Arhimandrit kritskog porekla, nekadašnji iguman manastira Iviron, ostavio je za sobom bogato duhovno nasleđe, stotine duhovne dece i spise koji će nastaviti da svetle kao putokaz pravoslavlju u savremenom svetu.
Tiho i smireno, kao što je i živeo, u Gospodu se upokojio starac Vasilije Gontikakis – svetogorac, podvižnik i učenjak čija je reč osvetljavala put mnogima. Njegov odlazak ostavio je duboku prazninu, ali i duhovno nasleđe koje ostaje kao živo svedočanstvo vere i ljubavi.
Opelo u manastiru Iviron
Kritskog porekla arhimandrit bio je "duhovni otac stotinama vernika", ostavivši za sobom bogatstvo koje se već ubraja u dragocenost cele pravoslavne crkve. Opelo će biti služeno u četvrtak, 18. septembra, u 14 časova u manastiru Iviron na Svetoj gori, gde je dugi niz godina sa smirenjem i doslednošću služio. Očekuje se prisustvo monaha, njegove duhovne dece, kao i vernika iz svih krajeva Grčke i inostranstva, koji će doći da odaju poslednju poštu.
Shutterstock/wabeno,vimaorthodoxias.gr
Otav Vavsilije bio je iguman manastira Ivirion
Više od monaha – duhovni učitelj
Otac Vasilije nije bio samo jedan svetogorac. Bio je učen čovek, pisac, nadahnitelj i pastir. Svojim spisima, besedama i javnim delovanjem darivao je svetlost pitanjima duhovnog života i dao snažno svedočanstvo o tome kako savremeni čovek može da pronađe put Hristov.
Kao proiguman manastira Iviron, stavio je u prvi plan duhovnu obnovu i živo iskustvo pravoslavlja, a postao je i most između svetogorske tradicije i savremenog sveta.
Glas koji se čuo van granica Svete gore
Njegova slava prešla je granice Grčke, učinivši ga poštovanim u čitavoj pravoslavnoj vaseljeni. Mnogi sveštenici, univerzitetski profesori i mirjani dolazili su kod njega po duhovne savete i pouke, a njegova krotost i mudrost postali su tačke oslonca, ističe starac Josif sa Svete gore, prenosi portal vimaorthodoxias.gr.
Upokojenje starca Vasilija ostavlja nenadoknadivu prazninu, ali njegovo delo ostaje živo i nastaviće da nadahnjuje pokolenja vernih. Sveta gora i vascelo pravoslavlje opraštaju se od duhovnog oca čiji će život i dela ostati kao zavet vere, smirenja i istinske ljubavi.
Grčka pravoslavna crkva
Starac Vasilije
Duhovno nasleđe starca Vasilija
Blaženopočivši starac Vasilije, nekadašnji iguman manastira Iviron, bio je jedna od najznačajnijih ličnosti savremenog monaštva. Rođen na Kritu, spojio je podvižničko iskustvo sa rečju, ostavljajući za sobom značajne knjige, članke i besede koje su uticale na duhovni život pravoslavlja.
U svojim tekstovima u "Vima tis Kirijakis" obrađivao je sa dubinom i bogoslovskom osetljivošću teme koje su se odnosile kako na Crkvu, tako i na društvo. Godine 2004. objavio je spis „Susret helenizma i hrišćanstva – Sukob između Fanara i Atina“, gde je analizirao unutarcrkvene napetosti u svetlu vekovne veze helenizma i pravoslavlja.
Još 1999. naglašavao je: "Crkva ne funkcioniše po svetovnim ustanovama. Ustanova i neodređenost slobode", ukazujući da Crkva ne može biti sputana svetovnim kategorijama.
Spisi koji ostaju
Među njegovim delima posebno mesto zauzimaju: „Božanstvena liturgija kao bogoslovska sveštenoradna“, „Oče naš – Tumačenje Gospodnje molitve“, „Dostojno jest – Devičanski praznik“ i „Položaj Presvete Bogorodice u Pravoslavnoj Crkvi“. Jednako su značajna i njegova razmatranja o odnosu nauke i pravoslavne teologije, kao i *„Pravoslavni pogled na čoveka po svetom Kozmi Etolskom“*.
Njegove reči doticale su se i teme obrazovanja i kulture: „Sveta gora i Evropska unija“, „Sveta gora i prosveta našeg naroda“, kao i tekstovi o „Savremenom monaškom životu“ i „Teologiji vizantijskih ikona“.
Putokaz u 21. veku
Nasleđe starca Vasilija ne ograničava se na Svetu goru. Njegovi tekstovi i besede ostaju duhovni putokaz za sve koji traže istinu i svetlost pravoslavlja u burnom 21. veku.
Nekadašnji iguman manastira Iviron i jedan od najznačajnijih duhovnih otaca 20. veka ostavio je neizbrisiv trag u životu Atosa i srpskoj bogoslovskoj misli, gde je generacijama prenosio duh liturgijske obnove i živu veru u Hrista.
Od srebroljublja i gordosti do neblagodarnosti i ravnodušnosti, svetogorski starac nabraja ponašanja koja se lako prikriju iza svakodnevnih navika, a čoveka mogu udaljiti od Boga i drugih ljudi.
Šta donosi zakon koji uvodi nove mehanizme upravljanja kulturnim dobrima i zašto su u fokusu Atos, njegovi drevni manastiri, rukopisi i neprocenjive riznice.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Na Krstovdan u manastiru Blagoveštenje kablarsko biće održana svečanost 11. drvorezbarske kolonije "Krst patrijarha Pavla", uz izložbu ručno izrađenih krstova i dodelu nagrada učesnicima.
Krsna slava Hrama Rođenja Presvete Bogorodice proslavljena je liturgijom, molitvom i slavskom trpezom, a mitropolit dabrobosanski u besedi je govorio o milosti Božjoj i značaju Presvete Bogorodice u istoriji spasenja ljudskog roda.
Praznik je počeo liturgijom u manastiru i besedom sveštenika Jovana Cvetkovića o veri i istrajnosti svetih Joakima i Ane, a potom je ulicama grada prošla svečana litija.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Mila i Anja kreću sa majkom i bakom do stare crkve, ali kada iz šume začuju neobično zvonce, njihovo putovanje pretvara se u uzbudljivu avanturu koja će ih odvesti do svetog izvora i otkriti dragocenu porodičnu uspomenu.
Pravoslavni vernici danas obeležavaju Prepodobnu Teodoru Aleksandrijsku po starom kalendaru, dok se po novom praznuju Sveta prvomučenica Tekla i Sveti Siluan Atonski. Katolička crkva obeležava Gospu od Otkupljenja, dok Jevreji i muslimani nemaju veći praznik.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
