da su ljubav i vera najmoćnije veze koje povezuju narode i duše u Carstvu Božjem.
Proslavljeni ruski umetnik je poslao poruku pravoslavnom narodu, nakon što je u beogradskom Narodnom pozorištu dobio orden Svetog Save od patrijarha Porfirija.
U dubokoj povezanosti pravoslavne vere i bratske ljubavi, poglavar Ruske pravoslavne crkve uputio je iskreno saučešće srpskom narodu, moleći se za večni mir nastradalih i utehu onima koji tuguju.
Potomak ruskih izbeglica i istaknuti stručnjak za rusku književnost i jezik napustio nas je, ostavljajući neizbrisiv trag u srpskoj kulturi. Njegov doprinos prosveti, pedagoški rad i decenije služenja crkvenom životu zauvek će ostati deo našeg sećanja.
Na međunarodnoj konferenciji u Palati Srbija obeležen vek crkve Svete Trojice, čiji temelji leže u veri, ljubavi i podršci srpskog naroda ruskoj braći u teškim vremenima nakon Oktobarske revolucije.
Oni su bili muž i žena, koji su dvadeset dana nakon venčanja, za vreme vladavine Dioklecijana, izvedeni pred sud, pred tivaidskog namesnika Ariana, zbog hrišćanske vere.
U Beogradu je otvorena postavka „Služitelj mira i ljubavi“ povodom 80 godina od upokojenja Svetog Dositeja Vasića, duhovnog gorostasa koji je verom i hrabrošću ostao uz narod i Crkvu u najmračnijim vremenima.
Neprimereno topli tonovi u izjavama pojedinih pravoslavnih jerarha upućenih novom papi, izazvali su buru među vernicima i teolozima, koji sve glasnije upozoravaju na opasnost od zamućivanja identiteta i odstupanja od Svetog Predanja.
Na praznik Svetog Atanasija Velikog, u hramu Svetog Save na Vračaru, liturgijsko sabranje okupilo je arhijereje iz više krajeva sveta, a duhovna poruka slavljenika dotakla je srca svih prisutnih: da živimo rukovođeni svetiteljskom mudrošću i božanskom ljubavlju.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
U Beogradu je otvorena postavka „Služitelj mira i ljubavi“ povodom 80 godina od upokojenja Svetog Dositeja Vasića, duhovnog gorostasa koji je verom i hrabrošću ostao uz narod i Crkvu u najmračnijim vremenima.
Na praznik Svetog Atanasija Velikog, u hramu Svetog Save na Vračaru, liturgijsko sabranje okupilo je arhijereje iz više krajeva sveta, a duhovna poruka slavljenika dotakla je srca svih prisutnih: da živimo rukovođeni svetiteljskom mudrošću i božanskom ljubavlju.
Ove crkve svedoče o različitosti izraza hrišćanske vere kroz vreme i prostor. Bilo da su uklesane u stenu, sagrađene od kostiju ili skrivene u drvetu, sve one predstavljaju mesto susreta čoveka sa Bogom – u tišini, divljenju i molitvi.