Nakon godinu dana pripreme i učešća na bogosluženjima mladi ljudi iz Holandije kršteni su i miropomazani u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, potvrđujući da sve više Evropljana traži mir i istinu u pravoslavlju.
Desetoro mladih ljudi iz Holandije proteklog vikenda kršteno je i miropomazano u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, posle višemesečne pripreme i života u zajednici s vernicima. Njihovim dolaskom u Crkvu potvrđuje se da pravoslavlje i u zapadnoj Evropi postaje duhovno utočište za mnoge koji traže istinu i mir.
U svečanoj i duboko dirljivoj atmosferi, u Crkvu Hristovu primljeno je deset Holanđana, koji su kroz svetu tajnu krštenja i miropomazanja postali članovi Srpske pravoslavne crkve i time zakoračili u svetotajinski život. Na krštenju su dobili imena: Marija, Ksenija, Irina, Stefan, Katarina, Gavrilo, Agaton, Sofija, Dimitrije i Jovan.
Obred su, na holandskom i engleskom, služili protojerej Goran Kovačević, jerej Nebojša Mastilović i jerej Krsto Stanišić.
Novokršteni su prethodno prošli jednogodišnji katihumenat - period pripreme, učenja i duhovnog sazrevanja. Tokom tog vremena pohađali su redovne katiheze koje su im držali sveštenici Srpske pravoslavne crkve u Holandiji, uz pomoć protođakona Dejana Radoševića.
Pored predavanja i razgovora o veri, oni su aktivno učestvovali u bogoslužbenom životu - prisustvovali su svetim liturgijama na holandskom, koje se služe jednom mesečno, ali i liturgijama na srpskom svake nedelje i praznikom.
Ovaj događaj samo je potvrda da interesovanje za pravoslavlje u Holandiji raste. Već od oktobra počinje novi ciklus katiheza, a broj zainteresovanih već sada prelazi 15 novih kandidata. Posebno je značajno da većina onih koji prilaze Crkvi dolazi iz redova mladih ljudi, često u ranim dvadesetim.
Najviše ih prilazi Srpskoj i Ruskoj pravoslavnoj crkvi, a mnogi su već primili sveto krštenje i miropomazanje i sada revnosno žive liturgijskim i svetotajinskim životom.
Broj novokrštenih: 10 Holanđana
Imena na krštenju: Marija, Ksenija, Irina, Stefan, Katarina, Gavrilo, Agaton, Sofija, Dimitrije i Jovan
Sveštenici-služitelji: protojerej Goran Kovačević, jerej Nebojša Mastilović i jerej Krsto Stanišić
Priprema: jednogodišnji katihumenat, redovne katiheze i prisustvo liturgijama
Novi ciklus: već od oktobra više od 15 novih kandidata za pravoslavlje
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Sveštenstvo Eparhije zapadnoevropske, sa blagoslovom episkopa pariskog i zapadnoevropskog **Justina**, nastoji da svakome ko potraži pravoslavlje pruži ljubav, gostoprimstvo i pastirsko staranje.
Njihova misija oslanja se na Hristove reči iz Jevanđelja po Mateju:
- Idite dakle i naučite sve narode krsteći ih u ime Oca i Sina i Svetoga Duha (Mt 28,19).
Tako pravoslavna vera, kroz ljubav i živu zajednicu, nalazi svoj put i do srca onih koji dolaze iz tradicija daleko različitih od svetosavskog nasleđa, ali koji u njemu pronalaze toplinu doma i smisao života.
Uz jednostavne savete episkopa kostajničkog, saznajte kako se pripremiti za najvažniji dan u životu svakog hrišćanina, uz naglasak na duhovnu suštinu ovog svetog čina.
Influenser, odrastao u porodici metodista, baptista i katolika, pronašao je duhovni mir u pravoslavlju posle 15 godina provedenih u Srbiji
U hramu Prepodobne Mati Paraskeve u Medincima, vernici su, zajedno sa vladikom Jovanom, doživeli trenutke nade, ljubavi i duhovne obnove, osvežavajući svoju veru kroz svete obrede i krštenje novog člana Božje zajednice.
