U hramu Prepodobne Mati Paraskeve u Medincima, vernici su, zajedno sa vladikom Jovanom, doživeli trenutke nade, ljubavi i duhovne obnove, osvežavajući svoju veru kroz svete obrede i krštenje novog člana Božje zajednice.
U nedelju mesopusnu, parohija Medinačka u Eparhiji pakračko-slavonskoj doživela je duhovno blagosloven trenutak, kada je praznik Svetog sveštenomučenika Haralampija molitveno proslavljen u hramu Prepodobne Mati Paraskeve u slatinskom naselju Medinci. Ova sveta služba nije bila samo svečano obeležavanje crkvenog kalendara, već i znak nade i duhovnog pomirenja, kojim je okupljeni verni narod bio podstaknut da kroz zajedničku molitvu osveži svoju veru i ljubav prema Bogu.
Svetu arhijerejsku liturgiju, koja je ujedno bila i trenutak svetog krštenja i miropomazanja, služio je vladika pakrački i slavonski Jovan. Uz njega su u ovoj svetoj službi sasluživali protojereji-stavrofori Dragan Antonić i Đorđe Teodorović, kao i đakon Milan Jović, koji su svojim prisustvom i službom učinili ovaj trenutak još uzvišenijim.
Središnji trenutak ove liturgije bio je krštenje i miropomazanje novoprosvećenog mladenca Božijeg Pavla, sina sveštenika Stojana Janjića, čime je ova crkvena zajednica dobila još jednog Hristovog vojnika na putu spasenja. Ovaj čin, koji je simbolizovao ulazak mladog Pavla u zajednicu Hristove crkve, predstavljao je snažnu poruku o važnosti duhovnog nasleđa i tradicije koja se prenosi sa generacije na generaciju.
Vladika Jovan, u svom arhijerejskom pozivu, nije samo služio kao predvodnik ove liturgije, već je prisutnima pružio duhovnu hranu, podsećajući ih na značaj zajedništva u veri, ljubavi i veri u božansku providnost. Ovo sabranje nije bilo samo još jedan običan dan u životu pravoslavnih Srba u Hrvatskoj, već je bio trenutak u kojem je svetost spajala prošlost, sadašnjost i budućnost, kroz molitve, pesme i svečane obrede.
Za pravoslavnu zajednicu u Hrvatskoj, kao i za svakog vernog sledbenika Hrista, ovo je bio trenutak podsećanja na to da u svakom delu života, kroz svetlu veru i liturgiju, nalazimo put ka spasenju.
Verni narod sabrao se na liturgiji koju je služio vladika David, posle čega je usledila trpeza ljubavi, a potom i obilazak manastirske ekonomije. U Episkopskoj knjižari u Pakracu biće predstavljena knjiga dr Milene N. Martinović Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju, delo koje osvetljava neprolaznu vezu srpskog naroda sa svojim svetinjama i kulturnim nasleđem. U Orahovici je služena arhijerejska liturgija na kojoj je mitropolit Joanikije uputio snažne reči o monaškom podvigu, dok je episkop Jovan činom male shime zamonašio iskušenika Dimitrija, dodelivši mu monaško ime Diodor. U Episkopskoj biblioteci promovisana je knjiga dr Milene N. Martinović o rukopisnim knjigama iz Cetinjskog manastira – svedočanstvo o bogatoj duhovnoj i kulturnoj baštini, koje već vekovima odoleva zaboravu.
Foto: Eparhija pakračko-slavonska
Foto: Eparhija pakračko-slavonska
Pogledaj galeriju
Foto: Eparhija pakračko-slavonska
Pogledaj galeriju
Foto: Eparhija pakračko-slavonska
Pogledaj galeriju
Foto: Eparhija pakračko-slavonska
Pogledaj galeriju
Foto: Eparhija pakračko-slavonska
Pogledaj galeriju
Foto: Eparhija pakračko-slavonska
Pogledaj galeriju
Foto: Eparhija pakračko-slavonska
Pogledaj galeriju
Duhovna riznica
22:42 | 20.02.2025
SVETLOST OBASJALA SVETINJU NA OBALI MORAVE: Veličanstveno sabranje u ljubostinjskom metohu Svete Petke
Aktuelno iz SPC
17:32 | 16.02.2025
KNJIGA O RUKOPISNOM BLAGU CETINJSKOG MANASTIRA STIŽE MEĐU SRBE U HRVATSKOJ: Veče duhovnosti i sećanja u Pakracu
Aktuelno iz SPC
18:56 | 18.02.2025
SRPSKA SVETINJA U HRVATSKOJ BOGATIJA ZA JOŠ JEDNOG MONAHA: Sveti čin monašenja u drevnom manastiru u Slavoniji
Aktuelno iz SPC
23:38 | 18.02.2025
DREVNI RUKOPISI SA CETINJA OTKRIVAJU NEISPRIČANE PRIČE: U prisustvu trojice vladika u Pakracu predstavljena jedinstvena monografija
Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.
