U Episkopskoj knjižari u Pakracu biće predstavljena knjiga dr Milene N. Martinović Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju, delo koje osvetljava neprolaznu vezu srpskog naroda sa svojim svetinjama i kulturnim nasleđem.
U Pakracu, gradu koji nosi duboke ožiljke prošlosti, ali i neugaslu svetlost nade, odigraće se događaj od izuzetnog značaja za srpsku zajednicu. U ponedeljak, 17. februara 2025. godine, u 18 časova, Episkopska knjižara postaće mesto susreta duhovnosti, kulture i istorije kroz predstavljanje knjige dr Milene N. Martinović Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju.
Wikimedia/Московская духовная академия
Vladika pakračko-slavonski Jovan
Pakrac, kao istorijsko središte Srba u Hrvatskoj i sedište Eparhije pakračko-slavonske, oduvek je bio most koji spaja srpski narod sa maticom i njegovim svetinjama. Uprkos izazovima i smanjenju broja srpskog stanovništva, ova zajednica nepokolebljivo čuva svoj identitet i kulturno nasleđe. Predstavljanje ove knjige upravo je simbol te neraskidive veze i potvrda zajedničkog duhovnog nasleđa.
Monografija dr Martinović nije samo naučno delo; ona je svedočanstvo o vekovnoj pismenosti i duhovnosti srpskog naroda na prostorima Crne Gore. Kroz arheografski opis i paleografski album, autorka nas vodi kroz rukopisnu riznicu Cetinjskog manastira, osvetljavajući razvoj srpske pismenosti od XIII veka. Posebno je značajno što delo obuhvata i rukopisnu zbirku manastira Pive, čiji su dragoceni spisi našli utočište u Cetinjskom manastiru.
Ova knjiga, ovenčana priznanjem na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga 2024. godine, predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti, između matice i rasejanja. Njeno predstavljanje u Pakracu nije samo kulturni događaj; to je čin duhovnog jedinstva i potvrda da, bez obzira na geografske distance, srpski narod ostaje povezan kroz svoju veru, kulturu i istoriju.
Eparhija pakračko-slavonska
Na promociji će govoriti ugledni predstavnici crkve i akademske zajednice: mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, episkop pakračko-slavonski Jovan, prof. dr Tatjana Subotin Golubović i sama autorka, dr Milena N. Martinović. Njihove reči će dodatno osvetliti značaj ovog dela i njegov doprinos očuvanju srpskog kulturnog identiteta.
Svi koji u srcu nose srpsku dušu pozvani su da prisustvuju ovom događaju, da se zajedno obnove veze sa našim svetinjama i učvrste mostove koji nas povezuju sa maticom i našim duhovnim nasleđem.
Na četrdesetu godišnjicu završetka gradnje jasenovačkog hrama, koji je nakon skrnavljenja tokom ratnih devedesetih godina obnavljan, sada ponovo osvetljava prošlost i pruža duhovnu utehu svim vernicima, dok se odaje počast nevino stradalim mučenicima.
Monografija Rukopisne knjige Manastira Rođenja Presvete Bogorodice, u izdanju Mitropolije crnogorsko-primorske, osvojila je prestižnu nagradu na Beogradskom sajmu knjiga, otkrivajući bogatstvo duhovnog i kulturnog života u Crnoj Gori tokom 16. i 17. veka.
U Herceg Novom priređen je veličanstven doček svetih moštiju i ikona iz Moskve. Vernici su u nepreglednim kolonama čekali da se poklone svetinjama, koje će zauvek prebivati u Hramu Svetog Fjodora Ušakova.
Postavka fotografija Stanka Kostića u Galeriji SANU osvetljava fascinantne priče o drvenim crkvama Republike Srpske – mestima vere, istorije i narodne snage.
Povodom 40 godina od nuklearne katastrofe, poglavar Katoličke crkve povezao ekološku krizu, sukobe i tehnološku moć u poruku koja otvara pitanje savremene etike odlučivanja i granica globalne vlasti.
Dok se broj dolazaka na Atos višestruko povećava usled ratova i nesigurnosti Svetoj zemlji, manastiri prvi put posle dugo vremena suočavaju se sa ozbiljnim izazovom.
Ovaj spomenik čuva sećanje na Markovdansku litiju i susrete ispred kuće Đečevića, koji godinama povezuju vernike i potvrđuju tradiciju međusobnog poštovanja u gradu.
Dok su meštani tugovali za preminulim komšijom, zvuk pucnjave prekinuo je molitvu i odneo život protojereju Sergeju Kljahinu, ostavljajući šest ranjenih i duboku tugu među vernicima.
U Episkopskoj biblioteci promovisana je knjiga dr Milene N. Martinović o rukopisnim knjigama iz Cetinjskog manastira – svedočanstvo o bogatoj duhovnoj i kulturnoj baštini, koje već vekovima odoleva zaboravu.
U Orahovici je služena arhijerejska liturgija na kojoj je mitropolit Joanikije uputio snažne reči o monaškom podvigu, dok je episkop Jovan činom male shime zamonašio iskušenika Dimitrija, dodelivši mu monaško ime Diodor.
U Hramu Svetih novomučenika jasenovačkih episkop pakračko-slavonski služio je svetu arhijerejsku liturgiju, tokom koje je krštena novoprosvećena sluškinja Božja.
Posle gotovo tri decenije razoravanja i stradanja tokom ratova, drevna svetinja ponovo otvara svoja vrata vernicima, svedočeći o raspeću i vaskrsenju Srpske pravoslavne crkve i jačajući nadu Srba u Slavoniji.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Uz molitve poglavara Srpske pravoslavne crkve, sveštenstva, porodice i prijatelja, na večni počinak ispraćena majka bivšeg predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.
U hramu u Bresnici, pred mnoštvom vernika, otvorena su pitanja koja se retko izgovaraju naglas – šta u čoveku zaista živi, šta odumire i po čemu će ga, na kraju, Bog prepoznati
Bogosluženje mitropolit crnogorsko-primorskog u Baru još jednom je potvrdilo snagu zajedničke molitve, značaj pokloništva i trajno mesto ovog svetitelja u životu pravoslavnih vernika
Eparhija zagrebačko-ljubljanska ne ostavlja prostor za relativizaciju – traži odgovornost, upozorava na posledice i ukazuje da je pogođeno nešto mnogo dublje od same svetinje
Dobrun kod Višegrada krije priču o monasima, carevima, razaranjima i obnovama koje prkose vremenu, mesto gde se slojevi istorije ne čitaju, nego osećaju pod nogama i u tišini zidova.
U razgovoru koji nadilazi uobičajene novinarske priče, otac Dimitrije govori o smislu praznovanja, o radosti koja ne prolazi i o tome zašto se Vaskrs ne objašnjava, već prepoznaje u životu, odnosima i svakodnevnim susretima vernika.
U Mioču i Sjeverinu grade se novi hramovi posvećeni Svetom Nikoli i Svetim mironosicama, a poseta mitropolita Atanasija pokazala je da su ovi projekti mnogo više od gradnje - znak zajedništva i duhovne obnove
Dok vernici obeležavaju njen dan molitvama i procesijama, istorijski izvori otkrivaju složen životni put, ali i neslaganja o poreklu, identitetu i načinu na koji je vekovima predstavljana u različitim sredinama.
