U Episkopskoj knjižari u Pakracu biće predstavljena knjiga dr Milene N. Martinović Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju, delo koje osvetljava neprolaznu vezu srpskog naroda sa svojim svetinjama i kulturnim nasleđem.
U Pakracu, gradu koji nosi duboke ožiljke prošlosti, ali i neugaslu svetlost nade, odigraće se događaj od izuzetnog značaja za srpsku zajednicu. U ponedeljak, 17. februara 2025. godine, u 18 časova, Episkopska knjižara postaće mesto susreta duhovnosti, kulture i istorije kroz predstavljanje knjige dr Milene N. Martinović Rukopisne knjige manastira Rođenja Presvete Bogorodice na Cetinju.
Wikimedia/Московская духовная академия
Vladika pakračko-slavonski Jovan
Pakrac, kao istorijsko središte Srba u Hrvatskoj i sedište Eparhije pakračko-slavonske, oduvek je bio most koji spaja srpski narod sa maticom i njegovim svetinjama. Uprkos izazovima i smanjenju broja srpskog stanovništva, ova zajednica nepokolebljivo čuva svoj identitet i kulturno nasleđe. Predstavljanje ove knjige upravo je simbol te neraskidive veze i potvrda zajedničkog duhovnog nasleđa.
Monografija dr Martinović nije samo naučno delo; ona je svedočanstvo o vekovnoj pismenosti i duhovnosti srpskog naroda na prostorima Crne Gore. Kroz arheografski opis i paleografski album, autorka nas vodi kroz rukopisnu riznicu Cetinjskog manastira, osvetljavajući razvoj srpske pismenosti od XIII veka. Posebno je značajno što delo obuhvata i rukopisnu zbirku manastira Pive, čiji su dragoceni spisi našli utočište u Cetinjskom manastiru.
Ova knjiga, ovenčana priznanjem na 67. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga 2024. godine, predstavlja most između prošlosti i sadašnjosti, između matice i rasejanja. Njeno predstavljanje u Pakracu nije samo kulturni događaj; to je čin duhovnog jedinstva i potvrda da, bez obzira na geografske distance, srpski narod ostaje povezan kroz svoju veru, kulturu i istoriju.
Eparhija pakračko-slavonska
Na promociji će govoriti ugledni predstavnici crkve i akademske zajednice: mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, episkop pakračko-slavonski Jovan, prof. dr Tatjana Subotin Golubović i sama autorka, dr Milena N. Martinović. Njihove reči će dodatno osvetliti značaj ovog dela i njegov doprinos očuvanju srpskog kulturnog identiteta.
Svi koji u srcu nose srpsku dušu pozvani su da prisustvuju ovom događaju, da se zajedno obnove veze sa našim svetinjama i učvrste mostove koji nas povezuju sa maticom i našim duhovnim nasleđem.
Na četrdesetu godišnjicu završetka gradnje jasenovačkog hrama, koji je nakon skrnavljenja tokom ratnih devedesetih godina obnavljan, sada ponovo osvetljava prošlost i pruža duhovnu utehu svim vernicima, dok se odaje počast nevino stradalim mučenicima.
Monografija Rukopisne knjige Manastira Rođenja Presvete Bogorodice, u izdanju Mitropolije crnogorsko-primorske, osvojila je prestižnu nagradu na Beogradskom sajmu knjiga, otkrivajući bogatstvo duhovnog i kulturnog života u Crnoj Gori tokom 16. i 17. veka.
U Herceg Novom priređen je veličanstven doček svetih moštiju i ikona iz Moskve. Vernici su u nepreglednim kolonama čekali da se poklone svetinjama, koje će zauvek prebivati u Hramu Svetog Fjodora Ušakova.
