Arhimandrit kritskog porekla, nekadašnji iguman manastira Iviron, ostavio je za sobom bogato duhovno nasleđe, stotine duhovne dece i spise koji će nastaviti da svetle kao putokaz pravoslavlju u savremenom svetu.
Tiho i smireno, kao što je i živeo, u Gospodu se upokojio starac Vasilije Gontikakis – svetogorac, podvižnik i učenjak čija je reč osvetljavala put mnogima. Njegov odlazak ostavio je duboku prazninu, ali i duhovno nasleđe koje ostaje kao živo svedočanstvo vere i ljubavi.
Opelo u manastiru Iviron
Kritskog porekla arhimandrit bio je "duhovni otac stotinama vernika", ostavivši za sobom bogatstvo koje se već ubraja u dragocenost cele pravoslavne crkve. Opelo će biti služeno u četvrtak, 18. septembra, u 14 časova u manastiru Iviron na Svetoj gori, gde je dugi niz godina sa smirenjem i doslednošću služio. Očekuje se prisustvo monaha, njegove duhovne dece, kao i vernika iz svih krajeva Grčke i inostranstva, koji će doći da odaju poslednju poštu.
Shutterstock/wabeno,vimaorthodoxias.gr
Otav Vavsilije bio je iguman manastira Ivirion
Više od monaha – duhovni učitelj
Otac Vasilije nije bio samo jedan svetogorac. Bio je učen čovek, pisac, nadahnitelj i pastir. Svojim spisima, besedama i javnim delovanjem darivao je svetlost pitanjima duhovnog života i dao snažno svedočanstvo o tome kako savremeni čovek može da pronađe put Hristov.
Kao proiguman manastira Iviron, stavio je u prvi plan duhovnu obnovu i živo iskustvo pravoslavlja, a postao je i most između svetogorske tradicije i savremenog sveta.
Glas koji se čuo van granica Svete gore
Njegova slava prešla je granice Grčke, učinivši ga poštovanim u čitavoj pravoslavnoj vaseljeni. Mnogi sveštenici, univerzitetski profesori i mirjani dolazili su kod njega po duhovne savete i pouke, a njegova krotost i mudrost postali su tačke oslonca, ističe starac Josif sa Svete gore, prenosi portal vimaorthodoxias.gr.
Upokojenje starca Vasilija ostavlja nenadoknadivu prazninu, ali njegovo delo ostaje živo i nastaviće da nadahnjuje pokolenja vernih. Sveta gora i vascelo pravoslavlje opraštaju se od duhovnog oca čiji će život i dela ostati kao zavet vere, smirenja i istinske ljubavi.
Grčka pravoslavna crkva
Starac Vasilije
Duhovno nasleđe starca Vasilija
Blaženopočivši starac Vasilije, nekadašnji iguman manastira Iviron, bio je jedna od najznačajnijih ličnosti savremenog monaštva. Rođen na Kritu, spojio je podvižničko iskustvo sa rečju, ostavljajući za sobom značajne knjige, članke i besede koje su uticale na duhovni život pravoslavlja.
U svojim tekstovima u "Vima tis Kirijakis" obrađivao je sa dubinom i bogoslovskom osetljivošću teme koje su se odnosile kako na Crkvu, tako i na društvo. Godine 2004. objavio je spis „Susret helenizma i hrišćanstva – Sukob između Fanara i Atina“, gde je analizirao unutarcrkvene napetosti u svetlu vekovne veze helenizma i pravoslavlja.
Još 1999. naglašavao je: "Crkva ne funkcioniše po svetovnim ustanovama. Ustanova i neodređenost slobode", ukazujući da Crkva ne može biti sputana svetovnim kategorijama.
Spisi koji ostaju
Među njegovim delima posebno mesto zauzimaju: „Božanstvena liturgija kao bogoslovska sveštenoradna“, „Oče naš – Tumačenje Gospodnje molitve“, „Dostojno jest – Devičanski praznik“ i „Položaj Presvete Bogorodice u Pravoslavnoj Crkvi“. Jednako su značajna i njegova razmatranja o odnosu nauke i pravoslavne teologije, kao i *„Pravoslavni pogled na čoveka po svetom Kozmi Etolskom“*.
