U prestonici Kazahstana sastali se patrijarh moskovski i cele Rusije i patrijarh jerusalimski kako bi razgovarali o jedinstvu pravoslavlja i podršci hrišćanima u teškim vremenima.
U danima kada svet traži znakove mira i duhovne stabilnosti, u Astani se 17. septembra 2025. godine dogodio važan susret dva velika poglavara pravoslavne crkve – patrijarha moskovskog i sve Rusije Kirila i patrijarha jerusalimskog Teofila. Ovaj susret, uprkos svojoj skromnosti u javnosti, nosi duboku simboliku jedinstva i zajedničke misije u vremenima koja su puna izazova.
Susretom u glavnom gradu Kazahstana, zemlji koja već godinama predstavlja most između Istoka i Zapada, dvojica patrijarha nastavili su bogatu tradiciju dijaloga i bratske saradnje između Moskovske i Jerusalimske patrijaršije.
Sastanku su prisustvovali i episkop ramenski Aleksije, lični sekretar patrijarha Kirila, kao i arhmandrit Filaret (Bulekov), zamenik predsednika Odeljenja za spoljne crkvene veze Moskovske patrijaršije, što dodatno naglašava važnost i zvanični karakter ovog susreta.
Iako detalji razgovora nisu objavljeni, prisustvo visokih zvaničnika i izbor mesta za susret jasno ukazuju na ozbiljnost i važnost odnosa dve crkve. Ovi susreti su prilika da se obnove duhovne veze, potvrdi kanonsko jedinstvo i razgovara o zajedničkim izazovima u današnjem svetu.
Patrijarh Kiril i patrijarh Teofil već godinama održavaju bliske kontakte, a njihova saradnja svedoči o trajnom povezivanju pravoslavnih naroda i crkava, naročito u doba kada duhovni temelji često bivaju dovedeni u pitanje.
Ovaj događaj šalje jasnu poruku: uprkos geografskim udaljenostima i političkim složenostima, Pravoslavna Crkva ostaje jedinstvena u svojoj misiji — da bude svedok istine, nosilac nade i branilac duhovnog identiteta miliona vernika širom sveta.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Ovaj praznik čuva sećanje na pronalazak svetinje na Golgoti, njeno odnošenje u Persiju i povratak u Jerusalim, uz priču o caru Irakliju koji je Krst poneo bosonog.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Dok se sukob između Irana, Izraela i Sjedinjenih Američkih Država opasno zaoštrava, poglavari pomesnih pravoslavnih crkava upozoravaju na katastrofalne posledice i pozivaju da se zaustavi nasilje.
Dok Crkva slavi Svetog Kirila i Metodija, patrijarhu moskovskom i cele Rusije upućene su čestitke koje su otvorile pitanje uloge vere u očuvanju društvenog jedinstva i kulturnog kontinuiteta u Rusiji.
Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.
Neke navike prenose se generacijama, ali nisu deo pravoslavnog predanja: evo šta treba izbegavati prilikom posete grobovima bližnjih.
Praznik Vozdviženja Časnog krsta posvećen je sećanju na pronalazak svetinje na Golgoti i njeno vraćanje u Jerusalim, a crkveni tipik za ovaj dan propisuje poseban oblik uzdržanja.
Svetogorski starac govorio je o čoveku koji se posle pada obraća Gospodu i otkrio šta, prema njegovom iskustvu, može da bude presudno za takvu molitvu.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Bog ih je, prema predanju, obdario i darom čudotvorstva, pa su kod njih dolazili brojni bolesnici tražeći isceljenje.
Kremast, mirisan i bogat, ovaj namaz od nekoliko dostupnih sastojaka odlično se slaže sa vrućom projom, hlebom, ali i kao dodatak jutarnjem ili glavnom obroku.
Od neprestane potrage za sigurnošću i zadovoljstvom do tišine, molitve i prihvatanja sopstvenog Krsta, put izlaska iz unutrašnjeg nemira počinje tamo gde savremeni čovek najmanje očekuje.
Pred novim hramom Sabora Svetog arhangela Gavrila patrijarha srpskog dočekali mitropolit Hrizostom, arhijereji, sveštenstvo, monaštvo i brojni verni narod.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