Kiparski arhijerej objašnjava kako preopterećenost brigama postaje navika koja polako razgrađuje odnose i unutrašnji mir.
Incident kod Damaskih vrata izazvao je zabrinutost verskih zajednica, uz navode da policija nije izvršila hapšenja i da je oštećenom sugerisano da ne podnese zvaničnu prijavu.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Posle 15 godina postupka, Strazbur je utvrdio da je Turska prekršila prava klirika i osporio tumačenje Lozanskog sporazuma, što može uticati i na druge slučajeve u Istanbulu.
Kimberli Gilfojl, nekadašnja voditeljka i tužiteljka, primila je svetinju sa Atosa u gestu koji je u prvi plan stavio duhovnu simboliku, a ne protokol i funkciju.
Poslednji ispraćaj 12-godišnjeg sina protojereja Ostoje Kneževića i popadije Viktorije duboko potresa vernike i bližnje, ostavljajući porodicu u tišini, molitvi i najtežem iskušenju koje jedan dom može da doživi.
Porodica, sveštenstvo i verni narod oprostili su se od sina sveštenika Ostoje Kneževića, dok je mitropolit crnogorsko-primorski u besedi poručio da se bol nosi krstom Hristovim, a da se duša čistote sabira u večnom životu.
Na sahrani dvanaestogodišnjaka koji je tragično preminuo, mitropolit Dimitrije govorio o veri, večnom životu i susretu bez rastanka, dok su porodica i vernici u tišini slušali poruke utehe i nade.
U Hramu Svetih novomučenika jasenovačkih episkop pakračko-slavonski služio je svetu arhijerejsku liturgiju, tokom koje je krštena novoprosvećena sluškinja Božja.
Posle gotovo tri decenije razoravanja i stradanja tokom ratova, drevna svetinja ponovo otvara svoja vrata vernicima, svedočeći o raspeću i vaskrsenju Srpske pravoslavne crkve i jačajući nadu Srba u Slavoniji.
U manastiru Jasenovac više episkopa Srpske pravoslavne crkve služilo je Liturgiju, rukopoložen je novi đakon, a pojanje Vizantijskog hora iz Ljubljane i prisustvo mladih iz Zagreba uveličali su ovaj dan.
U manastiru Svete Petke, na praznik Svetih vitlejemskih mladenaca, episkopi Jovan darovali su vernicima deo moštiju novomučenika, obeležavajući trenutak tuge, nade i duhovne snage pravoslavnih zajednica u Hrvatskoj.
Osvećenje Himelstira zakazano je za oktobar 2026. godine, a mitropolit nemački veruje da bi ova svetinja mogla da preraste u duhovno i kulturno središte Srba u Nemačkoj i mesto koje će ih učiniti vidljivijim u javnom životu.
U paraklisu Svetog Luke Krimskog služena je arhijerejska liturgija, obeleženo unapređenje u čin protonamesnika i upućene poruke o spoju medicine, vere i služenja čoveku u jednoj od najvažnijih zdravstvenih ustanova u Srbiji.
Arhimandrit Jefrem govori o duhovnoj radosti nakon boravka u Srbiji, zahvaljuje na prijemu i najavljuje konkretne stipendije za bogoslovske škole, uz poruku o značaju dolaska Pojasa Presvete Bogorodice.
U Ruskom domu u Beogradu održan je humanitarni koncert "Mirno nebo za dečiji osmeh 9", uz poziv vikara patrijarha srpskog za pomoć ugroženim Srbima u Eparhiji raško-prizrenskoj.
U crkvi Uspenja Presvete Bogorodice jubilej je proslavljen kroz liturgiju, zvuke hilandarskih pojaca i sabranje koje je pokazalo duboku vezu ovog prostora sa svetogorskim nasleđem i živim predanjem Crkve.
Arhimandrit Jefrem poručio je da prisustvo Časnog Pojasa nije slučajno, govorio je o „milion poklonika“, zavetu kneza Lazara i duhovnoj vezi koja ostaje i posle odlaska svetinje u Vatoped.
Na Vračaru, pred odlazak Časnog pojasa Presvete Bogorodice, emotivni prizori i molitvena tišina obeležili su ispraćaj koji je, uz suze patrijarha i sabranost vernika, zatvorio 17 dana hodočašća kroz Hram Svetog Save.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
Sveća je istovremeno znak žrtve i vere.
Zapis iz „Svetogorskog kuvara“ monaha Onufrija otkriva kako kombinacija spanaća, oraha i tahinija stvara jelo koje iznenađuje i ukusom i jednostavnošću, posebno u danima posta na vodi.
Od Nemanjića i Svetog Save do legendi o skrivenom blagu i izvoru za koji se veruje da ima posebnu snagu, svetinja u dolini reke Studenice i dalje spaja proverenu istoriju i predanja koja ne prestaju da žive.
Dodaj Religija kao željeni izvor na Googlu