Njegove reči doticale su se i teme obrazovanja i kulture: „Sveta gora i Evropska unija“, „Sveta gora i prosveta našeg naroda“, kao i tekstovi o „Savremenom monaškom životu“ i „Teologiji vizantijskih ikona“.
Putokaz u 21. veku
Nasleđe starca Vasilija ne ograničava se na Svetu goru. Njegovi tekstovi i besede ostaju duhovni putokaz za sve koji traže istinu i svetlost pravoslavlja u burnom 21. veku.
Nekadašnji iguman manastira Iviron i jedan od najznačajnijih duhovnih otaca 20. veka ostavio je neizbrisiv trag u životu Atosa i srpskoj bogoslovskoj misli, gde je generacijama prenosio duh liturgijske obnove i živu veru u Hrista.
Sezona slava u Srbiji donosi i pitanje koje mnogi vernici svake godine postavljaju – da li se slobodan dan "prenosi" ako krsna slava padne u subotu ili nedelju? Evo jasnog odgovora prema zakonu i crkvenoj tradiciji.
U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.
Upravo preko vračara i gatara, đavo pokušava da uđe u tuđe živote, da razori porodice, posvađa ljude, poseje sumnju i strah, i da čoveka odvoji od Hrista.
U kuhinjama pravoslavnih domaćica, ova čorba se pripremala s ljubavlju – za praznike, slave i nedeljne porodične ručkove. Sada je pravo vreme da je ponovo otkrijete i spremite po originalnom receptu iz tradicije srpske kuhinje.
Od pažljivo prženog luka do mirisa ljute paprika - otkrijte tajnu starinskog monaškog ribljeg paprikaša koji spaja duh pravoslavnog života i prazničnih trpeza.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Monasi su prijavili oštećenja na srpskoj carskoj lavri, Dohijaru i Iveronu, dok stručnjaci naglašavaju da se podrhtavanja tla mogu nastaviti, ali bez opasnosti po život i liturgijski život Svete gore.
Obalska straža izvukla beživotno telo u blizini atonskog manastira; sumnja se da je reč o ukrajinskom državljaninu, a obdukcija će pokazati da li je u pitanju nesreća, samoubistvo ili zločin.
"Ne sudite, da ne budete osuđeni" - čuvene Isusove reči iz besede na Gori. Nakon što kaže da ne treba osuđivati druge, Isus dodaje da im treba praštati greške.
U Sabornom hramu u Novom Sadu služena je sveta liturgija i parastos svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima, a posebno postradalima u tragičnom događaju na Železničkoj stanici prošle godine.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
U Hramu Svetog Save na Vračaru biće služen pomen nastradalima u nesreći na novosadskoj železničkoj stanici, ali i svim upokojenim pravoslavnim hrišćanima povodom Zadušnica.
Istraživanja arheologa otkrivaju pečat, dodatne prostorije manastirskog kompleksa i predmete koji menjaju sve ono što se do sada znalo o ovoj svetinji.
Sabrani verni narod zajedno sa državnim zvaničnicima u tišini i molitvi odali poštovanje stradalima dok su patrijarhove reči o miru i jedinstvu dirnule srca svih prisutnih.
Uz nekoliko sastojaka i malo strpljenja, svaka domaćica može da oblikuje ruže, listiće i cvetove od testa koji će slavski kolač pretvoriti u istinski simbol vere, lepote i porodičnog blagoslova.
Na blagoslovenom mestu gde se spajaju Dunav i Sava, patrijarh srpski služio je liturgiju i predvodio litiju do kapele Svete Petke, pozvavši vernike da se saberu u veri i Hristovu reč postave kao temelj života.
Od molitava za zdravlje i porodičnu sreću do isceljenja koja se prepričavaju generacijama — žene širom Srbije svedoče kako im je Sveta Petka vratila snagu, veru i mir u srcu.
Ove subote pravoslavni vernici širom srpskih zemalja okupljaju se u hramovima i na grobljima da upale sveće i pomole se za svoje preminule, verujući da molitva spaja žive i upokojene u ljubavi Hristovoj.
U besedi za 21. subotu po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da samo Bog ostaje živ i krepak, a da svaka duša prepoznaje tu istinu u sopstvenoj žeđi.
