U Episkopskoj knjižari u Pakracu biće predstavljena knjiga dr Milene N. Martinović Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju, delo koje osvetljava neprolaznu vezu srpskog naroda sa svojim svetinjama i kulturnim nasleđem.
U Pakracu, gradu koji nosi duboke ožiljke prošlosti, ali i neugaslu svetlost nade, odigraće se događaj od izuzetnog značaja za srpsku zajednicu. U ponedeljak, 17. februara 2025. godine, u 18 časova, Episkopska knjižara postaće mesto susreta duhovnosti, kulture i istorije kroz predstavljanje knjige dr Milene N. Martinović Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju.
Wikimedia/Московская духовная академия
Vladika pakračko-slavonski Jovan
Pakrac, kao istorijsko središte Srba u Hrvatskoj i sedište Eparhije pakračko-slavonske, oduvek je bio most koji spaja srpski narod sa maticom i njegovim svetinjama. Uprkos izazovima i smanjenju broja srpskog stanovništva, ova zajednica nepokolebljivo čuva svoj identitet i kulturno nasleđe. Predstavljanje ove knjige upravo je simbol te neraskidive veze i potvrda zajedničkog duhovnog nasleđa.
Monografija dr Martinović nije samo naučno delo; ona je svedočanstvo o vekovnoj pismenosti i duhovnosti srpskog naroda na prostorima Crne Gore. Kroz arheografski opis i paleografski album, autorka nas vodi kroz rukopisnu riznicu Cetinjskog manastira, osvetljavajući razvoj srpske pismenosti od XIII veka. Posebno je značajno što delo obuhvata i rukopisnu zbirku manastira Pive, čiji su dragoceni spisi našli utočište u Cetinjskom manastiru.
Ova knjiga, ovenčana priznanjem na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga 2024. godine, predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti, između matice i rasejanja. Njeno predstavljanje u Pakracu nije samo kulturni događaj; to je čin duhovnog jedinstva i potvrda da, bez obzira na geografske distance, srpski narod ostaje povezan kroz svoju veru, kulturu i istoriju.
Eparhija pakračko-slavonska
Na promociji će govoriti ugledni predstavnici crkve i akademske zajednice: mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, episkop pakračko-slavonski Jovan, prof. dr Tatjana Subotin Golubović i sama autorka, dr Milena N. Martinović. Njihove reči će dodatno osvetliti značaj ovog dela i njegov doprinos očuvanju srpskog kulturnog identiteta.
Svi koji u srcu nose srpsku dušu pozvani su da prisustvuju ovom događaju, da se zajedno obnove veze sa našim svetinjama i učvrste mostove koji nas povezuju sa maticom i našim duhovnim nasleđem.
Na četrdesetu godišnjicu završetka gradnje jasenovačkog hrama, koji je nakon skrnavljenja tokom ratnih devedesetih godina obnavljan, sada ponovo osvetljava prošlost i pruža duhovnu utehu svim vernicima, dok se odaje počast nevino stradalim mučenicima.
Monografija Rukopisne knjige Manastira Rođenja Presvete Bogorodice, u izdanju Mitropolije crnogorsko-primorske, osvojila je prestižnu nagradu na Beogradskom sajmu knjiga, otkrivajući bogatstvo duhovnog i kulturnog života u Crnoj Gori tokom 16. i 17. veka.
U Herceg Novom priređen je veličanstven doček svetih moštiju i ikona iz Moskve. Vernici su u nepreglednim kolonama čekali da se poklone svetinjama, koje će zauvek prebivati u Hramu Svetog Fjodora Ušakova.
Postavka fotografija Stanka Kostića u Galeriji SANU osvetljava fascinantne priče o drvenim crkvama Republike Srpske – mestima vere, istorije i narodne snage.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Recept za domaću štrudlu sa orasima kakva se pravila u danima kada je dozvoljen beli mrs - savršena za sedmicu pred početak Vaskršnjeg posta i za svaki sto oko koga se okuplja porodica.
Pravoslavni vernici slave Svetog Teodosija Velikog po starom kalendaru i Svetu Kseniju Rimljanku po novom. Katolici se sećaju Svetog Franje Saleškog, dok muslimani i Jevreji danas nemaju veliki verski praznik.
Selsko meso, staro jelo iz ruralnih krajeva, vraća se na trpeze kao simbol zajedništva, topline doma i prazničnih okupljanja — a tajna njegovog bogatog ukusa krije se u jednostavnim sastojcima i sporom, strpljivom krčkanju.
Pišinger je jednostavna, ali raskošna poslastica koja vekovima krasi slavske trpeze — savršena za sve koji vole spoj hrskavih oblandi i čokolade, uz miris doma i prazničnu toplinu.
Pripremite ove nežne kolačiće po receptu koji se čuva generacijama i otkrijte kako svaki zalogaj može da probudi sećanja, poveže porodicu i upotpuni praznično slavlje.
U Episkopskoj biblioteci promovisana je knjiga dr Milene N. Martinović o rukopisnim knjigama iz Cetinjskog manastira – svedočanstvo o bogatoj duhovnoj i kulturnoj baštini, koje već vekovima odoleva zaboravu.
U Orahovici je služena arhijerejska liturgija na kojoj je mitropolit Joanikije uputio snažne reči o monaškom podvigu, dok je episkop Jovan činom male shime zamonašio iskušenika Dimitrija, dodelivši mu monaško ime Diodor.
Posle gotovo tri decenije razoravanja i stradanja tokom ratova, drevna svetinja ponovo otvara svoja vrata vernicima, svedočeći o raspeću i vaskrsenju Srpske pravoslavne crkve i jačajući nadu Srba u Slavoniji.
Na odanije praznika Uspenja Presvete Bogorodice proslavljena je četvrta godišnjica od njegovog ustoličenja, a mitropolit je poručio da će temelj njegovog služenja ostati jevanđelska reč, bratsko pomirenje i posvećenost deci i omladini.
Poseta učenika Bogoslovije Svetog Save Sremskoj Kamenici pretvorila se u susret koji je deci doneo radost, a svima ostalima tiho podsećanje da se vera najpre prepoznaje po delima, a ne po rečima.
Na Keju žrtava Racije obeležena je godišnjica Pogroma iz 1942. godine uz snažne poruke patrijarha Porfirija da se zlo rađa tamo gde nestane Boga i pamćenja.
Kroz predavanja, izložbe, recitale i svečane akademije, od 22. do 31. januara publika svih uzrasta učestvovaće u očuvanju i živom svedočenju svetosavskog nasleđa.
Od dečaka koji se suprotstavio zabrani posta do arhijereja sa najdužim stažom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – podizao je hramove tamo gde ih nije bilo, vratio mošti Svetog vladike Nikolaja u otadžbinu i ostavio delo koje i danas živi.
Zavetni hram na Vračaru večeras je centar molitve i svetlosti, gde se kroz ikone, sveće i melodije proživljava Hristov prvi susret sa Zakonom, duhovno obrezanje srca i početak nove godine po julijanskom kalendaru – događaji koji ne ostavljaju nikog ravnodušnim.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve poslao snažnu božićnu poruku o miru, srcu koje treba da se promeni i veri koja ne počinje od spoljašnje veličine, već iznutra.
Od dečaka koji se suprotstavio zabrani posta do arhijereja sa najdužim stažom u Srpskoj pravoslavnoj crkvi – podizao je hramove tamo gde ih nije bilo, vratio mošti Svetog vladike Nikolaja u otadžbinu i ostavio delo koje i danas živi.
