Nakon što je pogođena metkom u glavu tokom masakra u katoličkoj školi u Mineapolisu, Sofija Forčas iz dana u dan pokazuje izvanredan napredak, a njena porodica veruje da je tajnu njenog izlečenja otkrila u usrdnoj molitvi i nepokolebljivoj veri.
Strah, bol i neizvesnost pretvorili su se u zrake nade za porodicu Sofije Forčas kada je mala devojčica počela da pokazuje izvanredan napredak u oporavku. Dvanaestogodišnja učenica katoličke škole Blagovesti u Mineapolisu pogođena je metkom u glavu 27. avgusta, u tragičnom masakru koji je potresao lokalnu zajednicu. Njena porodica veruje da su upravo „usrdne molitve“ omogućile ovaj izvanredan preokret.
Sofija je bila među nekoliko đaka povređenih u napadu u parohijskoj školi, u kojem su život izgubili učenici Flečer Merkel (8) i Harper Moiski (10).
Porodica veruje u snagu molitve
Porodica Forčas nedavno je na stranici "GoFundMe", pokrenutoj za prikupljanje sredstava za Sofijino lečenje i oporavak, podelila radosne vesti:
„U sredu je bolnica promenila njeno stanje sa kritičnog u teško. Njen napredak do sada naziva se čudesnim. Mi to zovemo čudo,“ navodi se u objavi.
Na konferenciji za novinare 5. septembra, više od nedelju dana nakon napada, neurohirurg dr Volt Galisič iz Medicinskog centra okruga Henepin rekao je da je Sofija mogla postati „treća žrtva ovog događaja“. Ipak, priznao je da postoje „zraci nade“, uprkos njenom kritičnom stanju.
Porodica se sada priseća tih mračnih prognoza, podsećajući da su „lekari upozoravali da je na ivici smrti“. Poboljšanje pripisuju „vernoj posvećenosti i usrdnoj molitvi“, kao i „ljubavi i nepokolebljivoj podršci ljudi širom sveta“.
GoFundMe
Dvanaestogodišnja Sofija Forčas
Sofija – "ratnica" u borbi za život
„Put pred Sofijom je strm, ali ona ga savladava snažnom odlučnošću“, poručila je porodica. „Ona se bori ne samo za sebe, već i za svaku porodicu koja je uz nju stajala u molitvi.“
U objavi je nazvana „ratnicom“ koja „pobeđuje“ svoju bitku za život.
Do utorka popodne, fond za Sofiju prikupio je skoro 1,2 miliona dolara namenjenih njenom lečenju, rehabilitaciji i traumaterapiji, kako za nju, tako i za njenog brata — učenika iste škole koji je prisustvovao napadu, ali nije bio povređen.
Sredstva će se koristiti i za „porodične usluge podrške i terapiju“, kao i za pokrivanje „izgubljenih zarada porodice“.
Podrška iz Amerike i sveta
Potpredsednik Sjedinjenih Američkih Država, Džej Di Vens, koji je početkom meseca posetio žrtve pucnjave i njihove porodice, posebno je pomenuo Sofiju u objavi na mreži X.
Pozvao je Amerikance da se „mole za njeno zdravlje, za kontrolu otoka i za snagu njenih roditelja, lekara i medicinskih sestara“.
Tragedija koja je potresla katoličku zajednicu
Sofija je bila jedna od više od deset učenika ranjenih kada je napadač transrodnog identiteta, Robert Vestman (koji je promenio ime u „Robin“), otvorio vatru dok su deca prisustvovala nedeljnoj misi 27. avgusta.
Nakon masakra, u javnosti se povela debata o tome da li su „misli i molitve“ dovoljne, imajući u vidu da se tragedija dogodila u školi povezanoj sa crkvom.
Debata o moći molitve
Bivša sekretarka za medije Bele kuće, Džen Psaki, izjavila je da „molitva nije dovoljna“, što je izazvalo burne reakcije.
