U Episkopskoj knjižari u Pakracu biće predstavljena knjiga dr Milene N. Martinović Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju, delo koje osvetljava neprolaznu vezu srpskog naroda sa svojim svetinjama i kulturnim nasleđem.
U Pakracu, gradu koji nosi duboke ožiljke prošlosti, ali i neugaslu svetlost nade, odigraće se događaj od izuzetnog značaja za srpsku zajednicu. U ponedeljak, 17. februara 2025. godine, u 18 časova, Episkopska knjižara postaće mesto susreta duhovnosti, kulture i istorije kroz predstavljanje knjige dr Milene N. Martinović Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju.
Wikimedia/Московская духовная академия
Vladika pakračko-slavonski Jovan
Pakrac, kao istorijsko središte Srba u Hrvatskoj i sedište Eparhije pakračko-slavonske, oduvek je bio most koji spaja srpski narod sa maticom i njegovim svetinjama. Uprkos izazovima i smanjenju broja srpskog stanovništva, ova zajednica nepokolebljivo čuva svoj identitet i kulturno nasleđe. Predstavljanje ove knjige upravo je simbol te neraskidive veze i potvrda zajedničkog duhovnog nasleđa.
Monografija dr Martinović nije samo naučno delo; ona je svedočanstvo o vekovnoj pismenosti i duhovnosti srpskog naroda na prostorima Crne Gore. Kroz arheografski opis i paleografski album, autorka nas vodi kroz rukopisnu riznicu Cetinjskog manastira, osvetljavajući razvoj srpske pismenosti od XIII veka. Posebno je značajno što delo obuhvata i rukopisnu zbirku manastira Pive, čiji su dragoceni spisi našli utočište u Cetinjskom manastiru.
Ova knjiga, ovenčana priznanjem na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga 2024. godine, predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti, između matice i rasejanja. Njeno predstavljanje u Pakracu nije samo kulturni događaj; to je čin duhovnog jedinstva i potvrda da, bez obzira na geografske distance, srpski narod ostaje povezan kroz svoju veru, kulturu i istoriju.
Eparhija pakračko-slavonska
Na promociji će govoriti ugledni predstavnici crkve i akademske zajednice: mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, episkop pakračko-slavonski Jovan, prof. dr Tatjana Subotin Golubović i sama autorka, dr Milena N. Martinović. Njihove reči će dodatno osvetliti značaj ovog dela i njegov doprinos očuvanju srpskog kulturnog identiteta.
Svi koji u srcu nose srpsku dušu pozvani su da prisustvuju ovom događaju, da se zajedno obnove veze sa našim svetinjama i učvrste mostove koji nas povezuju sa maticom i našim duhovnim nasleđem.
Na četrdesetu godišnjicu završetka gradnje jasenovačkog hrama, koji je nakon skrnavljenja tokom ratnih devedesetih godina obnavljan, sada ponovo osvetljava prošlost i pruža duhovnu utehu svim vernicima, dok se odaje počast nevino stradalim mučenicima.
Monografija Rukopisne knjige Manastira Rođenja Presvete Bogorodice, u izdanju Mitropolije crnogorsko-primorske, osvojila je prestižnu nagradu na Beogradskom sajmu knjiga, otkrivajući bogatstvo duhovnog i kulturnog života u Crnoj Gori tokom 16. i 17. veka.
U Herceg Novom priređen je veličanstven doček svetih moštiju i ikona iz Moskve. Vernici su u nepreglednim kolonama čekali da se poklone svetinjama, koje će zauvek prebivati u Hramu Svetog Fjodora Ušakova.
Postavka fotografija Stanka Kostića u Galeriji SANU osvetljava fascinantne priče o drvenim crkvama Republike Srpske – mestima vere, istorije i narodne snage.
Otkrijte kako kombinacija začina, crnog luka, belog luka i crvenog vina pretvara običan karfiol u hranljiv i bogat obrok koji je vekovima služio monasima.
Poglavar i arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve učestvovaće na međunarodnom skupu koji okuplja najuticajnije verske lidere Bliskog istoka i Balkana, a razgovori o miru vodiće se na mestu Hristovog krštenja.
Jedinstvena kombinacija ječma, pasulja, povrća i dimljenog mesa vraća nas u kuhinje naših predaka, čuvajući duh starih domaćinstava i porodične molitve kroz generacije.
Nekada nezaobilazna na prazničnim trpezama, ova poslastica se pravila sa strpljenjem i ljubavlju — donosimo autentičan recept koji će vaš dom ispuniti toplinom i mirisom svečanosti.
U Episkopskoj biblioteci promovisana je knjiga dr Milene N. Martinović o rukopisnim knjigama iz Cetinjskog manastira – svedočanstvo o bogatoj duhovnoj i kulturnoj baštini, koje već vekovima odoleva zaboravu.
U Orahovici je služena arhijerejska liturgija na kojoj je mitropolit Joanikije uputio snažne reči o monaškom podvigu, dok je episkop Jovan činom male shime zamonašio iskušenika Dimitrija, dodelivši mu monaško ime Diodor.
Posle gotovo tri decenije razoravanja i stradanja tokom ratova, drevna svetinja ponovo otvara svoja vrata vernicima, svedočeći o raspeću i vaskrsenju Srpske pravoslavne crkve i jačajući nadu Srba u Slavoniji.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
Poglavar i arhijereji Srpske Pravoslavne Crkve učestvovaće na međunarodnom skupu koji okuplja najuticajnije verske lidere Bliskog istoka i Balkana, a razgovori o miru vodiće se na mestu Hristovog krštenja.
U manastiru Lazarice, pred vernim narodom Dalmatinskog Kosova, doskorašnji iskušenik započeo je put monaškog života, zavetujući se na poslušanje, smirenje i neprekidnu borbu sa sobom.
Posle još jednog nasrtaja na hram u sredini gde Srba jedva da je ostalo, iz Eparhije raško-prizrenske stiže oštro upozorenje o kontinuiranom zastrašivanju.
U svetinji u srcu Beograda, patrijarh srpski Porfirije ispričao dirljivu priču o milosti Majke Božje koja prevazilazi naše slabosti i grehe, podsećajući vernike da je put ka večnom životu uvek otvoren za one koji veruju.
Skoro tri decenije ovaj zanatlija iz Ježevice izrađuje voštanice po manastirskom predanju, učeći nas da se prava sveća ne stvara mašinom, već strpljenjem, iskustvom i verom koja se ne gasi ni kada plamen dogori.
Na manastirskom imanju, nakon požara i decenija bez uzgoja, bratstvo uz pomoć svetogorskih monaha i molitvu igumana Metodija obnavlja poljoprivrednu tradiciju, dajući novi život ekonomiji i duhovnom životu manastira.
U manastiru Mrkonjići, samo nekoliko metara od ulaza u hram, stoji košćela stara više od četiri veka - mesto gde se susreću vera, predanje i čudo prirode.
Od prenosa posmrtnih ostataka pesnika iz Amerike do današnje uloge hrama na Crkvini kao duhovnog i kulturnog središta – priča o svetinji koja je postala znak prepoznavanja Trebinja.
Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetu mučenicu Ekaterinu po starom kalendaru i Svetog apostola Tihika po novom, katolici započinju Drugu nedelju Adventa, dok je u islamu i judaizmu dan posvećen redovnoj molitvi i svakodnevnim verskim dužnostima.