U blagodatnoj atmosferi Sabornog hrama Hristovog Vaskrsenja, uoči najvećeg hrišćanskog praznika, obavljeno je zajedničko krštenje gotovo pedeset vernika, uz snažne poruke o večnom životu koje su dotakle srca prisutnih.
Dok su vernici slavili praznik Svetih apostola Petra i pala, košarkaš Luka Vildoza kršten je pod svodovima najvećeg srpskog hrama – evo zbog čega je odlučio da promeni veru i kako je njegova odluka ganula Beograd.
Priča Partenijusa Tarnera pokazuje da pravoslavlje u Americi nije egzotična tradicija, već univerzalni odgovor na žeđ za smislom, autentičnošću i zajedništvom.
Recept iz „Srbskog kuvara“ donosi miris cimeta, posne delicije i vekovnu tradiciju pravoslavnih kuhinja pravo na vaš sto.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Mnogi se pitaju da li moraju oba dana u crkvu, da li je kupanje obavezno i šta se zaista računa pred Bogom - evo šta kaže crkvena praksa, a šta narodno predanje.
U besedi za 32. nedelju po Duhovima, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas podseća da sva dela koja nemaju izvor u Hristu ostaju prazna, poput loze koja ne može doneti plod ako nije povezana sa čokotom.
Hramovi širom zemlje otvaraju vrata vernicima koji se okupljaju da se prisete prvih hrišćana, učestvuju u vodoosvećenju i potvrde svoj duhovni put kroz post i molitvu.
Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.
Ovi brzi kolači sa keksom, pistaćima i brusnicama donose raskošni slatki užitak za slavsku trpezu, spremni za posluženje za manje od sat vremena.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
U parohiji u Teksasu, uoči Božića, dogodio se niz ličnih preokreta koji govori više o vremenu u kome živimo nego mnoge velike vesti.
Na veliki pravoslavni praznik, u hramu Svetog kneza Lazara, Britanci su posle dugog duhovnog puta primili krštenje i prvi put se pričestili.
Zvezda serijala „Mortal Kombat“ u 75. godini upokojila se u Santa Barbari, a njegov duhovni put ka pravoslavlju i krštenju ostaje inspiracija za sve koji traže smisao i unutrašnji mir.
Inženjer nemačkog porekla Boris Viktorovič Raushenbah pronašao je duhovni mir u Pravoslavlju, posle kliničke smrti i dramatičnog povratka u život.
Kao nastojateljica manastira Ljubostinja više od trideset godina, ostavila je duhovno nasleđe tihe požrtvovanosti, koje ostaje večni putokaz za sve koji traže mir i utehu.
Od Bele Crkve preko Ohrida do Nakučana, protojerej Slaviša Marković obnavljao je crkve i pružao utehu vernicima.
Povodom 850 godina od rođenja Svetog Save, u Hramu Svetog Save od 22. do 31. januara biće održana velika manifestacija sa bogosluženjima, predavanjima, izložbom i svečanom akademijom.
Predsednika Odeljenja za fizičku kulturu i sport Eparhije armavirske Ruske pravoslavne crkve pokreću zajednički turniri, digitalne igre i projekti koji spajaju crkve i mlade, dok filozofija vere postaje most između naroda.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Crkva Hristovog Rođenja jedna je najstarijih sačuvanih hrišćanskih crkava na svetu, podignuta u 4. veku, u vreme cara Konstantina.
Broj zlatnika simbolizuje godine Isusa Hrista, a vernici veruju da pronalazak dukata donosi blagoslov i napredak za narednu godinu.
U trenucima najtežih životnih iskušenja i porodičnih tragedija, princeza Ileana od Rumunije pronašla je nadu i utehu među srpskim monasima i sveštenstvom u Americi.
Dok ruska obaveštajna služba tvrdi da patrijarh Vartolomej planira da prizna samostalnu crkvenu organizaciju u Crnoj Gori, arhijerej Fanara ističe da nikada nije bilo kontakta sa ovom grupom.
U istom datumu susreću se priča o čaši otrova koja nije naudila i praznik koji priprema verne za Bogojavljenje – a iza toga stoji poruka koja se tiče svakog čoveka.
