Nakon godinu dana pripreme i učešća na bogosluženjima mladi ljudi iz Holandije kršteni su i miropomazani u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, potvrđujući da sve više Evropljana traži mir i istinu u pravoslavlju.
Desetoro mladih ljudi iz Holandije proteklog vikenda kršteno je i miropomazano u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posle višemesečne pripreme i života u zajednici s vernicima. Njihovim dolaskom u Crkvu potvrđuje se da pravoslavlje i u zapadnoj Evropi postaje duhovno utočište za mnoge koji traže istinu i mir.
U svečanoj i duboko dirljivoj atmosferi, u Crkvu Hristovu primljeno je deset Holanđana, koji su kroz svetu tajnu krštenja i miropomazanja postali članovi Srpske pravoslavne crkve i time zakoračili u svetotajinski život. Na krštenju su dobili imena: Marija, Ksenija, Irina, Stefan, Katarina, Gavrilo, Agaton, Sofija, Dimitrije i Jovan.
Obred su, na holandskom i engleskom, služili protojerej Goran Kovačević, jerej Nebojša Mastilović i jerej Krsto Stanišić.
Novokršteni su prethodno prošli jednogodišnji katihumenat - period pripreme, učenja i duhovnog sazrevanja. Tokom tog vremena pohađali su redovne katiheze koje su im držali sveštenici Srpske pravoslavne crkve u Holandiji, uz pomoć protođakona Dejana Radoševića.
Pored predavanja i razgovora o veri, oni su aktivno učestvovali u bogoslužbenom životu - prisustvovali su svetim liturgijama na holandskom, koje se služe jednom mesečno, ali i liturgijama na srpskom svake nedelje i praznikom.
Ovaj događaj samo je potvrda da interesovanje za pravoslavlje u Holandiji raste. Već od oktobra počinje novi ciklus katiheza, a broj zainteresovanih već sada prelazi 15 novih kandidata. Posebno je značajno da većina onih koji prilaze Crkvi dolazi iz redova mladih ljudi, često u ranim dvadesetim.
Najviše ih prilazi Srpskoj i Ruskoj pravoslavnoj crkvi, a mnogi su već primili sveto krštenje i miropomazanje i sada revnosno žive liturgijskim i svetotajinskim životom.
Broj novokrštenih: 10 Holanđana
Imena na krštenju: Marija, Ksenija, Irina, Stefan, Katarina, Gavrilo, Agaton, Sofija, Dimitrije i Jovan
Sveštenici-služitelji: protojerej Goran Kovačević, jerej Nebojša Mastilović i jerej Krsto Stanišić
Priprema: jednogodišnji katihumenat, redovne katiheze i prisustvo liturgijama
Novi ciklus: već od oktobra više od 15 novih kandidata za pravoslavlje
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Sveštenstvo Eparhije zapadnoevropske, sa blagoslovom episkopa pariskog i zapadnoevropskog **Justina**, nastoji da svakome ko potraži pravoslavlje pruži ljubav, gostoprimstvo i pastirsko staranje.
Njihova misija oslanja se na Hristove reči iz Jevanđelja po Mateju:
- Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mt 28,19).
Tako pravoslavna vera, kroz ljubav i živu zajednicu, nalazi svoj put i do srca onih koji dolaze iz tradicija daleko različitih od svetosavskog nasleđa, ali koji u njemu pronalaze toplinu doma i smisao života.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
Influenser, odrastao u porodici metodista, baptista i katolika, pronašao je duhovni mir u pravoslavlju posle 15 godina provedenih u Srbiji
U hramu Prepodobne Mati Paraskeve u Medincima, vernici su, zajedno sa vladikom Jovanom, doživeli trenutke nade, ljubavi i duhovne obnove, osvežavajući svoju veru kroz svete obrede i krštenje novog člana Božje zajednice.
U blagodatnoj atmosferi Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja, uoči najvećeg hrišćanskog praznika, obavljeno je zajedničko krštenje gotovo pedeset vernika, uz snažne poruke o večnom životu koje su dotakle srca prisutnih.
Dok su vernici slavili praznik Svetih apostola Petra i pala, košarkaš Luka Vildoza kršten je pod svodovima najvećeg srpskog hrama – evo zbog čega je odlučio da promeni veru i kako je njegova odluka ganula Beograd.
