Na praznik posvećen Spomenu čuda Svetog Arhangela Mihaila, vernici prizivaju pomoć nebeskog vojvode, čiji koplje uništava demone, a molitve štite od bolesti, iskušenja i svakog neprijatelja.
Kada zlo prijeti i iskušenja nas okružuju, pravoslavni vernici okreću pogled ka nebeskim vođama – arhangelima. Među njima, Sveti arhangel Mihailo zauzima posebno mesto: vojvoda nebeske vojske, pobednik nad demonima i čuvar pravoslavne vere. Njegova ikona, sa kopljem u desnoj ruci kojim potire Lucifera i palmovom grančicom u levoj, simbolizuje snagu, pobedu i mir. Na vrhu koplja, crveni krst na platnenoj pantljici podseća na večnu borbu dobra protiv zla.
“Sveti Arhangele Mihailo, odagnaj od mene duha lukavog koji me iskušava.
O veliki Arhistratiže Božiji Mihailo – pobedniče demona!
Pobedi i uništi sve moje vidljive i nevidljive neprijatelje i umoli Gospoda Svedržitelja da me spase i odbrani od svake bolesti, smrtonosne rane i iznenadne smrti, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.”
Njegovo ime, Mihail, na jevrejskom znači: “Ko je kao Bog?” – i zaista, njegova moć i zaštita približavaju vernike Božijoj prisutnosti. Njegova pomoć i zaštita priziva se kroz molitve koje se po molitvenom pravilu čitaju svakog ponedeljka, ali i na velikim praznicima posvećenim Svetom Arhangelu Mihailu, kao što su Aranđelovdan, Sabor Svetih arhangela i današnji praznik – Spomen čuda Svetog Arhangela Mihaila (19. septembar).
Pravoslavni kalendar posvećuje posebne dane sedmorici arhangela. Svakoga dana u sedmici čita se molitva jednom od arhangela, prema zvaničnom sajtu hrama Hrista Spasitelja u Ubu – crkvaub.rs:
Ponedeljak – Molitva Svetom Arhangelu Mihailu
Utorak – Molitva Svetom Arhangelu Gavrilu
Sreda – Molitva Svetom Arhangelu Rafailu
Četvrtak – Molitva Svetom Arhangelu Urilu
Petak – Molitva Svetom Arhangelu Salatilu
Subota – Molitva Svetom Arhangelu Jegudilu
Nedelja – Molitva Svetom Arhangelu Varahilu
Na ovaj način, tokom cele nedelje vernici mogu tražiti zaštitu i snagu nebeskih vojvoda, učeći od Svetih arhangela kako da ostanu čvrsti u veri i neustrašivi u borbi protiv zla.
Od svetih hramova do naših domova – saznajte kako pravilno kađenje i izgovorena molitva donose duhovni mir, štite prostor i prizivaju Svetoga Duha.
Pravoslavna crkva podseća da smisao ovog velikog praznika nije u spoljnim običajima, već u molitvi, unutrašnjem preobraženju i približavanju Hristu – pročitajte molitvu koju verni upućuju Gospodu na dan Preobraženja.
U pravoslavlju molitva nije vezana za položaj tela ili vreme - ona je dar hrabrog i trezvenog srca, suza koje čuvamo u tajnosti i unutrašnji razgovor koji oblikuje dušu u svetlu vrlina.
Pronađena u Kremlju, ova nerukotvorena drevna molitva čuva srce od zla, donosi mir i duhovnu sigurnost.
Na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja pročitajte molitvu Preteči Hristovom koja smiruje dušu i donosi blagodet.
U „Molitvi za spasenje od straha“ vladika Nikolaj Velimirović pokazuje kako senke nestaju pred Hristovim svetlom i otkriva put oslobođenja od nevidljivih pritisaka i unutrašnjih stega.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Posebno se isticao brigom prema siromašnima i nevoljnima.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
Eparhija raško-prizrenska zahteva hitnu i nezavisnu istragu slučaja Nenada Raškovića, ali upozorava da njegov slučaj nije usamljen i da među Srbima na severu Kosova i Metohije raste osećaj straha, nepoverenja i nezaštićenosti.
U duhovnom smislu, preterana usmerenost na telesno zadovoljstvo zarobljava dušu i odvraća čoveka od Boga i viših, duhovnih ciljeva.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Starešina Hrama Svete Trojice u Mudrakovcu upozorio vernike na pojačano misionarsko delovanje nepravoslavnih zajednica.
Crkveni Tipik određuje i dane kada se opelo ne služi.
Reči koje pokreću dušu, oslobađaju od greha i podižu vernika u borbi sa zlom kroz nebesku snagu Arhistratiga Mihaila.
Jedan neznabožac imao je gluvonemu ćerku, ali mu se, uprkos tome što nije bio hrišćanin, u snu javio arhangel Mihailo i poručio da ćerka treba da se umije na tom izvoru.
Duboko nadahnut molitvom i verom, vladika Nikolaj Velimirović slavi Svetog arhangela Mihaila, nebeskog vojskovođu, u stihovima koji ohrabruju, osnažuju i pozivaju na duhovno uzdizanje.
Mnogi običaji imaju svoje mesto u tradiciji i mogu biti deo života verujućeg naroda, ali nisu svi običaji crkvene zapovesti.
Iza zavese nalazilo se najsvetije mesto drevnog Izrailja, u koje niko osim prvosveštenika nije imao pristup, a njegovo značenje vekovima kasnije dobilo je još dublji smisao u hrišćanstvu.
U duhovnom smislu, preterana usmerenost na telesno zadovoljstvo zarobljava dušu i odvraća čoveka od Boga i viših, duhovnih ciljeva.
Običaje treba poštovati, ali ne treba od njih praviti merilo ljubavi i vernosti prema upokojenom, istakao je otac Dejan.
Porodica Maraš prošlog leta došla je u manastir sa željom da dobije dete, a nekoliko nedelja kasnije Milena je saznala da je trudna. Dečaku su dali ime po Svetom Jakovu Tumanskom, a danas su ga doveli da primi Svetu tajnu krštenja.
Kada Pavle i Lenka pronađu neobičnu kutiju sa krstom i krenu za tragovima koje je ostavila njihova tetka Snežana, otkriće da se najveće blago ne krije u kutiji, već u srcu čoveka.
Šestorica osumnjičenih uhapšena su zbog incidenta u manastiru Svetog Jakova, dok hrišćanski predstavnici upozoravaju na sve učestalije nasilje nad vernicima i svetinjama u Jerusalimu.
Posebnu umetničku vrednost predstavlja ikonostas od orahovog drveta, izrađen 1833. godine.
U Tornju kod Pakraca vernici i sestrinstvo Manastira Jasenovac okupili su se na Svetoj liturgiji, dok drevna svetinja na seoskom groblju čuva svedočanstvo o viševekovnom prisustvu Srba u zapadnoj Slavoniji.
U besedi za sredu 11. sedmice po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički upozorava da će nestati zemlja i dela na njoj, ali ne i odgovornost čoveka pred Bogom.
Svetogorski starac objašnjava šta se događa u čoveku kada se smiri, zadobije blagodat Božiju i prestane da dozvoljava brigama da mu zavladaju dušom.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