Postavka fotografija Stanka Kostića u Galeriji SANU osvetljava fascinantne priče o drvenim crkvama Republike Srpske – mestima vere, istorije i narodne snage.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
Dok Srpska pravoslavna crkva 3. juna slavi Svetog cara Konstantina i caricu Jelenu, tiho i dostojanstveno slavi se i sveta podvižnica iz Dečana - kćerka kralja Milutina i sestra Svetog Stefana Dečanskog, čije su svete mošti vekovima svedočile čuda i čuvale svetinju od zla.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
U vreme mrsnih dana, kada se mirisi mlečnih jela i toplog hleba šire konacima, monahinje pripremaju salatu od sremuša — lekovitog zelenog dara prirode, koji u ovom receptu postaje hranljiv i lagan obrok, pogodan za doručak ili večeru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
U Episkopskoj biblioteci promovisana je knjiga dr Milene N. Martinović o rukopisnim knjigama iz Cetinjskog manastira – svedočanstvo o bogatoj duhovnoj i kulturnoj baštini, koje već vekovima odoleva zaboravu.
U Orahovici je služena arhijerejska liturgija na kojoj je mitropolit Joanikije uputio snažne reči o monaškom podvigu, dok je episkop Jovan činom male shime zamonašio iskušenika Dimitrija, dodelivši mu monaško ime Diodor.
U hramu Prepodobne Mati Paraskeve u Medincima, vernici su, zajedno sa vladikom Jovanom, doživeli trenutke nade, ljubavi i duhovne obnove, osvežavajući svoju veru kroz svete obrede i krštenje novog člana Božje zajednice.
Ova relikvija, čije se poreklo vezuje za Svetog apostola Luku, nosi bogatu istoriju i simbol je duhovne i kulturne baštine Crne Gore. Da li će ponovo naći svoje mesto pored ruke Svetog Jovana Krstitelja i kivota Svetog Petra Cetinjskog?
Arhimandrit Metodije prvi put u istoriji posetio je Mitropoliju dabrobosansku, donevši blagoslov sa Svete gore, a njegov dolazak dočekan je sa dubokim poštovanjem, molitvenim sabranjem i dodelom najvišeg crkvenog priznanja.
Na praznik Vaznesenja Gospodnjeg, u prisustvu vernika i predstavnika vlasti, soveštani su temelji hrama Hrista Spasitelja koji će, kako je poručeno, svedočiti veru, ljubav i identitet srpskog naroda u ovom delu Republike Srpske.
U jedinstvenoj liturgijskoj svečanosti, popred presvlačenja moštiju Svetog Zosima Tumanskog, patrijarh srpski u nadahnutoj besedi poručio da bez vere nema ni znanja, ni zajednice, ni života – jer vera otvara vrata čudima i večnosti.
U prvu nedelji posle Spasovdana, manastir Tumane domaćin je jedinstvenog sabranja – liturgije, litije i osvećenja novog konaka, događaja koji je spojio predanje, veru i živu potrebu savremenog čoveka za mirom i isceljenjem.
Iz Patre dolazi svedočenje o sedmogodišnjoj devojčici sa agresivnim oblikom leukemije. Veče pred zakazanu hemoterapiju, njena majka se u suzama molila Svetom Paisiju.
U neposrednoj blizini čuvenog zamka i Malkoč-begove džamije, ova crkva čuva arhitektonske vrednosti i istorijska sećanja, i svedoči o duhovnoj snazi i istrajnosti srpske zajednice koja vekovima neguje veru i identitet u mađarskoj Baranji.
Više od dve decenije nakon upokojenja oca Gavrila (Antonijeviča), njegove reči – o krvavom mesecu nad Kosovom, Beogradu bez blagoslova i sudbini pravoslavlja – i dalje bude snažne emocije, tumačenja i poziv na pokajanje.
Uprkos rasprostranjenoj slici iz udžbenika i umetnosti, Biblija nigde ne pominje jabuku kao „zabranjeni plod“ – ovo tumačenje poteklo je iz lingvističke igre reči i srednjovekovnih zapadnih predstava, dok Pravoslavna crkva uporno čuva dublji smisao priče o padu čoveka.