Priča Partenijusa Tarnera pokazuje da pravoslavlje u Americi nije egzotična tradicija, već univerzalni odgovor na žeđ za smislom, autentičnošću i zajedništvom.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Nekada se kuvao bez mnogo komplikovanja, od namirnica koje su bile pri ruci, a upravo spoj povrća, začina i kremastog završetka daje mu poseban karakter.
U vreme cara Prova Trofim i Savatije odbili su da učestvuju u obredu posvećenom Apolonu, dok je senator Dorimedont zbog svoje vere podelio njihovo stradanje.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
Brzina, rasuta pažnja i mehaničko izgovaranje reči mogu da udalje um od onoga što usne izgovaraju, a svetitelj savetuje kako da se tome suprotstavimo.
Sa nežnom korom, žutom glazurom i bogatim filom od čokolade i oraha, ovaj provereni recept donosi ukus kolača koji je nekada krasio svečane trpeze.
Bog vidi i ono što mi ne možemo.
Na video-snimcima vidi se evakuacija monahinja, dok se u blizini svetinje vatrogasci bore sa vatrenom stihijom.
Dom ima dubok duhovni značaj, jer se u njemu uči ljubavi, praštanju, strpljenju i požrtvovanosti.
Jedan od najpoštovanijih svetitelja novijeg doba ostavio je duboku pouku o blagorodnosti kao najvišem obliku unutrašnje lepote duše.
Duša poseduje svojevrsni duhovni mehanizam upravljanja telom, a kao primer za to je fantomski bol, tvrdi otac Danil.
Njihovo poreklo vodi do Hrista i apostola, a njihovo značenje vekovima ostaje temelj duhovnog života pravoslavnih hrišćana.
Kurdkinja iz Danilovgrada primila pravoslavlje u manastiru Ždrebaoniku, u blizini Danilovgrada.
U Hramu Svetih novomučenika jasenovačkih episkop pakračko-slavonski služio je svetu arhijerejsku liturgiju, tokom koje je krštena novoprosvećena sluškinja Božja.
Razgovor u Novom Sadu obuhvatio je i pitanje vrednosti koje mladi usvajaju tokom školovanja, kao i budućnost visokoškolske ustanove koja bi nosila ime prvog srpskog arhiepiskopa.
U istraživanju je razmatrano kako se teško iskustvo povezuje sa čovekovim padom, podvigom i borbom sa strastima, ali i kako kroz život u Hristu može postati deo puta ka duhovnom očišćenju i zajednici sa Bogom.
Svetom liturgijom počelo je praznovanje, a nakon osvećenja Krsta usledio je kulturno-umetnički program uz nastupe horova i ansambala iz Bele Crkve, Beograda i Raške.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao značaj brige o čoveku kao celovitoj ličnosti, posebno ukazavši na mesto molitve u zdravstvenim ustanovama.
Na Belom kamenu iznad metohijske ravnice čuva se priča o srednjovekovnom čudu, starim rukopisima koji su stigli do Sankt Peterburga, ikonama iz različitih epoha i monahinjama koje danas čuvaju ovu svetinju.
Posle razaranja 2004. godine, u Prizren su se vratili učenici, nastava i crkveno pojanje, a obnovljeni kompleks danas ponovo služi svojoj prvobitnoj nameni.
U Pećkoj patrijaršiji raste crni dud star oko 750 godina koji čuva narodna kazivanja o opstanku i obnovi srpskog naroda na Kosmetu.
Crkva Pokrova Presvete Bogorodice podignuta je na mestu za koje predanje kaže da je kneginja Milica na njemu podigla oltar u spomen na kosovske junake, a sada je dobila dar koji treba da traje generacijama.
Episkop niški podsetio je na apostolske korene ovog zvanja, njegove zadatke uz oltar i odgovornost prema episkopu i vernom narodu.
U besedi za 18. sedmicu po Duhovima, svetitelj podseća na Hristove reči „Ja sam vaskrsenje i život“ i govori o razlici između nade u buduće vaskrsenje tela i potrebe da se unutrašnji život probudi još ovde, dok za to imamo vremena.
Da li je dovoljno da čoveku bude žao zbog učinjenog ili se od njega traži mnogo dublja promena? Svetogorski starac ukazuje gde počinje istinsko preobraženje i čemu ono vodi.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
