Jedan neznabožac imao je gluvonemu ćerku, ali mu se, uprkos tome što nije bio hrišćanin, u snu javio arhangel Mihailo i poručio da ćerka treba da se umije na tom izvoru.
SPC obeležava se praznik posvećen Čudu Svetog Arhangela Mihaila, a povod je sećanje na događaj koji se desio na izvoru u Frigiji oko 300. godine.
U Frigiji je postojalo mesto zvano Honi (pogruženje) nedaleko od Jerapolja i u tom mestu izvor čudotvorne vode.
Kada je Sveti Jovan Bogoslov sa Filipom propovedao Jevanđelje u Jerapolju, on pogleda na ono mesto i proreče, da će se na tom mestu otvoriti izvor čudotvorne vode, od koje će mnogi dobiti isceljenje, i da će to mesto posetiti veliki Arhistratig Božji Mihail.
"Uskoro za tim, ispuni se ovo proročanstvo, otvori se izvor vode, koji se proču na sve strane zbog svoje čudesne sile".
Jedan neznabožac imao je gluvonemu ćerku, ali mu se, uprkos tome što nije bio hrišćanin, u snu javio arhangel Mihailo i poručio da ćerka treba da se umije na tom izvoru.
Odmah je otišao tamo i na izvoru je zatekao veliki broj hrišćana. Kada ih je upitao kako treba tražiti isceljenje, oni su mu rekli: "U ime Oca i Sina i Svetoga Duha treba moliti Arhangela Mihaila“.
Kada je to učinio, ćerka je nakon umivanja bila izlečena. Posle tog čuda, i on i ćerka su se krstili, a na tom mestu je sagradio crkvu Svetog arhangela Mihaila, koja postoji i danas.
Docnije se na tom mestu nastani jedan dečak, po imenu Arhip, i podvizavaše se tu tvrdim podvigom posta i molitve. Neznabošci mu činili mnoge pakosti, jer im nije bilo po volji da tu svetinju pohodi toliko ljudi.
"Pa u zlobi svojoj, navratiše obližnju reku, da potopi i crkvu i izvor. No po molitvi Arhipovoj javi se Sv. Arhangel i otvori u steni kraj crkve jednu rasulinu, u koju se pogruzi navraćena reka. Tako se spase ono mesto, i nazva se Honi – pogruženje – jer se reka pogruzi u otvorenu provaliju".
Sveti Arhip podvizavaše se tu do 70. godine i upokoji se mirno u Gospodu.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Na praznik posvećen Spomenu čuda Svetog Arhangela Mihaila, vernici prizivaju pomoć nebeskog vojvode, čiji koplje uništava demone, a molitve štite od bolesti, iskušenja i svakog neprijatelja.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Kornilija po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Sveti apostol i jevanđelista Jovan Bogoslov i Prepodobni Nil Kalabrijski. Katolička crkva obeležava Svete Kozmu i Damjana, dok Jevreji danas praznuju prvi dan Sukota, a muslimani nemaju veći praznik.
Bio je rimski oficir, a potom je postao episkop i propovedao Jevanđelje među neznabošcima, uprkos progonima i stradanjima.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog sveštenomučenika Avtonoma po starom kalendaru, dok se po novom obeležavaju Prepodobna Eufrosina Aleksandrijska i Prepodobni Sergije Radonješki. Katolička crkva obeležava Svetog Kleofasa, dok Jevreji večeras dočekuju Sukot, a muslimani nastavljaju mesec rebiul-ahir.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