Potpredsednik Vens stao je u odbranu molitve:
„Molimo se jer su nam srca slomljena. Molimo se jer znamo da Bog sluša. Molimo se jer znamo da Bog deluje na tajanstvene načine i može da nas inspiriše na dalje delovanje.“
On je dodao: „Zašto osećate potrebu da napadate ljude koji se mole, kada su deca upravo ubijena u molitvi?“
Snaga vere jača od tame
Tragedija u školi Blagovesti otvorila je brojna pitanja i polemike, ali u središtu priče o Sofiji Forčas ostaje vera. Njena porodica u svakom poboljšanju vidi odgovor na molitvu, podsećajući da hrišćanska nada ne prestaje ni pred najvećim iskušenjima. U vremenima kada tama preti da nadvlada, čudesni koraci jedne devojčice svedoče da svetlost vere i zajedničke molitve može postati najsnažnije oružje života.
U krugu bolnice u Krasnodaru nalazi se hram u kojem se događaju čuda. Sveštenik Vjačeslav Klimenko svedoči o majci koja je molitvom sačuvala život svom detetu, a na ikoni Bogorodice ostavila zlatne minđuše kao večni trag zahvalnosti.
Vernica koja godinama živi u Austriji, pred igumanom Dimitrijem i sabranim narodom ispričala je kako su joj Sveti Zosim i Sveti Jakov vratili vid i spasli život.
Ovo dirljivo svedočanstvo o isceljenju pred ikonom Presvete Bogorodice Trojeručice otkriva kako su vera, molitva i tišina manastira postali spas jači od svih prognoza lekara.
Tina Pulu, sopran Atinske opere, opisala je kako joj je poklonjenje pred Časnim Pojasom Presvete Bogorodice donelo mir, snagu i iznenadno isceljenje, pretvorivši njen život u živu priču o veri i nadi.
U besedi za četvrtak 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća na razliku između onoga što prolazi i onoga što ostaje, otvarajući pitanje koje čovek retko postavlja sebi dok ne ostane bez svega.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Svetog mučenika Savu Stratilata po starom i Spomen pojave Časnog krsta u Jerusalimu po novom kalendaru. Katolici obeležavaju spomendan Svetog Dujma Solinskog, dok Jevreji i muslimani nemaju univerzalno priznat veliki praznik.
Jedna duhovna poruka blaženopočivšeg grčkog mitropolita objašnjava kako se unutrašnji mir ne stiče pobedom u sukobu, već promenom pogleda na one koji nas povređuju.
Ovaj ugodnik Božji iz prvih vekova hrišćanstva ostavio je snažno svedočanstvo o hrabrosti: pomagao je zatvorenicima, javno ispovedio Hrista i nadživeo teška mučenja.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U bolnici u Bostonu, pred prognozom bez nade, roditelji su izabrali molitvu umesto očaja, a ono što je usledilo promenilo je pogled jednog racionalnog naučnika na granice medicine, vere i onoga što nazivamo nemogućim.
Protojerej Sergije Baranov govori o neobičnom susretu kod kapele na Smolenskom groblju i rečima neznanca koje su se, godinama kasnije, pokazale kao znak blagoslova koji se ne zaboravlja.
Od biblijskih priča do savremenih platformi, šiduhim (provodadžija) pokazuje kako se vera, porodica i potraga za partnerom prepliću u sistemu u kojem se svaka veza vidi kao više od slučajnosti.
Od Biblije i Talmuda do kabale i hrišćanske tradicije, izvori nude različita tumačenja: od Božijeg sluge i nebeskog protivnika do simbola unutrašnjeg nagona i sile tame koja oblikuje razumevanje dobra i zla.
U Sabornom hramu Hristovog Vaskrsenja služena zaupokojena liturgija za Jovana Kneževića, uz prisustvo mitropolita Joanikija i brojnih vernika; emotivni oproštaj nastavljen molitvom i ispraćajem ka manastiru Kosijerevo.
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U besedi za sredu 4. sedmice po Vaskrsu, Sveti Nikolaj Žički i Ohridski objašnjava kako se čovekov unutrašnji pogled može neprimetno zamutiti i zašto to utiče na njegovu sposobnost da prepozna istinu.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
